pecat.co.rs<https://www.pecat.co.rs/2025/11/evropska-cia/> ЕВРОПСКА ЦИА Љубан Каран 12–15 minutes ________________________________
фото: wikipedia Andersen Pecorone У ЕУ је створена таква клима да је тренутно све подређено предстојећем (неизбежном) рату против Русије, где ће по њима Русија бити агресор, а они морају бити спремни да се бране. У том пропагандном контексту треба проматрати и формирање „Еврoпске обавештајне службе“ Сасвим неочекивано Европска комисија (ЕК), као некаква европска влада, започела је формирање нове, како су је назвали, „обавештајне јединице“ под руководством председнице Урсуле фон дер Лајен. Објашњење разлога за овако крупан потез је толико штуро и формално, да се њиме буквално ништа не објашњава: „Обавештајна јединица се формира да побољша употребу информација које прикупљају националне обавештајне агенције“. На први поглед рекло би се да је то нека врста додатне обавештајне аналитике, која треба да анaлизира и селектује информације које су већ прошле „сита и решета“ националних служби држава чланица ЕУ, и достављене су као потпуно проверене и тачне. Тако да овај потез председнице ЕК представља праву увреду, провокацију и потцењивање националних агенција. Ипак, кроз један детаљ у штуром објашњењу може се прозрети права намера препотентних лидера ЕУ. Како се наводи, „обавештајна јединица“ биће успостављена у оквиру Генералног секретаријата ЕК, и биће задужена за прикупљање и анализу обавештајних података. Анализа података је стара пракса, али прикупљање података је новост и разлог за формирање нечега што ће временом да прерасте у Обавештајну службу (агенцију) ЕУ. Штавише, та служба (агенција) већ је добила неформално име „Европска ЦИА“. Можда је управо ово неформално име изазвало највећи зазор и опрез према овој „обавештајној јединици“, јер је свету и ова једна америчка ЦИА, најчувенија у свету по злу и прљавим тајним операцијама, била и преко главе, а како ће свет изгледати ако се формира још једна ЦИА, нико не може да предвиди. Прва група одговора која се нуди на питање „зашто“ и „зашто баш сада се формира другачија обавештајна јединица“ односи се на веома присутну идеју о формирању некакве „Европске војске“, а друга група одговора тиче се проблема практичне употребе обавештајних информација које ЕК достављају обавештајне службе држава чланица ЕУ. Да не улазимо сада дубље у америчку стратегију коју је дефинисао председник Доналд Трамп, којом се смањује амерички интерес, па и брига, за Европу и ЕУ, чиме је грубо али потпуно јасно западноевропским државама стављено до знања да морају формирати (ојачати) своје војске кроз повећање улагања на 5% БДП, и да сами морају бринути о сопственој безбедности. Исто тако Трамп им је дао до знања, да ће рат у Украјини, ако им се и даље ратује, морати да воде и финансирају сами, без помоћи САД. Тако је интензивно наоружавање националних војски држава ЕУ практично изнуђено, као и евентуално формирање некакве европске војске. Под тим притисцима и ултиматумима САД, може се разумети потреба за формирањем европске војске, али чему формирање европске обавештајне службе за обавештајну подршку „европској војној алијанси“ која постоји тек као идеја чија је реализација неизвесна. Сем тога, ако је то неки нови војни савез, чему оваква обавештајна служба, ако се зна да много већа војна алијанса као што је НАТО, нема своју обавештајну службу? РАТНА КЛИМА У ЕУ је створена таква клима да је тренутно све подређено предстојећем (неизбежном) рату против Русије, где ће по њима Русија бити агресор, а они морају бити спремни да се бране. У том пропагандном контексту треба проматрати и формирање „Европске обавештајне службе“. То би требало да се представи као нова претња Русији, наравно обавештајна, у ситуацији када су обавештајне информације постале значајне колико и оружје. Тако и овај намерно пласирани неформални назив „Европска ЦИА“ треба да збуни и забрине Русију по питању будуће шпијунаже, јер се поред америчких моћних служби и традиционално сукобљене британске Ми-6, појављује и трећа обавештајна велесила. Могућности ЦИА-е и Ми-6 Русима су одавно познате, деценијама су у директном клинчу, али појаве нове хетерогене службе са француским, немачким, пољским, балканским, вероватно и украјинским утицајима и методама, заиста су непредвидиве, а непредвидљивост је у контраобавештајној заштити највећи проблем који захтева много више ангажовања, пажње и опреза него што би то било оптимално и рационално. Друга група разлога за формирање „Европске ЦИА-е“ је чисто практична са становишта експлоатације обавештајних података од стране ЕК. У ЕУ или боље речено у ЕК (европској влади) појавио се проблем који Команда НАТО нема (иако ни једни ни други немају своју обавештајну службу). Команда НАТО-а и њене институције ослањају се скоро у потпуности на обавештајне податке америчких обавештајно-безбедносних служби (агенција) којих има седамнаест, и оне су алфа и омега код доношења одлука и креирања наступа Алијансе. Командант снага НАТО по статуту може бити само амерички генерал, што се у потпуности уклапа – амерички генерал користи америчке обавештајне информације, а само понешто од других чланица, и та ствар функционише без већих неспоразума и проблема. Ако неспоразума и буде, амерички став је главни и коначан и проблеми око евентуалних обавештајних контрадикторности једноставно не постоје. Код ЕУ проблем „проверених“ а контрадикторних информација не може тако лако да се превазиђе као у НАТО-у јер се многе чланице осећају подједнако важне, а њихове обавештајне службе подједнако утицајне на доношење одлука и креирање унутрашње и спољње политике. Зашто би информације немачких служби биле значајније од француских, белгијске од мађарских или пољске од словачких? У европски обавештајно-аналитички центар долазе само потпуно и детаљно проверене информације од свих обавештајних служби чланица Уније, да би се на столу европских обавештајних аналитичара показале као контрадикторне у односу на исти проблем. Чије информације аналитичар или начелник обавештајне аналитике ЕК да прихвати као тачне, а чије да одбаци, када они немају своју оперативу нити разгранату обавештајно-шпијунску мрежу да би то проверили? Политичка неслагања држава чланица која су све израженија, не само по питању рата у Украјини, него и по питању чисто економских ствари, проблема са мигрантима итд, резултирају тиме да се обавештајни подаци љубоморно чувају за себе, а оно што се доставља ЕК се цензурише, фризира и лажира како би се прогурали властити интереси, а такве информације више штете него што користе. ЕК више никоме не може веровати, немају поуздане информације и одлуке доносе „насумце“ и по личном нахођењу и опредељењу. Некада им то одговара, а некада државе чланице инсистирају на објашњењу и аргументима зашто су донели неке одлуке. ХЕТЕРОГЕНИ САСТАВ Да ли ће формирање „Европске обавештајне службе“ нешто променити и побољшати? ЕУ има инфраструктуру подесну да се обавештајне и шпијунске мреже разгранају, пре свега ослонцем на њихова допломатска представништва по свету. Међутим, проблем хетерогености обавештајног особља унапред сугерише да ће се њихово међусобно шпијунирање, па и неки облици деструкције активности, наставити. Оно што ће фалити овој служби је патриотизам, јер европски патриотизам не постоји, а без тога нема уласка у ризике који су приликом шпијунаже редовна појава. Сем тога, да би се нека обавештајна служба формирала и уходала треба најмање пет година, а да би достигла врхунски квалитет, треба и десет. Тако је ближе истини да је „Европска ЦИА“ више потребна Урсули фон дер Лајен као чврст и тешко оборив „аргумент“, да оправда одлуке које доноси, јер ће се предуго чекати да та обавештајна служба постане поуздана и ефикасна. На дугом је штапу да ће ЕК нејасне и контрадикторне „чињенице“ моћи сама да провери. Без обзира на то, ова одлука ЕК омогућава тренутно јачање власти Брисела и ограничава зависност од држава чланица у обавештајном смислу. Зато је сасвим могуће да је управо то главни циљ комплетне актуелне обавештајне реорганизације и трансформације. Сви су постали свесни, па тако и ЕК, да су обавештајни подаци постали драгоцени и нешто најважније, тако да се више не очекује да ће вам неко дати све што има. Ако желите квалитет, брзину и тачност информација, морате до њих доћи сами. На први поглед рекло би се да Србију не дотиче формирање некакве „Европске обавештајне службе“, и да је у питању обавештајни обрачун великих сила, Русије и, сликовито речено, „Сједињених европских држава“ и њихових војски. Међутим, то не само да није тако, него се овај план ЕК директно тиче безбедности Србије и Републике Српске. Као што је речено ЕУ је и до сада имала Обавештајно-аналитички центар али он се бавио искључиво селекцијом обавештајних података од обавештајних служби држава чланица ЕУ, и правио сажетке за политичке елите ЕУ које ће их користити за креирање унутрашњих односа, спољне политике, политике проширења и свега осталог. Међутим мало наших грађана зна ко је руководио и ко сада руководи тим центром. Директор Обавештајно-аналитичког центра ЕУ је Хрват Данијел Маркић, са веома интересантним препорукама и биографијом. Пре постављења на ово тако значајно место у европским, а могло би се рећи и у светским оквирима, био је директор, за нас злогласне, хрватске Сигурносно-информативне агенције (СОА) која је имала најважнију улогу код подстицања тихог егзодуса и етничког чишћења Срба из Хрватске. Хрватска СОА и данас има страховито прљаву улогу у провоцирању и подстицању сукоба и немира у Србији. Од њих је стигла „Блокадна кухарица“ и идеја широке примене блокада путева, тргова и институција у Србији. Ми лажно приказивање стања у Србији пред институцијама ЕУ углавном приписујемо Тонину Пицули, известиоцу Европског парламента за Србију, а и не знамо да много моћнији по свим питањима од њега, Данијел Маркић, који селектује и сервира „обавештајне податке“ о Србији европској елити. Као бивши шеф хрватске СОА, са њима је на директној вези, и може наручити лажне извештаје о Србији, а тешко је поверовати да овакву фантастичну могућност Хрватска и Усташки покрет не користе. ХРВАТСКИ АДУТ Данијел Маркић је рођен у Паризу, у Француској, али су му родитељи из тврдокорне проусташке средине, отац Анта, из Вељака поред Љубушког, а мајка Динка из Главине Доње поред Имотског. У Француској је био у вези са усташком емиграцијом, тако да је почетком грађанског рата у Хрватској напустио студије на Сорбони и прикључио се „специјалној постројби Главног Стожера хрватске војске“, такозваним „зеленим береткама“ које је основао и водио припадник француске Легије странаца Анте Готовина. Крај рата дочекао је у чину бојника (мајора) када је прешао у Хрватску извештајну службу (ХИС) коју је водио Мирослав Туђман. Данијел је касније завршио постдипломске студије у Паризу из области криминологије на Правном факултету. Био је предавач на Европском колеџу за безбедност и одбрану у Бриселу. На челу хрватске СОА-е, коју је практично он дефинисао био је од 2016. до 2024. године, када прелази на дужност у европском обавештајном центру. Зашто се толико бавимо Данијелом Маркићем? Па зато што он у овом тренутку заиста јесте важан, не само због онога што је до сада био, него због онога што ће нејвероватније бити. Ко ће идеје председника Европског парламента, Урсуле фон дер Лајен, проводити и креирати у пракси? Па логично је да то буде садашњи директор центра Данијел Маркић. Он је тај који ће одлучивати о кадровским постављењима и одређивању будућег начина обавештајног рада „Европске ЦИА-е“, где са тог места, ако је мотивисан, а јесте јер је проусташки орјентисан, тајним деловањем може нанети Србији, Републици Српској и српском корпусу на Балкану велику штету, а да и не знамо из које кухиње и како се одапињу нове отровне стреле према Србији. Није немогуће али је мало вероватно да ће га неко померити са тог места јер одговара водећим државама ЕУ које ће водити главну реч у Урсулином пројекту. Одговара Французима зато што је њихов држављанин, њихов ђак, и зна се да је сарађивао са њиховом обавештајном службом у неким операцијама. Одговара и Немцима зато што је одгајан и орјентисан по изворној усташкој идеологији која на Немце гледа као на своје газде и менторе. Одговара и Урсули јер је дуго са њом и њеним тимом, и онда ко то може захтевати његову смену. Поједностављено речено, отвара се могућност да поред хрватске СОА и „Европска обавештајна служба“ шпијунира и подрива Србе и Србију, а само наивни Срби, каквих на жалост има, могу поверовати да су им Тонино Пицула и Данијел Маркић подршка и пријатељи. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/SN6PR03MB4173BA456CC17A592B359D67AEDCA%40SN6PR03MB4173.namprd03.prod.outlook.com.
