nspm.rs<http://www.nspm.rs/hronika/danas-drzava-dovede-100.000-stranaca-a-onda-ih-ostavi-na-milost-i-nemilost-poslodavcima-sta-se-desava-s-egipatskim-radnicima-u-srbiji.html>
: Данас: „Држава доведе 100.000 странаца, а онда их остави на милост и немилост 
послодавцима“ - Шта се дешава с египатским радницима у Србији?
:
9–11 minutes
________________________________

 Нефромална група египатских радника, ангажованих на градилиштима у Србији, 
тврди да месецима раде без пуне зараде, уз уговоре који не прате оно што им је 
обећано, а уколико институције не реагују, не искључују ни могућност протеста.

Све чешће у јавност испливају узнемирујуће информације о начину опхођења 
послодаваца према страним радницима у Србији.

Један од случајева који је привукао највећу пажњу јавности био је онај са 
радницима из Вијетнама у фабрици Линглонг у Зрењанину. Након тога, иста 
компанија доспела је у фокус због третмана радника из Индије.

Најновији случај односи се на стране раднике који долазе из Египта, а који у 
нашој земљи раде под јако лошим условима.

Међутим, они су основали неформалну групу Египатски радници и одлучили су да се 
заузму за своја права, па је тако ова прича и доспела у јавност, а најавили су 
да ће, уколико се ситуација не реши, можда изаћи и на протесте.

Представница неформалне групе египатских радника у Србији Тара Рукеци 
Миливојевић за Данас објашњава да се овде говори о неколико група радника који 
су у Србију дошли из Египта на различите начине и радили код различитих 
послодаваца.

„Конкретно, група која је радила у Јајинцима броји девет египатских радника. 
Неки од њих су радили три месеца, неки око месец дана. Према њиховим исказима и 
доступној преписци са послодавцем, зараде им нису исплаћиване у складу са 
законом и уговорима“, указује она.

Уместо месечних зарада добијали су тек мањи износ новца за храну, наглашава.

„Друга група радника, која је пријавила два послодавца, потражује по раднику 
нешто више од 2.000 евра. Уговори које радници имају не садрже све обавезне 
елементе уговора о раду, иако као такви пролазе код Националне службе за 
запошљавање, ПИО фонда и других институција“, наводи Рукеци Миливојевић.

Како додаје, у тим уговорима често стоји само, уз основне податке, да раде пуно 
радно време од 40 сати недељно и да је сатница плаћена по закону – 308 или 337 
динара по сату.

„Проблем настаје, јер послодавци, како би избегли веће порезе, са радницима 
праве усмене договоре да ће сат бити плаћен пет, шест или у овом случају седам 
евра. Када радници касније потражују своје зараде, суочавају се са тим да у 
уговору пише нешто сасвим друго од онога што им је обећано и због чега су често 
и напуштали сигурније, али слабије плаћене послове“, појашњава.

Послодавци затим приказују уредне банкарске уплате на минималну зараду, додаје.

„Али они прећуткују да радници раде много више од законског максимума 
прековременог рада, а у појединим случајевима зараде уопште нису исплаћиване 
преко рачуна, већ искључиво у готовини“, указује наша саговорница.

Ови проблеми, наглашава, нису везани за једно градилиште или једно место.

„Осим Јајинаца, радници су били ангажовани и на другим локацијама, укључујући 
Бор, Златибор и Нови Сад. У овим групама нису само египатски радници – има и 
радника из других земаља, као и радника из Србије. Обрасци су готово идентични 
без обзира на локацију: неисплаћене или делимично исплаћене зараде, нејасни 
уговори и пребацивање пословног ризика на раднике“, упозорава Рукеци 
Миливојевић.

Она подсећа да су се радници обраћали полицији, инспекцији рада, амбасади и 
другим надлежним институцијама.

„У случају Јајинаца, радници су 13. децембра поднели пријаву у полицијској 
станици против послодавца који их је ангажовао на изградњи објекта преко пута 
спомен-парка, уз назнаку да је пријава прослеђена инспекцији рада. Имамо 
видео-снимке и сведочења радника да је инспекција излазила на терен, али немамо 
никаква сазнања о томе да ли је ишта конкретно утврђено“, наводи.

Истовремено, како каже, институције су често много брже и ефикасније када треба 
да санкционишу раднике за прекршаје, него послодавце за озбиљна кршења закона и 
потенцијална кривична дела.

„Послодавци који формално приказују исплате минималних зарада често одбијају да 
признају да постоји дуг. Међутим, постоје поруке у којима се радницима нуди 
исплата некакве ‘накнаде’, али тек ‘на вратима авиона’, без присуства адвоката 
и без исплате на банковни рачун. То се већ десило у првом случају египатских 
радника из јуна прошле године, када је ова група и формирана“, указује она.

Како додаје, Центар за заштиту жртава трговине људима им се обратио ради 
контакта у вези са групом радника која је радила на Златибору, у Бору и Новом 
Саду.

„Из досадашњег искуства, не очекујем значајније помаке – биће добро ако ове 
раднике уопште идентификују. У једном ранијем случају Центар се већ оглашавао, 
али без конкретних резултата“, тврди Рукеци Миливојевић.

Амбасада је, према њеним речима, контактирана и од стране самих радника, о чему 
постоје писани трагови.

„У првом случају, радници су се најпре обратили амбасади, након чега су 
организатори штрајка отпуштени, а група разбијена. Иако по закону имају право 
на организовање и удруживање, у пракси им је то право фактички ускраћено, као 
што је случај и са домаћим радницима који покушавају синдикално да се 
организују. Лично сам разговарала са амбасадором у првом случају, када смо 
тражили помоћ за раднике који су због оваквих аранжмана упадали у дужничко 
ропство у Египту. Тај разговор се завршио одговором да ‘није надлежан и да нема 
могућности’ да помогне. Тај случај се тренутно води и пред судом у Египту“, 
открива она.

Како каже, радници не траже процедуре које ће трајати годинама и завршавати се 
„скандалозно“, као што је био случај са Линглонгом.

„Основни захтеви су исплата зарађених плата и достојанствен третман. То су 
захтеви од којих неће одустати. Радници су потписали пуномоћ адвокатици која је 
заступала и индијске раднике у случају Линглонга из 2024. године, и сва даља 
комуникација са послодавцима и институцијама ићи ће искључиво преко ње. 
Послодавци су имали прилику да јасно одговоре када ће зараде бити исплаћене – 
то се није догодило“, напомиње.

Што се тиче даљих корака, Рукеци Миливојевић каже да протест остаје опција.

„Овом приликом желим и да пошаљем поруку свим људима који продају свој рад, 
домаћим и страним, да нам се придруже, јер се овде не ради само о египатским 
радницима, већ о системском третману радне снаге“, наглашава.

Истовремено, има поруку и за другу страну.

„Желим јасно да се обратим и послодавцима и посредницима у запошљавању који ми 
се у претходном периоду јављају путем приватних порука, представљајући се као 
‘добронамерни’ и нудећи да ми ‘појасне како ствари функционишу’. Такве контакте 
доживљавамо као покушај притиска на ову групу и на мене лично, нарочито од оних 
чија је блискост са амбасадом Египта и властима у Србији транспарентна. 
Поручујем им да свака даља комуникација иде искључиво преко адвоката и 
надлежних органа, и да је једино прихватљиво решење хитна исплата зарађених 
плата и поступање по закону“, закључује.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) Ранка 
Савић за Данас указује да се у Србији све дешава ад хоц.

„Преузмемо тековине земаља Европске уније, али претходно не предузмемо потребне 
радње да би ти институти функционисали. То је случај и са запошљавањем страних 
радника. Држава доведе 100.000 странаца, а онда их остави на милост и немилост 
послодавцима и агенцијама које нико не контролише“, упозорава она.

Према њеним речима, тај површан приступ, без системских и транспарентних 
стратегија и политика довео је ове раднике у изузетно тежак положај.

Како објашњава, даном доласка у Србију и потписивањем Уговора о раду, страни 
радници стичу права домаћих радника.

„На њих се примењују закони државе Србије. Дакле, све институције које се баве 
кршењем права радника су надлежне и за ове раднике, Министарство рада, 
инспекцијске службе… Како се надлежни ‘брину’ о домаћим радницима, само можемо 
да замислимо колико се тек ‘брину’ о страним радницима“, указује Савић.

Како каже, у заробљеној држави и институцијама, бригу о радницима још једино 
воде синдикати у мери у којој је то могуће, где је све „политика, интерес и 
профит“.

„Уочавајући овај проблем АСНС је донела Декларацију под слоганом ‘Радник је 
радник’ са циљем да укажемо на озбиљност проблема, натерамо Владу да предузме 
потребне кораке и да упознамо јавност са проблемима ових радника“, подсећа 
Савић.

Декларација, како објашњава, садржи неколико кључних ставки.

„Сваки радник, без обзира на држављанство, ужива потпуна права и фер третман 
према српским Законима. Такође, сваки радник има право на синдикално 
организовање, што је инструмент заштите интереса запослених“, истиче Савић.

Поред едукације и информисања чланова, како додаје, потребно је информисати 
стране раднике о њиховим правима и обавезама, али и могућностима које пружа 
синдикално чланство.

„Кључно подручје деловања АСНС је утицај на креирање и измену Закона и 
подзаконских аката који се тичу положаја иностраних радника. Посебну пажњу 
посвећујемо изменама Закона о запошљавању странаца, Закона о порезу на доходак 
грађана и пратеће прописе“, поручује наша саговорница.

Према њеним речима, потребно је елиминисати злоупотребе пореских олакшица 
успостављањем система лиценцирања агенција за посредовање, дефинисање 
минималних стандарда смештаја и јачање инспекцијских капацитета.

„АСНС развија механизме директне заштите страних радника кроз њихово учлањење у 
наш синдикат, кроз пружање правне помоћи, заступање пред арбитражним телима и 
судовима, преговарање са послодавцима, организовање штрајкова и других видова 
колективног деловања, као и пружање психолошке и социјалне подршке радницима у 
кризним ситуацијама“, појашњава Савић.

(Данас)

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/PH0PR13MB54461D2956A91704AF6A1D7EAE89A%40PH0PR13MB5446.namprd13.prod.outlook.com.

Reply via email to