bbc.com<https://www.bbc.com/serbian/articles/c78356w6895o/lat>
https://www.bbc.com/serbian/articles/c78356w6895o/lat
Koliko i za šta sve Srbija duguje Kini
Milica Radenković Jeremić
10–12 minutes
________________________________
Koliko je Srbija dužna Kini
Autor fotografije, Getty/BBC/ilustracija/Jakov Ponjavić
* Autor, Milica Radenković Jeremić
* Funkcija, BBC novinarka
*
Pre 3 sata
Tradicionalno, „čelično" prijateljstvo, ali sada već i tradicionalni,
„gvozdeni" dugovi.
Od 2000. do 2022. godine, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine, od
čega ogroman deo kroz zajmove, podaci su međunarodne organizacije AidData.
Za kineski novac u Srbiji, analiziran u posebnom
izveštaju<https://docs.aiddata.org/ad4/pdfs/chinese-development-finance-profiles/Serbia_2000-2022.pdf>,
karakteristično je da najveći deo čine krediti za infrastrukturne projekte,
rudarstvo i energetiku, među kojima su mnogi dati pod uslovom da se na
projektima koriste usluge ili roba kineskih kompanija.
Zajmovi vrtoglavih milionskih iznosa povukli su i pitanje da li će Srbija moći
da otplati dugove.
„Srbija nije prezadužena prema Kini u smislu ukupnog nivoa duga, ali stopa
rasta duga i pitanje njegove koncentracije prema poveriocima može da bude
signal za oprez", kaže ekonomista Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu
Singidunum, za BBC na srpskom.
Najveći pojedinačni poverilac je kineska državna banka - Export-Import Bank of
China, kojoj Srbija, prema poslednjim podacima za septembar
2025<https://www.javnidug.gov.rs/rsc/%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98>,
duguje 2,8 milijardi dolara, što je 45 miliona više nego pre godinu dana.
Globalno gledano, Kina je pozajmila više od dva biliona dolara širom sveta od
2000. do 2023. godine, što je duplo više od prethodnih procena, pokazuje
AidData izveštaj.
Skip Najčitanije and continue reading
Najčitanije
*
*
[vojnici venecuele na paradi u karakasu]
*
[Toni Mihajlovski kao monah Tihon, Crna svadba]
*
[dodik i karan, izbori za predsednika RS]
End of Najčitanije
Novac je tekao kako ka siromašnim, tako i ka bogatim zemljama, pa je od
državnih kineskih zajmodavaca u Ameriku stiglo 200 milijardi dolara.
Veliki deo pozajmica upućenih bogatim zemljama bio je usmeren na kritične
minerale i visokotehnološku industriju, što je na Zapadu stvorilo strah od
kineske dominacije u ključnim sektorima i navelo pojedine vlade da pooštre
propise kako bi sprečile upliv kineskog novca.
„Mnogo godina smo pretpostavljali da bukvalno sav kineski novac odlazi zemljama
u razvoju“, kaže<https://www.bbc.com/news/articles/c4g311jn1m9o> Bred Parks,
izvršni direktor AidData, za BBC.
„I tako je za nas bilo veliko iznenađenje kad smo shvatili da zapravo stotine
milijardi dolara odlaze u zemlje kao što su SAD, Velika Britanija i Nemačka, i
da nam se sve to dešava pred nosom.“
U izjavi za BBC na srpskom, Bred Parks objašnjava da su kineski krediti dati
zemljama u razvoju, grupi kojoj i Srbija pripada, uglavnom usmereni na
infrastrukturne projekte i ulaze u javni dug država.
„Kineske državne banke glavni su finansijeri javne infrastrukture u saobraćaju,
energetike i industrijskog razvoja u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
„Nasuprot tome, kinesko kreditiranje zemalja sa visokim prihodima manje je
usmereno na javnu infrastrukturu.
„U bogatijim državama članicama Evropske unije kineski državni kreditori
obezbeđuju korporativne kredite, komercijalno bankarsko finansiranje, kreditne
linije za kineske podružnice u Evropi i kreditiranje koje olakšava kineske
investicije u inostranstvu", kaže.
Još jedna od razlika je i to što investicije prolaze kroz slabiju kontrolu u
Srbiji nego u članicama EU.
„Time može da se objasni zašto je Srbija postala jedan od najvažnijih kineskih
ekonomskih partnera na Zapadnom Balkanu.
„U Srbiji ne postoje ista ograničenja i stoga je ključna za kineske firme koje
žele da posluju u blizini, ali ne i unutar, regulatornog prostora EU", kaže
Parks.
Specifičnosti kineskih kredita
Peking smatra državnom tajnom detalje o ulaganju u inostranstvu - koliko novca
troši i gde.
U Srbiji ugovori o zajmovima prolaze kroz skupštinu i oni su javno dostupni.
Analiza AidData pokazuje međutim i novac koji je kineska država usmeravala ka
kompanijama koje posluju u Srbiji, poput Ziđina, većinskog vlasnika
Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Bilo nam je teže da dođemo do podataka i dokumentacije o kineskim grantovima i
kreditima datim državnim institucijama Srbije, kaže Bred Parks za BBC na
srpskom.
„Vremenom su aktivnosti Pekinga u vezi sa davanjem kredita i grantova u
inostranstvu postale sve netransparentnije", objašnjava Parks.
To se vidi, nastavlja, i u poslednjem izveštaju o kineskom novcu u svetu.
U pogledu kredita, u analizi piše da su uslovi zaduživanja za Srbiji bili
povoljniji od kineskih zajmova drugim zemljama sa sličnim dohotkom.
„Finansijske uslove kreditnih aranžmana u slučaju kineskih poverilaca treba
gledati kao deo šireg mozaika, uzimajući u obzir sveukupne strateške odnose dve
zemlje, strukturu projekata I kineskih investicija, ali i politički okvir
uzajamnog poštovanja i prijateljstva", kaže Nikola Stakić.
„S druge strane, povoljniji uslovi zaduživanja ne znači da je celokupan
ekonomski aranžman povoljniji, jer tu treba uzeti i druge elemente".
Kao primer navodi iznos plaćanja rudne
rente<https://www.slobodnaevropa.org/a/rudna-renta-u-srbiji-zakon-nije-isti-za-sve/31074072.html>,
za koju kaže da je „prilično niska".
Rudna renta je novac koji kompanije plaćaju državi zato što eksploatišu njena
rudna bogatstva.
Prethodnih godina, stručnjaci za rudarstvo isticali su upravo nisku rudnu rentu
u Srbiji, dok je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla da je
među višim u svetu, preneo je
Danas<https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/da-li-treba-da-se-poveca-rudna-renta-u-srbiji/>.
Pored nižih kamata, postoje i druge specifičnosti kineskih kredita u odnosu na
zajmove koji stižu iz Evrope.
Krediti iz Kine su fleksibilniji i dostupniji Srbiji i ne mora da prolazi kroz
komplikovane procedure, projektnu dokumentaciju i sve što traže evropske banke,
kaže Stakić.
Ali, mana je što ne postoji odgovarajuća transparentnost, ukazuje.
Autor fotografije, Getty Images
Potpis ispod fotografije, Srpski predsednik Aleksandar Vučić, često ističe
veliko prijateljstvo sa Kinom, sa čijim se predsednikom Si Đinping sreo i 2017.
godine u Pekingu
Kako je dolazio kineski novac?
Od 2010. godine raste upliv kineskih sredstava u Srbiju.
Vrhunac je bio 2019, kada je Srbija primila 1,6 milijardi dolara, od čega 1,1
milijardu kredita za modernizaciju pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.
U sklopu ovog projekata rađena je rekonstrukcija Železničke stanice u Novom
Sadu, na kojoj se 2024. obrušila nadstrešnica, kada je stradalo 16 ljudi, što
je pokrenulo talas antivladinih
protesta<https://www.bbc.com/serbian/topics/cly9dd4w09wt/lat>.
Glavni izvođač ovih radova bio je konzorcijum kineskih kompanija China Railway
International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), dok su
podizvođači bili i kineski i domaći.
Firme su na ovom projektu dobijale i obavljale poslove zaobilazeći domaće
propise, po principu prijateljskih dogovora, što je osnov za korupciju, jedan
je od
zaključaka<https://www.danas.rs/vesti/drustvo/detalji-izvestaja-anketne-komisije-na-osnovu-kojih-se-za-pad-nadstresnice-sumnjici-drzavni-vrh/>
neformalne Anketne komisije koja je analizirala rekonstrukciju novosadske
Železničke stanice.
„Prijateljske veze" Kine i Srbije mnogo ranije su, međutim, potvrđene i kroz
zvanična dokumenta.
Ovaj sporazum potpisan je u vreme vladavine koalicije oko Demokratske stranke
(danas opozicione), ali je kasnije dopunjavan aneksima u vreme vlasti
naprednjaka.
Tako na primer, drugi aneks, donet 2013, predviđa da programi i projekti „ne
podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje investicionih
radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u
komercijalnom ugovoru".
To znači da firme koje obavljaju radove mogu direktno da se biraju, što
uglavnom nije slučaj za domaće projekte.
Početak milionskih kineskih zajmova za infrastrukturne projekte bio je
izgradnja mosta koji povezuje dva beogradska naselja, Zemun i Borču, poznat i
kao Pupinov most (po velikom srpskom naučniku Mihajlu Pupinu).
Svečano su ga decembra 2014. otvorili tadašnji kineski i srpski premijer Li
Kećijang i Aleksandar Vučić.
Pupinov most tada je
opisan<https://www.srbija.gov.rs/vest/en/105901/official-opening-of-pupin-bridge.php>
kao prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u Evropi.
Pored Pupinovog mosta i modernizacije železnice, kineski krediti korišćeni su i
za gradnju autoputeva kao što su Miloš Veliki, ali i Termoelektrane Kostolac B.
Kineski državni novac stizao je i do kompanija Ziđin Koper (Zijin Copper) i
Ziđin Majning (Zijin Mining), u vlasništvu Ziđina.
Kupljen je kontrolni udeo u RTB Bor, a kasnije se ulagalo i u tehnološko
unapređenje rudnika.
Ukupno je dato oko 525 miliona dolara kredita, koji AidData označava kao
„potencijalni javni dug".
To znači da iako država Srbija nije primalac zajma, niti postoje dokazi da je
dala državne garancije za ove kredite, postoji mogućnost da bi mogla da
učestvuje u njegovoj otplati, objašnjava Bred Parks.
Rudarski kompleks u Boru, u kojem se prevashodno vade zlato i bakar, doprinosi
tri odsto kompletnom bruto-društvenom proizvodu Srbije.
U slučaju da zajedničko preduzeće, koje rukovodi rudnikom, ne bi moglo da vrati
kineski dug, Vlada Srbije bi mogla da pomogne u otplati jer je ta kompanija
važna za nacionalnu privredu, objašnjava Parks.
Pogledajte video: 'Ekstremna eksploatacija' radnika u fabrici odeće Šejn
Potpis ispod videa,
Koliko novca je Kina poklonila Srbiji?
Kada se sve sabere, zaključno sa 2022, Kina je bila drugi najveći razvojni
partner Srbije.
Ispred nje je Evropska unija sa 10,3 milijarde evra.
Međutim, dok u ovih deset milijardi dolara EU para najveći deo čine bespovratna
sredstva, od kineskih 7,7 milijardi, ukupna bespovratna pomoć je 304 miliona
evra.
AidData ukazuje međutim i da davanja u dobrima nije lako prevesti u pare, zbog
čega je njihova novčana vrednost „verovatno potcenjena".
Među donatorima ističe se Ziđin, koji je ulagao u oblasti obrazovanja,
zdravstva, sporta, kao i 730.000 dolara od kineske države za Univerzitet u
Novom Sadu gde se nalazi Konfucije institut.
Veći deo kredita, ukupno 4,5 milijardi je u otplati, dok bi vrednost devet
kredita od 250 miliona do sada trebalo da bude otplaćena, podaci su AidData.
Vrednost kredita koji se otplaćuju je možda i veća jer za neke od zajmova
AidData nije našla podatke, navodi se.
„Ono što prati međunarodnu politiku kineskih poverilaca u zemljama u razvoju
(naročito afričkih i azijskih zemalja) je visok nivo takozvanog „skrivenog
duga", odnosno različite aranžmane koji se ne pojavljuju u zvaničnim
statistikama.
„Ako je i deo toga prisutan u Srbiji, to bi značilo da zvaničan javni dug ne
odražava u potpunosti realno stanje", kaže Nikola Stakić.
Bred Parks, međutim, govori da je, prema njihovim podacima, „izloženost Srbije
skrivenim izvorima javnog duga relativno mala, u poređenju sa drugim državama
učesnicama Inicijative Pojas i put."
Pogledajte i ovaj video: Zašto je kineski DeepSeek konkurencija ChatGPT-ju
[https://ichef.bbci.co.uk/images/ic/512xn/p0knxx96.jpg.webp]
Potpis ispod videa,
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas
OVDE.<https://www.youtube.com/@bbcnewsnasrpskom/videos>
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте погледали ову дискусију, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/SN6PR03MB41736B5E54801EFAE3F6445FAED1A%40SN6PR03MB4173.namprd03.prod.outlook.com.
