nin.rs<https://www.nin.rs/politika/vesti/104734/da-li-pojedine-drzave-eu-menjaju-stav-o-zapadnom-balkanu> Da li pojedine države EU menjaju stav o Zapadnom Balkanu? Sara Nikolić 38–48 minutes ________________________________
Ukoliko Ukrajina i Moldavija postanu članice Evropske unije, u istom talasu proširenja trebalo bi razmotriti članstvo zemalja Zapadnog Balkana, izjavio je nedavno predsednik Letonije Edgars Rinkevičs na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Govoreći o ideji "možda najvećeg ponovnog ujedinjenja Evrope po drugačijim pravilima", istakao je da se Zapadni Balkan mora uzeti u obzir, uz opasku da je EU izgubila kredibilitet u tom regionu. Poverenje je, kaže Rinkevčis, izgubljeno zbog višegodišnjeg odlaganja članstva. Ova izjava možda ne bi bila toliko neobična da nije došla sa severoistoka, od jedne baltičke zemlje, pripadnice bloka koji je po pravilu uzdržan prema intergraciji Zapadnog Balkana u EU. Šta je Rinkevičs zapravo rekao i kako dugogodišnji kandidati za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu treba da razumeju njegove poruke? Rinkevičs je, naime, rekao i da evropski lideri zasad nisu spremni da govore o konkretnim datumima novog talasa proširenja, kao i da mnogo toga zavisi od eventualnog mirovnog sporazuma sa Rusijom, te da će, ukoliko Moskva ne pristane na dogovor, sprovođenje planova o proširenju biti otežano. Dodao je da mirovni sporazum u ovoj godini ne može ni da zamisli. Ali, on nije jedini koji je u poslednje vreme otvorenije govorio o proširenju koje ne sme da izostavi države Zapadnog Balkana. U više navrata je slično isticala i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, govoreći da je Ukrajinu potrebno primiti po ubrzanoj proceduri, pri čemu ne sme da se zaboravi na ostale kandidate. Sve je očiglednije da se istovremeno podgreva i ideja o postepenoj integraciji u jedinstveno tržište pre punog članstva, kroz fazni pristup, da bi se smanjilo protivljenje unutar Evropske unije<https://www.nin.rs/tema/7164/evropska-unija> i ojačala njena institucionalna spremnost. U tom svetlu treba posmatrati i izjave Rinkevčisa o "ujedinjenju Evrope" po drugačijim pravilima. Poznavaoci prilika se slažu da vraćanje integracije Zapadnog Balkana<https://www.nin.rs/tema/7744/zapadni-balkan> na agendu EU i razlog za nešto drugačije stavove pojedinih članica po tom pitanju, svakako, treba tražiti u promeni geostrategijskih prioriteta nakon rata u Ukrajini. No, uprkos naznaka promene stava pojedinih država, i dalje postoje znatne razlike u blagonaklonosti prema balkanskim državama. Različiti pristupi prema proširenju na Zapadni Balkan U odnosu prema ulasku Zapadnog Balkana u EU, postoji nekoliko različitih pristupa. Ima onih država koje podržavaju brzu integraciju, poput Češke i Mađarske, onih koji se zalažu za postepeni pristup, kao što je Francuska, ali i zemalja koje otvoreno iskazuju skepticizam prema talasu proširenja EU, poput Holandije i Litvanije. Oprezniji pristup pri proširenju na ZB pripisuje se i Letoniji, koja se zajedno sa ostalim baltičkim državama prvenstveno zalaže za ubrzani prijem Ukrajine i Moldavije iz bezbednosnih razloga. EPA / OLIVIER HOSLET Kritike baltičkih zemalja na račun država Zapadnog Balkana uglavnom su bezbednosno i vrednosno utemeljene, a najizraženija se odnosi na nedovoljno usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije i generalno spoljnom politikom Unije, što se odnosi na Srbiju. A tu su i vladavina prava, borba protiv korupcije, jer se insistira na striktnoj primeni kopenhaških kriterijuma. Možda je zato naznaka promene u retorici lidera jedne od tih zemalja zanimljiva, pošto ranije nije bilo romantičnih ideja o "najvećem ponovnom ujedinjenju Evrope". Koliko je izvodljiv predlog o "najvećem ponovnom ujedinjenju Evrope"? Nekadašnja ambasadorka pri OEBS-u i članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović kaže za NIN da izjave letonskog predsednika verovatno govore o procenama koje se rade unutar EU. Kao i o tome da unutar same EU postoje intenzivne rasprave, ali, Latinović ocenjuje da su to "verovatno samo razmišljanja". "Videćemo kako bi se moglo doći do tog konačnog cilja i kojom brzinom. Dosta zavisi od sukoba u Ukrajini, koliko će još potrajati, odnosno da li će se u nekoj doglednoj budućnosti postići primirje ili sporazum, s obzirom da je ona na toj listi prioritetna. Sve je to i dalje velika nepoznanica", ukazuje ona. No, dodaje, dobro je da se o proširenju na Zapadni Balkan uopšte razmišlja i govori. Smatra da lideri EU uviđaju da cilj koji podrazumeva mir na evropskom kontinentu, odnosno bezbednost kojoj teže, ne može da se postigne bez zemalja koje nisu deo Unije. Deo toga su i države Zapadnog Balkana, dodaje ona, zbog čega se teži ka pronalsku rešenja. To, međutim, ne znači da se treba puno nadati, ističe Latinović. EPA / STEPHANIE LECOCQ "Ne treba se nadati da će se to pitanje rešiti brzo. To je komplikovan i dugačak proces. Uz to, ne treba zaboraviti činjenicu da je preovladavajući stav u EU da se članstvo dobija na osnovu zasluga. Nijedna zemlja ne treba da se nada da će joj se sada 'progledati kroz prste'. Najbolji način da se postane deo EU je da se ide petom brzinom u ispunjavanju uslova koji se od država kandidata traže", predočava Latinović. Upitana o različitim grupacijama unutar EU po pitanju proširenja na Zapadni Balkan, Latinović navodi se radi o "posebnom problemu sa kojim se EU suočava". Smatra da je to posledica straha od problema koji je Unija imala zbog Mađarske i Slovačke, ili svojevremeno Poljske. "To je EU činilo zaista tromom. Zbog toga je pitanje kako bi se i na koji način prijemom novih članica odluke i donosile, jer, primera radi, kada bi Srbija ušla u EU sa pravom veta ona bi glasala protiv sankcija Rusiji. I tu bi nastao problem", kaže ona. "Sigurno je da će iz EU proizaći neka forma ili mehanizam nadzora koji će omogućiti da nove države članice ne zloupotrebljavaju taj konsenzus, odnosno pravo na odlučivanje, a da istovremeno postanu članice na način na koji se neće bitno umanjiti njihov kapacitet članstva u Evropskoj uniji", zaključuje Latinović za NIN. "Potreban je cilj da generiše maksimalnu brzinu trke" Inače, analitičar Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW) Mario Holcner ocenio je da bi za EU bilo politički korisno da pokrene brzo proširenje bloka, koje bi učinilo neizbežnim i instutucionalne reforme, i utvrdi datum potpunog evropskoj ujedinjenja. Prema njegovim rečima, u vreme kada se Evropljani suočavaju sa egzistencijalnim pretnjama i sa Istoka i sa Zapada, kao i ranije u istoriji, za EU koja može da se prilagodi krizama, a što je pokazala zajedničkim zaduživanjem u pandemiji, prilagođavanje više nije dovoljno, već je potrebno dramatično ubrzanje. Iskustvo pokazuje da EU i njene članice imaju tendenciju da se reformišu tek kada su "priterane uza zid", navodi Holcner u tekstu "Ujedinjena Evropa 2031: Proširiti, produbiti, preživeti" objavljenom na sajtu WiiW. Danas je za Evropu suočenu sa potencijalnim pretnjama ekonomske stagnacije i konkurencije velikih sila odlaganje reformi nepromišljeno i Briselu se otvara pitanje kako podstaći akciju pre nego što se kriza pretvori u katastrofu. EPA / FELIPE TRUEBA Holcner smatra da bi bilo politički korisno kada bi donosioci odluka pokrenuli brzo proširenje koje bi učinilo instutucionalne reforme neizbežnim, pri čemu bi snažni uloženi napori verovatno učinili proces nepovratnim. Autor navodi brojne primere kada su se proširenje i izmene evropskih ugovora poklopili i ističe da je proširenje stvorilo pritisak za produbljivanje EU. Trenutne debate o "lajt članstvu" Ukrajine u EU već odražavaju hitnu potrebu usklađivanja proširenja i institucionalne reforme. Ambiciozniji pristup, smatra Holcner bio bi da se odredi fiksni datum punopravnog članstva trenutnih kandidata, uključujući Zapadni Balkan, Moldaviju i, pre svega, Ukrajinu. Holcner je rekao da bi, pravilno osmišljen, takav rok ojačao, a ne oslabio, na zaslugama zasnovan proces pristupanja i dodao da bi to pretvorilo pregovore o pravnim tekovinama u trku konkurenata. "Potreban je cilj da generiše maksimalnu brzinu trke, ne samo među kandidatima, već i među postojećim članicama koje su primorane da paralelno reformišu svoje institucije", rekao je Holcner. On dalje piše da skeptici ukazuju na prepreke, odnosno da i ako pregovori budu uspešni, ratifikacija ostaje neizvesna i u nekim zemljama zahteva referendum. Oni postavljaju pitanje zašto bi glasači u EU pozdravili prijem nekih od najsiromašnijih evropskih zemalja u blok. Prema Holcneru, odgovor leži u proširenju "trke" ka EU. On smatra da bogatija evropska društva koja su u poslednje vreme pokazala obnovljeno interesovanje za članstvo u Uniji, poput Islanda i Norveške, treba ohrabriti da učestvuju. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB54462C6B121BD37122C0B4A7AE75A%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
