bbc.com<https://www.bbc.com/serbian/articles/cx2lxxpqzydo/lat>
I dalje nemamo predstavu u kom pravcu ide rat na Bliskom istoku: BBC urednik
Džeremi Bouen
11–14 minutes
________________________________
* Autor, Džeremi Bouen
* Funkcija, međunarodni urednik
*
Pre 3 sata
* Vreme čitanja: 9 min
Tek je treći dan novog rata između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i
Irana.
On je već postao regionalni rat, posle odluke Irana da napadne arapske države
koje su američke saveznice, baš kao i njegove susede širom Zaliva.
Velika Britanija je odustala od odbijanja da omogući Americi da koriste njene
baze.
Rat još eskalira, a notifikacije o novim vestima samo zasipaju moj telefon.
Upravo sam pročitao saopštenje za medije američke Centralne komande u kojem se
kaže da je tri američka Strajk igla F-15E oborila kuvajtska protivvazdušna
odbrana u navodnoj „prijateljskoj vatri“.
U vreme kad budem završavao ovaj članak, biće ispaljeno još raketa i više je
nego verovatno da će neki ljudi koji su sada živi biti mrtvi.
Još je prerano da bi se stekla bilo kakva jasna predstava o tome kada ili kako
će se ovaj rat završiti.
Jednom kad ratovi započnu, njih je teško kontrolisati.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
*
*
*
*
End of Najčitanije
Ali evo nekih načina na koje bi zaraćene strane volele da se on okonča.
Trampova definicija pobede
Predsednik Tramp je, kao i uvek, zračio verom u američku silu otkako je najavio
da je rat otpočeo u video poruci snimljenoj u njegovoj rezidenciji Mar-a-Lago
na Floridi.
Drugi predsednici bi možda izabrali dostojanstveno obraćanje za Rezolutnim
stolom u Ovalnoj sobi.
Tramp je nosio košulju sa otkopčanim gornjim dugmetom i belu bejzbol kapu
spuštenu nisko preko očiju.
Prošao je kroz dugačku optužnicu, tvrdeći da Iran predstavlja neposrednu
opasnost po SAD još od Islamske revolucije iz 1979. godine.
Autor fotografije, US Navy via Getty Images
Potpis ispod fotografije, Vojna akcija Amerike i Izraela satire iransku vojnu
mašineriju
Tramp uvek može da se predomisli, ali u tom govoru, on je izložio definiciju
njegovog koncepta pobede.
Ona se svodi na spisak stvari koje treba uraditi:
„Uništićemo njihove rakete i sravniti njihovu raketnu industriju sa zemljom.
Ona će biti, ponovo, potpuno izbrisana. Iskorenićemo njihovu mornaricu.
„Osiguraćemo da teroristički posrednici iz regiona više ne mogu da
destabilizuju region ili svet, ili da napadnu naše snage i da ne mogu više da
koriste improvizovane eksplozivne naprave (IED) ili bombe kraj puta, kako ih
ponekad zovu, kako ne bi više mogle teško da ranjavaju ili ubijaju hiljade i
hiljade ljudi, među kojima su mnogi Amerikanci“.
Tramp je tvrdio da Iran pravi rakete koje mogu stići do SAD, što je tvrdnja
koju ne potkrepljuju procene američke obaveštajne službe.
Takođe je tvrdio da je Iran blizu izrade nuklearnog oružja, kontradiktorno
njegovoj vlastitoj izjavi od prošlog leta da je Amerika „izbrisala“ iranska
nuklearna postrojenja.
Autor fotografije, Getty Images
Potpis ispod fotografije, Tramp je tvrdio da Iran pravi rakete koje mogu da
stignu do SAD, što je tvrdnja koju ne potkrepljuju procene američke obaveštajne
službe
Tramp veruje da SAD, zajedno sa Izraelom, mogu da teško osakate režim u
Teheranu.
Ako on ne bude kapitulirao, predsednik veruje da će biti toliko uzdrman da će
iranski narod imati najbolju priliku generacijama unazad da izađe na ulice i
preotme vlast.
„Kad budemo završili, preuzmite vašu vlast. Biće vam servirana na tacni da je
preuzmete. Biće to verovatna vaša jedina šansa generacijama unazad.
„Mnogo godina ste tražili američku pomoć, ali je nikad niste dobili. Nijedan
predsednik nije bio spreman da uradi ono što sam ja spreman da uradim večeras.
„Sada imate predsednika koji vam daje ono što želite. Ajde da vidimo kako ćete
to iskoristiti.“
Prebacivanje odgovornosti za smenu režima na iranski narod, čak i kad ih
direktno poziva na delovanje, daje mu potencijalnu šansu za izvlačenje kasnije
ako režim ipak opstane.
Ali to može da se doživi i kao moralna odgovornost za SAD da istera stvar do
kraja, mada je otvoreno pitanje koliko će to ubediti predsednika koji veruje da
uvek može da se postigne sporazum.
Nema presedana za smenu režima ili dobijanje rata protiv dobro naoružanog
neprijatelja samo uz pomoć vazdušnih snaga.
SAD i njeni saveznici, među kojima je Velika Britanija, 2003. su poslali
masovne kopnene snage u Irak da uklone Sadama Huseina.
Godine 2011, libijski pukovnik Muamer el Gadafi bio je svrgnut od pobunjeničkih
snaga koje su naoružali NATO i zalivske zemlje, i koje su imale podršku iz
vazduha.
Tramp se nada da iranski narod može da obavi taj posao sam.
Autor fotografije, Anadolu via Getty Images
Potpis ispod fotografije, SAD i Izrael su napali Iran u subotu, ubivši vrhovnog
vođu zemlje ajatolaha Alija Hamneija
Trampov plan je ogromna kocka.
Svi su izgledi protiv toga da će puko bombardovanje uspeti da smeni režim.
Može li da dođe do unutrašnjeg pro-zapadnjačkog državnog udara?
Nije nemoguće, ali je izuzetno malo verovatno gledano posle tek trećeg dana
rata.
Mnogo je verovatnije da će se ljudi koji sada vode režim ušančiti, ispaliti još
raketa, motivisani ideologijom i uverenjem da mogu da istrpe više bola od
Amerike, Izraela ili zalivskih arapskih država.
Najviše bola će osetiti napaćeni iranski narod.
Ali on se tu ništa ne pita.
Netanjahuova računica
Kao i Donald Tramp, Benjamin Netanjahu je takođe davao izjave koje ohrabruju
Irance da uzmu stvari u vlastite ruke.
Ali ako ne mogu da savladaju nemilosrdne snage bezbednosti režima, Netanjahuov
prioritet je da razbije iransku vojnu silu i njenu sposobnost da izgradi
milicije po regionu koje mogu da ugroze Izrael.
Decenijama je Benjamin Netanjahu doživljavao Iran kao najopasnijeg neprijatelja
Izraela.
On veruje da vladari Islamske Republike žele da izgrade nuklearno oružje za
uništenje jevrejske države.
Autor fotografije, GPO HANDOUT/EPA/Shutterstock
Potpis ispod fotografije, Benjamin Netanjahu je davao izjave u kojima je
ohrabrivao Irance da uzmu stvari u svoje ruke
U nedelju, drugog dana rata, stajao je na krovu u Tel Avivu, možda upravo
zgrade Ministarstva odbrane u srcu grada, i naveo kako on tačno vidi završetak
rata.
Rekao je da će Izrael i Amerika moći zajedno da „urade ono što sam se 40 godina
nadao da ću postići - potpuno uništiti režim terora.“
Rekao je da je to obećanje za koje će se on postarati da se ostvari.
Ratovi uvek imaju domaću političku dimenziju.
Kao i Tramp, i Netanjahu se suočava sa izborima kasnije ove godine.
Za razliku od Trampa, njegov posao zaista visi o koncu.
Mnogi Izraelci krive Netanjahua za bezbednosne propuste koji su omogućili
Hamasu da ih napadne 7. oktobra 2023.
On će napraviti ogroman korak ka tome da mu na izborima oproste, ako bude mogao
da kaže da je poveo Izrael u ubedljivu pobedu nad Iranom.
Možda bi čak mogao da bude nepobediv.
Pobeda kroz opstanak
Ubistvo vrhovnog vođe i njegovih glavnih vojnih savetnika bio je udarac maljem
za iranski režim.
Ali to ne znači nužno da će se on srušiti.
Ajatolah Ruholah Homeini i njegovi drugi osnivači pre skoro 50 godina osmislili
su institucije za preživljavanje ratova i atentata.
To nije predstava sa samo jednim glavnim glumcem.
Sirijska i libijska država pod Asadom i Gadafijem bile su izgrađene oko
vladajućih porodica.
Kada su te porodice bile uklonjene - Gadafi je bio ubijen, a Bašar al-Asad je
pobegao - režimi su pali.
Iranski režim je državni sistem, koji se oslanja na složenu i gustu mrežu
političkih i verskih institucija sa preklapajućim zaduženjima.
Osmišljene su da prežive ratove i atentate.
To ne znači da hoće.
Islamska Republika se susreće sa do sada najvećim izazovom.
Ali ona se pripremala za ovaj trenutak.
Autor fotografije, Reuters
Potpis ispod fotografije, Hiljade su izašle na ulice Teherana posle ubistva
vrhovnog vođe
Definicija pobede za režim je njegov opstanak.
Da bi to postigao, on se okružio ubedljivim stepenom zaštite.
Ima moćni i nemilosrdni aparat za bezbednost, represiju i iznudu.
U januaru su njegovi ljudi izašli na ulice, slušajuću naređenja da ubiju
hiljade demonstranata.
Do sada - a kao što iznova ponavljam, tek je treći dan rata dok pišem ovo -
nema znakova da se oružane snage režima osipaju, kao što je to bio slučaj sa
Asadovim snagama nakon što je pobegao u Moskvu u decembru 2024.
Pored konvencionalnih oružanih snaga i dobro naoružane policije, postoji još i
Islamska revolucionarna garda, sa eksplicitnim mandatom da štiti režim kod kuće
i u inostranstvu.
Ona postoji da bi bila snaga iza velajata-e fakiha, čuvara pravnika.
To je ključna doktrina Islamske revolucije u Iranu, koja opravdava vladavinu
šiitskih verskih vođa.
Veruje se da IRGC broji 190.000 pripadnika u aktivnoj službi i čak 600.000
rezervista.
Pored verske doktrine, ona vodi i veći deo privrede.
Njeni lideri imaju finansijske kao i ideološke razloge da ostanu lojalni.
IRGC uživa podršku Basidža, volonterskih paravojnih snaga.
Njegovih procenjenih 450.000 članova ima reputaciju lojalnosti režimu i
siledžijstva.
Video sam ih u akciji u Teheranu kao prvu liniju odbrane režima tokom protesta
koji su usledili nakon osporenih izbora 2009, preteći demonstrantima i mlateći
ih na ulicama palicama i gumenim pendrecima.
Iza njih je stajala teško naoružana policija i pripadnici IRGC-a.
Basidž je takođe imao leteće odrede na motociklima koji su jurili po gradu i
izlazili na kraj sa eksplozijama pobune.
Donald Tramp je zapretio IRGC-u i Basidžu sigurnom smrću - rekavši da „neće
biti lepa“ - ukoliko ne polože oružje.
Malo je verovatno da će njegove pretnje promeniti mnoga mišljenja među
režimskim naoružanim ljudima.
Islamska Republika i šiitski Islam su zadojeni idejom mučeništva.
Posle više sati zvaničnih tvrdnji u nedelju da je vrhovni vođa živ i zdrav,
uplakani televizijski voditelj na državnoj televiziji objavio je Hamneijevu
smrt rekavši da je ovaj ispio slatki, čisti gutljaj mučeništva.
Neki ozbiljni analitičari Irana podozrevaju da je ajatolah ipak održao sastanak
u svom kompleksu u Teheranu sa višim savetnicima u vreme kad je veći deo
ostatka sveta verovao da se bliži napad samo zato što je želeo da ispadne
mučenik.
Režim ima bazu civilnih lojalista.
Hiljade su izašle na ulicu Teherana posle smrti vrhovnog vođe, prvog od 40 dana
žalosti.
Okupili su se na javnim trgovima paleći sveće i svetla na mobilnim telefonima,
uprkos tome što su se dizali stubovi dima sa mesta udara američkih i izraelskih
vazdušnih napada.
Loši presedani
Amerikanci veruju da će ovaj put njihova sirova sila - zajedno sa izraelskom –
moći da nametne smenu režima neprijatelju bez stvaranja katastrofe.
Presedani nisu dobri.
Uklanjanje iračkog vođe Sadama Huseina 2003. godine dovelo je do katastrofe –
dugih godina rata koje su izrodile džihadističke ekstremističke pokrete koji
još postoje.
Libija, zemlja sa dovoljno nafte da obezbedi njenoj maloj populaciji
zapadnjačke životne standarde, razrušena je i osiromašena, nefunkcionalna
država 15 godina nakon što je Gadafi bio svrgnut s vlasti i ubijen.
Zapadne zemlje koje su slavile njegov pad i praktično dovele do njega oprale su
ruke od odgovornosti nakon što se zemlja raspala.
Iran je velika zemlja, skoro tri puta veća od Iraka, sa multietničkim
stanovništvom od više od 90 miliona ljudi.
Ako režim u Iranu ne padne, najgori scenario je da će se konfuzija, haos i
krvoproliće koji bi mogli da uslede meriti sa građanskim ratovima u kojima su
stradale stotine hiljada ljudi u Siriji u Iraku.
Vojna akcija Amerike i Izraela satire iransku vojnu mašineriju.
To menja jednačinu na Bliskom istoku, čak i ako režim preživi.
Mnogi, najverovatnije većina Iranaca, radovaće se ako on padne.
Ali predstavljaće ogroman izazov zameniti režim uklonjen silom mirnom,
koherentnom alternativom.
Trampova kocka je da će to i dalje biti moguće i da će ovaj rat pretvoriti
Bliski istok u bolje i bezbednije mesto.
Prepreke tome predstavljaju velike izazove.
Slike na početku: AFP via Getty Images
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB5446974F6A422594D4486B60AE7FA%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
