politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/691636/zelimo-mir-u-ukrajini-prepreka-su-eu-i-nato>
Желимо мир у Украјини, препрека су ЕУ и НАТО Никола Белић 12–15 minutes _____ Русија, разуме се, није против мировног, преговарачког процеса. Наш став је да је дипломатско решење боље од војног, али ћемо у сваком случају испунити задатке које је одредио наш врховни командант, председник Русије Владимир Путин када је донео одлуку о почетку специјалне војне операције, каже у интервјуу за „Политику” амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, на констатацију да западни медији пишу да Русија подрива мировне напоре у Украјини и на питање шта је највећа препрека на путу до мира. – Главна препрека је, наравно, Запад, односно ЕУ и НАТО, који користе Украјину да би спречили мировни процес, наговарају Кијев да ратује и даље, шаљу оружје, све са циљем да конфликт потраје – истиче руски амбасадор. Каже да је „у питању рат који води Запад на украјинском терену”. „Украјина је у ствари, можда, први случај у светској историји када се цела држава користи у својству плаћеника. Раније су то биле само неке војске. Њима је наређено да воде рат против Русије, па Запад користи ове људе не марећи за то колико ће их погинути. Чак и ако Украјина изгуби цело становништво, није их брига. А више нема довољно средстава у буџету да би функционисала без оне злонамерне ’подршке’ са Запада”, поручује Боцан-Харченко. Управо Запад захтева моментални прекид ватре док Русија инсистира на постизању трајног и одрживог решења. Шта је тачан став Москве према овом питању? Тражимо свеобухватно решење које би заувек елиминисало узроке кризе у Украјини. Ту је пре свега осигурање темељних права руског народа, која су му одузета, укључујући престанак прогона свештеника и верника канонске Украјинске православне цркве. Наравно, и читав низ безбедносних питања. Украјина не сме да буде терен са којег се прети Руској Федерацији. Мора да се успостави неутрални статус Украјине. У декларацији о њеном државном суверенитету која је настала почетком деведесетих година јасно је наведено да ће Украјина бити неутрална. Председник Путин је споменуо да је током треће рунде преговора у Истанбулу у јулу један од руководилаца украјинске делегације изнео став да би о безбедности Русије и Украјине требало говорити у ширем контексту европске безбедности. Наш председник је истакао да у томе има смисла, јер је „колективни Запад” буквално уништио систем европске безбедности. Неопходно је да се гарантује неширење НАТО-а према Руској Федерацији. Док о историјским руским регијама које су се вратиле у Русију уопште нема приче. Све је решено на референдумима. Што се тиче прекида ватре, Запад и Украјина траже да се то деси одмах? То, ипак, није изводљиво. Овде, то се добро зна, има много примера из сукоба деведесетих година у бившој Југославији. Реч је искључиво о политичкој тези. Није могуће сместа постићи прекид ватре, поготово када је у питању прва линија као што је у Украјини, дуга више од хиљаду километара. Неопходан је мониторинг, ефикасна контрола. Ово су компликоване ствари које се морају решавати током озбиљних преговора. Украјина то одбија. Председник Русије је нудио, корак по корак, неколико опција за први прекид ватре, конкретно, за Васкрс, Дан победе, да се не гађа енергетска инфраструктура. То је била, иначе, и америчка иницијатива. Али Кијев то није испоштовао. У току последње рунде, а и претходних, ми смо понудили привремени прекид ватре који би пружио могућност да се покупе рањеници и тела погинулих војника. То се зове санитетски прекид. Они нису пристали на то. Што показује да је њихово залагање за дужи прекид ватре само политичка теза. Њихов је циљ – зауставити руску офанзиву, добити време за одмор и ново наоружање за наставак рата. Још један од захтева које можемо чути са Запада јесте директан састанак руског и украјинског председника. Москва, међутим, има по овом питању извесне ограде? То је иста категорија, само теза која можда привлачно звучи. Ту је ситуација веома јасна. Прво, председник Путин је више пута истакао да никада није одбио могућност таквог састанка. Ипак, председник Украјине мора да има легитимитет. Што се Зеленског тиче, зна се да је њему мандат већ истекао. То је правно питање. Да не би после дошао неко други, па рекао да о томе не зна ништа, јер није био учесник у том процесу. Друго, састанак лидера је врхунац преговарачких напора, председници треба да имају нешто о чему би се сложили и штo би заједно подржали. За то треба да се створе услови. Нажалост, када је у питању Украјина, то је још увек далеко. Пажња светске и стручне јавности у украјинском сукобу усмерена је ка геополитичким и територијалним питањима, али делује да људске судбине и хуманитарни проблеми остају у другом плану. Као да нико не разуме да ће и то морати да се решава на крајње озбиљан начин? Није тачно када неко каже да уопште нема резултата ни помака у оквиру преговора у Истанбулу. Наша страна је предложила да се формирају три радне групе: за политичка, хуманитарна и војна питања, које би могле да непрекидно комуницирају у оквиру својих задатака, не само док траје преговарачка рунда. То смо понудили, Кијев сада размишља. У сваком случају постоји жеља за наставком преговарачког процеса, то је битно. Још током прве рунде наша делегација је изнела предлоге за размену заробљеника, рањених и погинулих војника. То су веома важне ствари, пре свега за породице. Рекао бих и да постизање договора по хуманитарним питањима ствара зрачак поверења. Како уопште разговарати о успостављању поверења, мира и сарадње у будућем свету, с обзиром на атмосферу која сада влада? Нудимо пут који би водио међународну заједницу ка сарадњи и међусобном поверењу. Наравно, неће бити повратка на оно што је било раније. А било је много превара у сваком смислу, ма коју сферу да узмете – политичку, војнополитичку, економску. Свуда је било превара од стране „колективног Запада”, посебно Европске уније. У односу на САД, у Русији нема претераних очекивања, али из Вашингтона стижу и добри сигнали. Све у свему, у току је почетна фаза нормализације руско-америчких односа које је Бајденова администрација скоро потпуно уништила. Од великог значаја ће бити већ усаглашени састанак председника Русије Владимира Путина и америчког лидера Доналда Трампа, који ће бити одржан 15. августа на Аљасци. Надамо се да ће он дати снажан подстрек развоју сарадње између Москве и Вашингтона, као и у значајној мери поправити глобалну ситуацију. Истовремено, са Европском унијом немамо ништа, осим држава које имају рационалан став, попут Мађарске и Словачке. ЕУ је кренула путем рата, претворила се у неку врсту војне институције и стоји на располагању НАТО-у. Али, можда ће се и у ЕУ временом појавити више политичара са конструктивном агендом и визијом. Како данас оцењујете односе Републике Србије и Руске Федерације? Генерално, позитивно. Београд се није придружио нелегитимним мерама Европске уније и нема намеру да то учини. Настављамо сарадњу која ипак не иде истом брзином као раније, јер су земље у окружењу Србије већином расположене антируски. У овом смислу санкције праве логистичку сметњу. Без обзира на то, радимо на економском плану, повећана је активност Међувладиног комитета за трговину, економску и научнотехничку сарадњу, обе стране су посвећене стабилној реализацији важних пројеката, пре свега у енергетици. Не очекујем овде озбиљан застој. Наставља се дијалог између министарстава спољних послова Русије и Србије. Имамо више додирних тачака по кључним питањима политичке агенде. Било је и забрињавајућих ствари. Београд је подржао неколико антируских резолуција у међународним организацијама. Било је и ситуације око српске муниције која је стизала у украјинске оружане формације, коју је председник Вучић, надамо се, одмах решио. Знате да ту имамо проблем са „енд јузерима”… Наравно, има проблем са њима, али мислим да је ту председник Вучић коначно дошао до решења које спречава могућност преваре од стране тзв. крајњих корисника и испорука српског наоружања Украјини. Не кажем да је Србија директно испоручила оружје Кијеву, нити имам такву жељу. Било је злоупотреба… У сваком случају, у Србији мора да постоје разумевање шта је заправо режим у Кијеву који је дошао на власт након државног удара, који крши права Руса чак и на гори начин него што су кршена права Срба из Српске Крајине. Само један пример. Зеленски је пре неколико дана честитао хрватском премијеру Пленковићу годишњицу „Олује”. То показује све, шта они подржавају, шта им је на уму и шта им се допада. Честитао је „Олују” која је етничко чишћење, једна од највећих трагедија српског народа. Када је реч о неким одлукама, оно што сте поменули, по питању резолуција, знате да је Србија суочена са великим притисцима са Запада? Знамо како се понаша Европска унија. Са друге стране, Русија и Србија имају своју билатералну агенду. Не правимо притиске на Србију и не тражимо да она преиспита свој стратешки циљ у вези са чланством у ЕУ. Али морам да поновим, није више Европска унија оно што је некада била, односно економска структура која је у извесној мери обезбеђивала високи животни стандард у земљама чланицама. Све је то у прошлости. Сада је ЕУ милитаристичка структура, Брисел се тако понаша и тако размишља. Њихов најважнији циљ је рат против Русије преко Украјине, а званично се говори и о припремама за директан сукоб са нашом земљом негде око 2030. године. Одакле потиче то њихово лудило? Може ли Београд и даље да рачуна на изузетно важну подршку Москве о питању кључних националних изазова, а пре свега када је реч о Косову и Метохији и Републици Српској? Почео бих од Републике Српске, сада је ситуација тамо доста напета, владају тензије због пресуде Милораду Додику. Став Москве се потпуно подудара са ставом Београда, то је апсолутно измишљена одлука која нема никакве везе с правом. Донета је у циљу да се са политичке сцене склони председник Додик, који деценијама штити статус ентитета и надлежности Републике Српске, што осигурава њен опстанак у оквиру Босне и Херцеговине. Крајњи циљ је одузимање овог статуса. Напето је, али треба да се избегне сукоб. Нажалост, ни након тридесет година није постигнут висок ниво помирења и интеграције унутар БиХ. Ипак, треба да се избегне рат, и ту нема других опција осим дејтонске БиХ, јер се води прича о централизацији Босне, али у таквој држави српски народ као мањина не би имао ни права гласа нити могућности за преживљавање. Москва ће наставити релевантне активности на међународном плану, а од пресудног значаја у овим околностима је подршка Београда. Спона између Србије и Српске је природна, Запад свакако жели да је уништи, схватајући да је то најважнији ослонац за РС. Што се тиче Косова, Приштина наставља и наставиће притисак на Србе, посебно на северу КиМ, стално ствара нова жаришта кризе. Користићемо све могућности које проистичу из чланства Русије у Савету безбедности УН. Уосталом, види се да од дијалога Београд–Приштина под окриљем ЕУ нема ништа. Руски званичници, укључујући и вас, више пута су поручили да је у Србији на делу покушај спровођења „обојене револуције” по рецепту Запада. Такође сте оценили да је Србија довољно снажна да очува стабилност. Колико пријатељска Русија може помоћи и на овом плану? И Србија, и њене легитимне власти јесу довољно снажне. Били су одржани избори, председник је изабран од стране народа, влада је формирана на законски начин. Ефикасност ове владе је потврђена и у оквиру наших билатералних односа, а желимо наравно да радимо са ефикасном владом, тако да подршка постоји. Ми у Русији мислимо да се став председника Вучића потврђује делима, а реч је о приоритету развоја Србије. Отварају се нови путеви и предузећа, што омогућава отварање нових радних места и повећање плата. Није реално да се то одвија муњевитом брзином, али, у сваком случају, таква тенденција постоји. То је конструктивни приступ, вођење рачуна о животном стандарду, брига о својој земљи и народу. Што се тиче „обојене револуције” у Србији, користимо оцене председника Србије и других званичника, засноване на доказима и поузданим подацима о актуелним дешавањима. Јасно је и то да су се људи придружили протестима вођени својим искреним емоцијама након трагедије у Новом Саду у новембру прошле године. Све у свему, претпостављам да ће конструктивни приступ уродити плодом и довести до решења ове ситуације која траје скоро годину дана, а то представља озбиљну препреку за реализацију планова социоекономског развоја. Председник Вучић је већ навео конкретну штету у бројкама. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/003f01dc0ac2%24863ba020%2492b2e060%24%40gmail.com.
