standard.rs<https://standard.rs/2025/11/25/svet-po-trampu-opasnost-za-male-drzave/> Svet po Trampu – opasnost za male države
Душан Пророковић 8–10 minutes ________________________________ Trampovo usmerenje da se zaustavi dalje slabljenje američke pozicije i povrati konkurentnost u globalnoj ekonomiji preko instrumenata ograničenja i kažnjavanja predstavlja opasnu promenu pravila igre. Za slabe države bi to mogla biti tragedija „Istorija ima tendenciju da se ponavlja: prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.“ Napisao je davno Hegel. U normalnim okolnostima, bilo bi sasvim nenormalno da se što u zvaničnim reakcijama, što u pratećim stručnim komentarima i analizama, američki zahtev (očigledno) usmeren ka konfiskaciji ruske imovine u Srbiji razmatra sa tekućih pozicija. Odakle pravo američkoj državnoj agenciji da uređuje unutrašnja pitanja u Srbiji? Po kom osnovu bilo ko iz Vašingtona može da traži od Srbije ovako radikalne stvari i dovodi u pitanje energetsku bezbednost zemlje (a sa njom i ekonomski rast)? Kad „slabi trpe“ Naravno, staro je pravilo da u svetskoj politici „slabi trpe“, pa se i Srbija mora prilagođavati i tražiti izlaz iz neprijatne situacije. Ali, to ne znači i da se olako, bez ikakve kritike, čak bez ijedne protestne rečenice nenormalno prihvata za sasma normalno. Hegel je još napisao: „Hrabrost koja se bori bolja je od slabosti koja traje.“ Slabi trpe, podrazumeva se, ali nije mudro da manifestuju svoju slabost, pogotovo nije pametno da jasno i javno pokazuju sve svoje slabosti. Jer, prema slabima niko nema milosti, a niti se Amerikanci pitaju u svetu za sve, niti će se pitati za mnogo toga u nadolazećim godinama. U igranju sankcijama i surovim zahtevima može se i zaigrati i preigrati. Donald Tramp se vratio strategiji ekonomskog razvoja Aleksandra Hamiltona, prvog američkog ministra finansija iz 1791. godine. Tada je, naime, upućena preporuka Kongresu o jedanaest mera: 1) uvođenje zaštitničkih nameta (carina); 2) zabrana uvoza stranih proizvoda ili uvođenje dovoljno visokih carina kako bi se proizvela delotvorna zabrana; 3) zabrana izvoza sirovina koje bi koristile strane industrije; 4) subvencije za domaće proizvođače; 5) posebne subvencije za tehnološke inovacije u ključnim privrednim granama; 6) liberalizacija uvoza sirovina; 7) povraćaj novca od carina na uvezene sirovine; 8) nagrađivanje inovatora i ohrabrivanje inovacija u zemlji i njihov uvoz iz drugih zemalja u SAD, pogotovo ako se tiču industrije; 9) uvođenje proizvodnih standarda; 10) razvoj finansijskog sektora; 11) razvoj transportne infrastrukture. Načelno, sa stanovišta jačanja nacionalne ekonomije, ovaj teorijski okvir deluje logično. Takođe, Tramp nije prvi predsednik koji rešenje traži u Hamiltonovim merama, nešto slično viđeno je i nakon Velike depresije. U određenoj meri takav pristup, makar na kratke staze, može doneti i nekakav rezultat na unutrašnjem planu. Aleksander Hamilton, američki ekonomista i prvi ministar finansija SAD (Foto: Wikimedia commons/Public domain) Međutim, srednjoročno i pogotovo dugoročno posledice primene ovakve strategije biće sasvim drugačije. Pretpostavka je da će doprineti akceleraciji političke krize u globalnim razmerama, koja inače traje već punih deceniju i po. Međunarodni odnosi razlikuju se od onih s kraja osamnaestog veka, razlikuju se i od stanja između dva svetska rata, a razlikuju se i karakteristike „ekonomskih kretanja“. SAD su od terminalne hladnoratovske faze pa do skora „suvereno“ upravljale globalnom ekonomijom, koristeći za to međunarodne organizacije, transnacionalne korporacije i dominaciju dolara. Spoljna i bezbednosna politika SAD bila je u potpunosti usmerena ka produžavanju dolarizacije svetske trgovine, čemu je pomagalo širenje korporativnih interesa i upravljanje donošenjem odluka ključnih međunarodnih institucija. Insistiranja na slobodnoj trgovini, deregulaciji (što je bio sinonim za deetatizaciju kroz objašnjavanje teze o nužnosti ukidanja „državnog intervencionizma“) i „brisanju granica“ bile su glavne odlike američkih inicijativa. Donald Tramp se vratio strategiji ekonomskog razvoja Aleksandra Hamiltona, prvog američkog ministra finansija Još 1841. godine Fridrih List je ovaj trenutak u ponašanju jedne velike sile, svojevrsnog „ekonomskog hegemona“ opisao kao „odgurivanje merdevina“ (kicking away the ladder): „Široko je rasprostranjena pojava da kada neko dosegne vrhunac veličine i moći, on lukavo odgurne merdevine kojima se popeo, u nameri da druge liši sredstava kojima bi možda mogli da se popnu za njim. Nijedna država koja podigne svoje proizvodne kapacitete i svoju sposobnost upravljanja na nivo kojem nijedna druga zemlja nije dorasla u uslovima slobodne konkurencije, ne može učiniti ništa mudrije nego da odgurne merdevine kojima se popela u visine i da počne da propoveda drugim državama koristi od slobodne trgovine, te da izjavi kako je sve do sada bila na pokajničkom putu i, eto, kako je tek sada, po prvi put, spoznala istinu.“ Ponavljanje istorije Ipak, ispostavilo se da su i drugi dobro prostudirali teze Hamiltona i Lista. Nezadovoljni statusom „drugoligaških igrača“ i onespokojeni mogućnošću dugog trajanja američke „ekonomske hegemonije“ krenuli su u organizovanu akciju „pravljenja“ novih merdevina. Pre svega, to se odnosi na Kineze koji su do danas postali najveći zagovornici ukidanja trgovinskih barijera. Logično, pošto su na globalnom tržištu u velikom broju segmenata oni i najkonkurentniji. U takvim uslovima SAD ne mogu jednostavno oposliti „perestrojku“ i vratiti se staroj strategiji, zato što to neće imati dugoročnog efekta. Uvođenje astronomskih carinskih tarifa i sastavljanje posebnih zakona o kažnjavanju „geopolitičkih izazivača“ ne čine se zbog toga što je američka pozicija jaka, već zbog činjenica da američka ekonomija više nije konkurenta na način i u obimu kako je to bilo pre samo petnaestak godina. Naravno, pošto ništa nije isto kao pre petnaestak godina, potpuno je očekivano da na američke mere uslede kontramere drugih. Zapravo, u pogledu astronomskih carinskih tarifa takav scenario već se odigrava i to na štetu američkih korporacija. Kinezi su obustavili isporuku čitavog niza sirovina, među njima i retkih metala u SAD, a takođe i ograničili pristup sopstvenom tržištu za pojedine američke ponuđače. Vrlo brzo, kako se bude širio krug država koje se kažnjavaju novim merama uslediće i kontramere u pogledu kažnjavanja SAD. Dakle, možda je danas za Srbiju pitanje kako tražiti izlaz iz neprijatne situacije u koju je guraju SAD (mada se u delu medija oblikuje dijametralno suprotan narativ kako su za ovu krizu krivci zapravo Rusi!?), ali već koliko sutra, ukoliko se sada manifestuje slabost, tražiće se izlaz iz neprijatnih situacija u koju će nas gurati i drugi. Rudnik bakra, ilustracija (Foto: Pixabay) Bez sumnje, stručni komentatori i analitičari već će pojasniti kako od tih drugih ne zavisimo i kako se tu ništa dramatično ne može očekivati. Po istoj matrici kao što su postavljali pitanje: a šta rusko imate u kući? Ništa, osim energenata – gasa, nafte i struje. U manjoj ili većoj meri, potpuno je svejedno. U tom kontekstu bilo bi zanimljivo napraviti računicu koliko bi iznosio rast nacionalnog BDP u narednoj godini u slučaju povećavanja cene gasa za 10, 20 ili 30 odsto? Ili bismo možda razgovarali o stagnaciji? Uglavnom, Trampovo usmerenje da se zaustavi dalje slabljenje američke pozicije u međunarodnom okruženju i povrati konkurentnost u globalnoj ekonomiji preko instrumenata ograničenja i kažnjavanja predstavlja opasnu promenu pravila igre. Tramp bi želeo da „ponovi istoriju“ i na davnašnjim postulatima projektuje izlazak iz krize. Za slabe države to će biti tragedija, drugi će procenjivati kako se sve pretvara u farsu, ali sve u svemu – više ništa neće biti isto. Zato što se danas sve razlikuje u odnosu na ono što je bilo juče, od međunarodnih odnosa do „ekonomskih kretanja“. Naslov, lektura i oprema teksta: Novi Standard Izvor: Sputnjik Naslovna fotografija: Evan Vucci/AP BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/BL0PR03MB41628D07E97787161C16406BAEDEA%40BL0PR03MB4162.namprd03.prod.outlook.com.
