bbc.com<https://www.bbc.com/serbian/articles/cd03ne3enrjo/lat.amp>
Trampov novi svetski poredak je postao stvarnost i Evropa mora brzo da se
prilagodi
Katja Adler
14–18 minutes
________________________________
* Autor, Katja Adler
* Funkcija, BBC urednica za Evropu
*
Pre 4 sata
* Vreme čitanja: 10 min
Centar Minhena je najpoznatiji po šik prodavnicama i skupim sportskim
automobilima, ali trenutno su njegove ulice ukrašene plakatima na kojima se
reklamiraju dronovi sledeće generacije.
„Izgradnja evropske bezbednost je u toku", glasi slogan na upečatljivom kolažu
elegantnih crno-belih fotografija postavljenih preko skele na crkvi u jednom od
najpoznatijih pešačkih ulica u Minhenu.
Pre samo nekoliko godina, ovako otvoreno javno pokazivanje vojne moći bi ovde
bilo nezamislivo, ali svet se brzo menja, pa i Nemačka.
Južna savezna država Bavarska postala je vodeći nemački centar za odbrambene
tehnologije, usredsređenu na veštačku inteligenciju, dronove i vazduhoplovstvo.
Potpis ispod fotografije, Donedavno su reklame sa porukama poput „Izgradnja
evropske bezbednosti je u toku", bile nezamislive u Nemačkoj
Ljudi u Nemačkoj, kao i većina drugih Evropljana, kažu da se osećaju sve više
nezaštićeni i da su stisnuti između ekspanzionističke Rusije i ekonomski
agresivne Kine na istoku, i sve nepredvidljivijeg, nekada najbližeg saveznika,
Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na zapadu.
Autor fotografije, AFP via Getty Images
Potpis ispod fotografije, Nemačka je sada najveći pojedinačni pružalac pomoći
Ukrajini
Više od dve trećine Evropljana (68 odsto) smatra da je njihova zemlja izložena
pretnjama, pokazuje nedavno istraživanje Evrobarometra, sektora pri Evropskoj
komisiji koji se bavi analizama istraživanja javnog mnjenja.
Prošle jeseni, nemačka Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u
katastrofama prvi put od Hladnog rata upozorila je da rat više nije „malo
verovatan".
Iako kancelarija naglašava da je Nemačka bezbedna zemlja, takođe savetuje
stanovnicima da kod kuće drže zalihe hrane za tri do 10 dana.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
End of Najčitanije
Za svaki slučaj.
Od kada su SAD obustavile novu direktnu pomoć Ukrajini, Nemačka je sada
pojedinačno najveći pružalac vojne i druge pomoći Kijevu.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da birači u Nemačkoj žele bolju zaštitu i
u njihovoj zemlji.
Pitanje za Nemačku, kao i za druge zemlje u Evropi, jeste da li su
tradicionalni savezi sa SAD-om i u okviru NATO-a i Evropske unije, dovoljni,
ili bi trebalo da uspostave i druga partnerstva kroz ad hok (na brzinu)
koalicije sa drugim državama sličnih stavova kao što su Australija, Južna
Koreja i Japan?
Izvinite, ovaj deo teksta ne može da bude prikazan na mobilnom telefonu.
Nesigurni odnosi
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute mi je rekao da će nemački budžet za odbranu
do 2029. godine biti veći od britanskog i francuskog zajedno.
Kaže da je 150 milijardi evra koje Nemačka planira da potroši na odbranu
„neverovatan iznos".
To je nešto što SAD primećuju i cene, rekao je on.
Donald Tramp nije prvi američki predsednik koji zahteva od Evrope da učini više
za sopstvenu bezbednost, mada je njegov ton primetno više preteći od njegovih
prethodnika.
Nesigurnost transatlantskih odnosa bila je glavna tema Minhenske bezbednosne
konferencije održane prošlog vikenda.
To je najveći godišnji skup o odbrani na svetu, koji okuplja lidere zemalja,
stručnjake za bezbednost i predstavnike odbrambene industrije.
Potpis ispod fotografije, Mark Rute (na slici razgovora sa Katjom Adler) kaže
da je 150 milijardi evra koje Nemačka planira da potroši na odbranu
„neverovatan iznos"
Iako ovakvi skupovi prepuni govora mogu lako da se odbace kao prazne priče, u
turbulentnom vremenu u kojem živimo oni mogu da naprave razliku, posebno
nezvanični privatni razgovori globalnih donosilaca odluka, daleko od kamera.
Na ovogodišnjoj konferenciji, obraćanje koji su svi najviše iščekivali, a neki
i sa zebnjom, bio je govor američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je
predstavljao Trampovu administraciju.
Iščekujući obraćanje, evropski lideri i najviše diplomate bili su izuzetno
napeti i zabrinuti.
Ali zašto je običan govor od 30 minuta imao toliki značaj?
Zato što u poslednjih 80 godina, od kraja Drugog svetskog rata, odnosi Evrope i
SAD-a nikada nisu bili toliko narušeni kao sada.
I ovo nije svađa prijatelja koja će lako prevazići.
Izvinite, ovaj deo teksta ne može da bude prikazan na mobilnom telefonu.
Danska je i dalje besna
Tokom nešto više od 12 meseci od povratka Trampa u Belu kuću, američki
predsednik je povremeno vređao i potkopavao evropske lidere, uvodio visoke
carine na njihovu izvoznu robu, i što je najšokantnije za saveznike u NATO-u,
pretio je suverenitetu Danske nad njenom teritorijom Grenlandom, odbijajući
neko vreme da isključi mogućnost zauzimanja ostrva silom.
Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 14. februara, predsednica
Vlade Danske Mete Frederiksen, koja je očigledno i dalje besna, rekla je da su
Trampovi planovi u vezi sa Grenlandom ostali „isti", uprkos trilateralnim
pregovorima predstavnika Grenlanda, SAD-a i Danske.
Tramp je za sada isključio mogućnost zauzimanja Grenlanda vojnom silom i
odustao je (barem privremeno) od uvođenja ekonomskih sankcija saveznicima, među
kojima su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Francuska i Nemačka, koje su se
protivile američkim planovima za preuzimanjem arktičkog ostrva.
Međutim, transatlantsko poverenje je ozbiljno narušeno.
Evropske sile vide Trampa kao predsednika koji je izrazito sklon transakcijama
i koji bez oklevanja koristi bezbednosne i ekonomske odnose sa najbližim
saveznicima da bi dobio ono što želi.
Neposredno pre nego što je drugi put izabran za predsednika, na primer, poručio
je Evropljanima da SAD neće štititi države koje ne izdvajaju dovoljno sredstava
za odbranu.
Istina je, međutim, da se Evropa decenijama oslanja na američku zaštitu.
Kritičari u SAD-u tvrde da su evropske države decenijama mogle da održavaju
izdašne socijalne sisteme, dok je Vašington snosio troškove bezbednosti.
Autor fotografije, AFP via Getty Images
Potpis ispod fotografije, Obraćanje koje se najviše iščekivalo na Minhenskoj
konferenciji bio je govor američkog državnog sekretara Marka Rubija (levo
„Navikli smo se na snažnu podršku SAD-a", rekao mi je nemački ministar odbrane
Boris Pistorijus 14. februara.
„Navikli smo se na našu zonu udobnosti u kojoj smo živeli.
„To vreme je prošlo, definitivno je prošlo.
„Vašington je bio u pravu".
Ali kriza oko Grenlanda i drugi potezi Trampove administracije, kao na primer
kada je prošlog marta privremeno obustavljena razmena obaveštajnih podataka sa
ukrajinskim snagama zbog čega su ostale „slepe" na bojnom polju, da bi se
izvršio pritisak na Kijev da počne mirovne pregovore sa Moskvom, ostavili su
duboke ožiljke i stvorili zabrinjavajuće nepoverenje u transatlantskim odnosima.
To je uzrokovalo napetost i strepnju u Minhenu uoči izlaska Rubija na binu.
Na kraju, njegove reči bile su obojene osećajem istorijskog savezništva.
„Želimo snažnu Evropu", rekao je on.
„Dva velika rata u prošlom veku služe nam kao stalni podsetnik da je naša
sudbina, na kraju, uvek bila i uvek će biti isprepletana sa vašom".
Bilo mi je upečatljivo koliko je evropskih političara u publici reagovalo na
toplinu njegovih reči, ustajući da aplaudiraju američkom državnom sekretaru.
Ali oni koji su pažljivo slušali, govor Rubija bio je posvećen temama koje su
važne Trampovoj administraciji i koje su teško prihvatljive za mnoge evropske
lidere.
Među tim temama su protivljenje merama za ublažavanje klimatskih promena,
skepticizam prema globalizaciji, multilateralizmu i migracijama, kao i podrška
izgradnji nove ere hrišćanske zapadne civilizacije.
Rubio je bio jasan: SAD nisu zainteresovane za saveznike koji se drže starog
statusa kvo.
Vašington želi da gradi novi put, idealno zajedno sa Evropom, ali samo ako deli
iste vrednosti sa SAD-om.
Ova američka ponuda bliskog partnerstva bila je uslovna i bez ikakve spremnosti
na kompromis.
„Pomalo kao (psihološki) nasilni partner", rekao je jedan evropski diplomata,
koji je govorio otvoreno pod uslovom anonimnosti.
„Podsetio je Evropu koliko su transatlantski odnosi nekada bili sjajni, ali je
onda prešao na jezik prinude: Ako želite da stvari između nas ubuduće budu
dobre, morate da radite kako vam kažem!"
Drugi diplomata ukazao je da je, uprkos priči o zajedničkim vrednostima,
značajno to što je od svih evropskih zemalja koje je mogao da poseti posle
govora u Nemačkoj, Rubio izabrao da ode u Slovačku i Mađarsku pre povratka u
SAD.
U Briselu se ove dve zemlje smatraju naproblematičnijim članicama EU, koje
imaju evroskeptične i nacionalistički opredeljene predsednike vlada koji se
protive slanju vojne pomoći Ukrajini i imaju strog stav po pitanju migracija.
Izvinite, ovaj deo teksta ne može da bude prikazan na mobilnom telefonu.
Krhki novi odnos
Blaži ton Marka Rubija takođe je podelio evropske lidere, koji su nedavno,
tokom vrhunca grenlandske krize prošlog meseca, jednoglasno govorili u odbrani
Danske.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ukazala na sada krhke
odnose sa SAD-om, uprkos blažim rečima Rubija.
„Neke granice su pređene i više se ne može nazad", rekla je ona.
„Evropljani su pretrpeli šok-terapiju".
Ali hoće li neke evropske zemlje iskoristiti toplinu u Rubijevom govoru kao
izgovor da ne žure da povećaju vojnu potrošnju, kako je obećano?
Budžeti većine evropskih vlada već su prenapregnuti, a birači obično daju
prednost troškovima života u odnosu na izdvajanja za odbranu.
Autor fotografije, Reuters
Potpis ispod fotografije, „Neke granice su pređene i više se ne može nazad",
rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen
Rejčel Elehus, generalna direktorka analitičkog centra za odbranu RUSI, rekla
mi je da vidi da se razdor širom kontinenta produbljuje.
S jedne strane su nordijske i baltičke države koje su geografski blizu Rusije,
kao i Nemačka i Holandija, koje mnogo ulažu u odbranu, kaže ona.
A u južnoj Evropi, nalazi se, na primer, Španija, koja se uopšte ne izvinjava
što odbija da poveća vojni budžet na nivo koji zahteva Donald Tramp, dodaje
Elehus.
Francuska i UK su se usmeno obavezale da će povećati vojnu potrošnju, ali i
dalje traže „politički flaster" koji bi im pomogao da biračima objasne
posledice - veće poreze, manju socijalnu potrošnju ili više zaduživanja, kaže
ona.
„Evropljani su morali da prionu na posao još juče", kaže ona.
„Imaju pet do 10 godina da stanu na sopstvene noge u pogledu konvencionalnih
odbrambenih sposobnosti".
Prošle nedelje, zamenik američkog ministra odbrane Elbridž Kolbi izneo je
izuzetno jasan stav na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu: Evropa više
nije prioritet SAD-a, već Indo-Pacifik.
„Pod vođstvom predsednika Trampa, ponovo dajemo prioritet odbrani naše domovine
i zaštiti naših interesa na našoj hemisferi", rekao je on.
Iako je naglasio da SAD ostaju posvećene klauzuli NATO pakta o kolektivnoj
odbrani, prema kojoj se napad na jednu članicu smatra napadom na sve, Kolbi je
naglasio da će SAD smanjiti njihove kapacitete u Evropi, gde će imati
„ograničeno i usredsređeno" prisustvo.
Evropa mora da postane partner, a ne zavisnik, rekao je, pozivajući na novi
„NATO 3.0".
Stari svetski poredak u kojem je Zapad središte sveta je izbledeo, ali je
sastanak u Minhenu prošle nedelje jasno stavio do znanja da je ono što sledi za
Evropu i SAD još uvek prilično neizvesno.
Marko Rubio je pozvao na novu eru zapadne civilizacije, Kolbi želi reformisani
NATO, dok je britanski premijer Kir Starmer u Minhenu zatražio novu verziju
zapadnog saveza.
Pogledajte video: Borba svetskih supersila oko kontrole nad Arktikom
Preskočite sadržaj sa YouTube
Upozorenje: BBC nije odgovoran za sadržaj drugih sajtova. Sadržaj YouTube može
da sadrži reklame.
Kraj sadržaja sa YouTube
Starmerov iznijansirani pristup
Za razliku od Rubijevog insistiranja na većem nacionalnom suverenitetu, Starmer
je govorio u prilog dubljoj integraciji UK-a i Evrope u oblasti odbrane radi
smanjenja troškova ponovnog naoružavanja, ali je naglasio da to ne znači da UK
okreće leđa SAD-u.
Sofija Gaston, stručnjakinja za nacionalnu bezbednost na Kraljevskom koledžu u
Londonu, rekla mi je da je Stramer u Minhenu uspeo da jasnije artikuliše
nijanse britanske strateške pozicije.
„Drugi saveznici u Evropi možda su spremniji da govore o udaljavanju od
Vašingtona, ali za Britaniju ostaje strateški imperativ da balansira unutar
transatlantskih odnosa", kaže ona.
„Biće i trenutaka kada će Britanija morati da donosi teške odluke, a Starmer je
delovao spremnije da se suoči sa tom realnošću.
„Ključ je zaista u dubokom razumevanju nacionalnog interesa i naših
instrumenata moći i uticaja.
„To zahteva mnogo konkurentniji pristup, što se nije uvek činilo prirodnim za
Britaniju, koja tradicionalno vodi diplomatiju uglavnom na elegantan i
nevidljiv način, koji se oslanja na konsenzus".
Autor fotografije, PA Media
Potpis ispod fotografije, Kir Starmer je govorio u prilog dublje integracije
UK-a i Evrope u oblasti odbrane
U ovim brzim i nepredvidivim vremenima, evropski lideri sve više pribegavaju
pojedinačnim koalicijama, pored tradicionalnih organizacija kao što su NATO i
Evropska unija, koje su velike i često sporije reaguju.
U te grupacije su uključene i neevropske zemlje.
Uzmimo, na primer, takozvanu Koaliciju voljnih, grupu zemalja koje predvode UK
i Francuska, koja je osnovana da bi se očuvao suverenitet Ukrajine u slučaju
mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Sastancima koalicije su prisustvovale Turska, Novi Zeland i Australija.
Kanada sve više sarađuje sa nordijskim i baltičkim državama koje, kako kažu, se
suočavaju sa sličnim geopolitičkim izazovima i imaju zajedničke vrednosti, i
žele da ojačaju stabilnost i odvraćanje od Baltičkog mora, preko severne Evrope
i severnog Atlantika, Grenlanda i kanadskog Arktika.
Evropski zvaničnik mi je u šali rekao da Kanada „svakim danom postaje sve više
evropska".
Takođe, Japan i Južna Koreja se sve više smatraju delom „porodice
istomišljenika", dodao je on.
Ne samo odbrana
Ovakve ad hok koalicije nisu ograničene samo na odbranu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron odavno poziva Evropu da poveća ono što
naziva strateškom autonomijom, ne samo u pogledu tradicionalne bezbednosti, već
i energetske bezbednosti, lanaca snabdevanja i novih tehnologija.
U Minhenu je preporučio Evropi da „smanji rizik" zavisnosti od spoljašnjih sila.
Ovog vikenda čak je i predsednica Evropska komisije priznala da ako EU ne uspe
dovoljno brzo da poboljša konkurentnost, „grupa država članica moraće sama da
krene napred".
Pokušaji manjih grupa evropskih sila da sarađuju na unapređenju strateške
nezavisnosti Evrope nisu uvek uspešni.
Primer je aktuelni spor između Francuske i Nemačke oko zajedničkog pokušaja da
razviju borbeni avion nove generacije.
Može se reći i da je, uprkos svim pričama o izgradnji evropske nezavisnosti,
konferencija u Minjenu bila i podsetnik koliko Evropa i dalje zavisi od
američke bezbednosne podrške - od nuklearnog kišobrana do razmene obaveštajnih
podataka i struktura komandovanja i kontrole.
Pokazala je i koliko Evropa zaostaje za SAD-om u visokotehnološkim inovacijama.
Ali, za razliku od kratkoročnih mehanizama osmišljenih za „preživljavanje"
Donalda Trampa, promene kojima svedočimo u Evropi, među kojima su i bliži
savezi sa neevropskim zemljama, verovatno će biti dugotrajnije.
Čini se da svet sada igra po pravilima politike velikih sila.
Čak i usporena Evropa mora da se prilagodi.
Glavna fotografija: AFP/Getty Images
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas
OVDE<https://www.youtube.com/@bbcnewsnasrpskom>.
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB5446D7ACAC1B925E5DCA624FAE6DA%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.
