standard.rs <https://standard.rs/2025/11/10/dodikov-slucaj-i-balkanska-sahovska-tabla/>
Dodikov slučaj i balkanska šahovska tabla Душан Пророковић 10–13 minutes _____ Pod kišobranom NATO druge države (npr. Turska) su zadovoljavale svoje interese, separatno od SAD, i to se na Balkanu jasno vidi. Tramp preispituje taj pristup, što je pored podrške Izraela i Mađarske, bila snažna karta u Dodikovim rukama Bolje upućeni znali su da se lobira za ukidanje američkih sankcija Miloradu Dodiku. Ta aktivnost započela je još pre formalne inauguracije i po svoj prilici tekla uz mnogo „krivudanja“. Upravo zbog tog „krivudanja“ činilo se i kako je ukidanje sankcija „nemoguća misija“. Između ostalog i zbog pretpostavljenog kontra-lobiranja nalogodavaca Kristijana Šmita iz Londona i Berlina. Istina, kao kadar Majkla Marfija, nemački diplomata koji se samoproglašava za visokog predstavnika kod Trampa se nije visoko kotirao. Do Balkana i dalje ne dopire puna svest o tome koliko su duboke podele unutar američkog društva i koliko je oštar ovaj ideološki sukob unutar američkog političkog sistema. Apsolutno ništa više nije kao pre samo godinu dana, a sa velikom pouzdanošću može se tvrditi da nikada više neće biti „povratka na staro“. Posledice podela i sukoba ostaju trajne. Jedan na jedan u Beloj kući Dakle, u situaciji „jedan na jedan“ u Beloj kući – Dodik u svakom slučaju ima daleko veće šanse za pobedu od Šmita. Međutim, iza Šmita stoji ozbiljna političko-obaveštajna mašinerija, koja radi već pune tri decenije po razrađenim algoritmima, automatizmima i inercijama, sposobna za kontra-lobiranje protiv Dodika i kadra da utiče na brojne političke, medijske i akademske kružoke. Uz to, cilj „svrgavanja Dodika“ <https://sputnikportal.rs/20251106/sijarto-optuzbe-protiv-dodika-neosnovane---sarajevo-moralo-da-odbaci-dodatne-procese-1192191388.html> preko famoznog sudskog procesa u strateškom smislu nije se ticao njega kao ličnosti (mada ne treba potcenjivati ni taj faktor, veliki broj stranaca u Sarajevu prosto prezire Dodika, jedan je čak u kafanskoj raspravi rekao kako „dobije ospice“ kada ga vidi na televiziji), već da se izazove kriza unutar Republike Srpske koja bi se zatim iskoristila za uguravanje BiH u NATO. Doslovno sve se u centralnoistočnom arealu Evrope trenutno vrti oko pitanja čvršćeg vezivanja za NATO, čak se zahteva i bolja koordinacija postojećih članica zbog povećavanja operabilnosti. Faktički, EU je sada postala političko krilo NATO, upregnuta je da bukvalno sve aktivnosti usmeri ka Ukrajinskoj krizi i izvođenju ratnih operacija. Taktika NATO-a Neće biti nerešenog rezultata. Poslednjim dogovorima „velike evropske trojke” kristalno je jasno da Francuska, Velika Britanija i Nemačka projektuju eskalaciju sukoba protiv Rusije. Lideri tri zemlje, kao i rukovodstvo EU doživljavaju ovaj rat kao egzistencijalni, a u takvim konfliktima – nema nerešenog rezultata. Izjava Donalda Tuska, <https://sputnikportal.rs/20251027/tusk-ukrajina-moze-napadati-ruske-objekte-sirom-evrope-1191825003.html> inače odlično informisanog, kako bi poraz EU u Ukrajini doneo posledice po ceo svet potvrđuju iznetu tezu o percepciji. Sasvim je druga strana medalje kakve su trenutne okolnosti u međunarodnim odnosima i kolike su uopšte šanse EU da iz ovog sukoba izađe neporažena (gotovo je izvesno da u njemu ne može pobediti), tek ovo je tekuća „strateška pozicija” i prema njoj se kalibriraju taktike. Važna taktika primenjuje se prema zemljama jugoistočne kontinentalne periferije koje nisu članice NATO. U neposrednom ruskom i ukrajinskom komšiluku fokus je na Gruziji i Moldaviji. Nakon neuspeha u Gruziji „kavkaska inicijativa” prebačena je na Jermeniju, mada Jerevan kako zbog geografskih, tako i zbog političkih razloga ne može odigrati ulogu namenjenu Tbilisiju, bez obzira na činjenicu da je Nikol Pašinjan „okrenuo” spoljnu politiku zemlje za 180 stepeni. Opozicione demonstracije u Tbilisiju, 4. oktobar 2025. (Foto: AP Photo/Zurab Tsertsvadze) Na Balkanu, nepokrivene „NATO kišobranom” ostaju Srbija i Bosna i Hercegovina, kao i teritorija takozvane Republike Kosovo. Pritisak na Srbiju organizuje se indukovanjem promena sa juga i zapada, a nezgodno je što se mnogi u Beogradu prave kako to ne vide, odnosno biraju „politiku nezameranja” pošto su nesigurni i u to kako će se stvari u Srbiji (i u njenom komšiluku) dalje odvijati, a ni kako će dalje teći ovaj (hibridni) rat između EU i Rusije. Sve što se čini poslednjih godinu dana na Kosovu i Metohiji, a tiče se ubrzane implementacije francusko-nemačkog plana, čini se sa ciljem „uguravanja” Prištine u NATO. Doslovno sve se u centralnoistočnom arealu Evrope trenutno vrti oko pitanja čvršćeg vezivanja za NATO Iako i u Prištini i u Sarajevu evronomenklatura dozvoljava lokalnim političarima da tekuće aktivnosti opravdavaju „istorijskim razlozima” i suštinski nacionalističkim narativom o borbi protiv „velikosrpske hegemonije”, iako se od strane zastupnika sponzorisanih nevladinih organizacija i njihovih medija uporno širi teza o tome kako je na stolu ispunjavanje uslova zbog evroperspektive, sa stanovišta vođenja egzistencijalnog rata EU sve je to manje bitno. Kada je reč o BiH, koja nije u NATO, što psihološki, što zbog operabilnosti, to predstavlja problem za Brisel. Istovremeno, unutar BiH detektuje se značajna promena raspoloženja prema članstvu u NATO, ovo je trenutak koji se u budućnosti neće ponoviti. Šta kažu istraživanja? Banjalučki Centar za lobiranje radi godišnja istraživanja javnog mnjenja u Sarajevu, Mostaru i Banjaluci sa istim pitanjima i ovoga leta utvrdio je kako se podrška NATO u prva dva navedena grada nalazi na istorijskom maksimumu. U Sarajevu je za proteklih 12 meseci porasla sa 89,5 na 97,5 odsto, a u Mostaru sa 92,5 na 94 odsto. Podrazumeva se, u Banjaluci su podaci oprečni, svega sedam odsto ispitanika je sa takvim stavom. Ali, ako se izvrši interpolacija dobijenih rezultata na celu BiH, ispostavlja se da je blizu dve trećine ispitanika za članstvo u NATO. Politički – kada je odnos za i protiv oko nekog strateškog pitanja dve trećine naspram jedne trećine, onima koji ostaju u manjini postaje teško da brane svoju poziciju. Ta psihološka granica o „preko dve trećine“ kolebljivce „tera“ na popuštanje. Indukovanje političke krize u RS, kojim je rukovodio bivši američki (Bajdenov) ambasador u Sarajevu, a izvršavao ga Kristijan Šmit <https://sputnikportal.rs/20251101/zapad-pustio-smita-niz-vodu-nema-podrske-unitarnoj-bosni-1192020601.html> , bilo je usredsređeno na povećavanje kolebljivosti kod (novizabranog) rukovodstva u Banjaluci, u takvim uslovima smanjivanje institucionalne i političke rezilijentnosti i organizovanje referenduma kojim bi se potvrdilo da dve trećine građana želi u NATO. Kolebljivo rukovodstvo moglo bi mahati „potvrdom“ kako ulazak u NATO ne znači ukidanje Srpske, a ako bi se neko pobunio tu je sudokratija da donese rešenje na način i u uslovima kako je već presudila Dodiku. Pripadnici međunarodne mirovne misije Altea u Bosni i Hercegovini (Foto: EUFOR) Zbog svega navedenog, pravo pitanje nakon ukidanja sankcija Dodiku nije kako je do ovoga došlo, nego zašto je do ovoga došlo? Pogotovo ako se ima u vidu da je Dodik potpuno otvoreno razvio odličnu saradnju sa Moskvom do te mere, da je slučaj neuporediv sa bilo kojim drugim političarem u Evropi. Nekoliko sati pre obznanjivanja američke odluke sreo se po ko zna koji put sa Sergejem Lavrovim, ovoga puta u Minsku (gde se, takođe, još susreo i sa Lukašenkom, što je još jedan kuriozitet kada se govori o evropskim političarima). Dok je EU „zaglavljena“ u Ukrajini i osim Rusije ne vidi ništa drugo, ostali akteri koriste priliku i šire svoje uticaje i impulse u Evropi Podrazumeva se, razgovarano je baš o toj odluci i scenarijima koji se dalje mogu razviti. Kako onda da je Dodik bitniji Trampu od Šmita? Znači li to da je Beloj kući bliži Lavrov od Marfija, a Rusija od NATO? Za analiziranje odluke Bele kuće neophodno je razumeti još dve stvari. Prvo, Dodik nije bez saveznika, a među njima nisu samo Putin i Lavrov, nego i Viktor Orban i Benjamin Netanjahu. Obojica sa podozrenjem gledaju na turske „političke investicije“ u zapadnom delu evroazijskog Rimlenda i akcije koje se sinhronizuju od Bosne, preko Kosova i Sirije, do Libije. Na teritoriji Turske su i milioni izbeglica koje koliko sutra mogu krenuti u raznim pravcima i napraviti novu destabilizaciju širokih razmera. Dok je EU „zaglavljena“ u Ukrajini i osim Rusije ne vidi ništa drugo, ostali akteri koriste priliku i šire svoje uticaje i impulse u Evropi. Na Balkanu se odigrava začetak tursko-izraelskog sukoba niskog intenziteta (ovu doktrinu i njen razvoj fenomenalno je objasnio dr Nebojša Vuković u najnovijoj monografiji istovetnog naslova) u koji se preko BiH uključila i Mađarska zbog svojih geopolitičkih interesa. Pozicija SAD Ostanak Dodika u igri za Budimpeštu i Jerusalim znači kako neće biti kolebljivosti rukovodstva Srpske i to im je u ovom trenutku najbitnije. Drugo, kada se posmatra iz Vašingtona čini se kako je NATO postao vojno krilo EU, a ne obrnuto. Pored toga, pod kišobranom NATO drugi su zadovoljavali svoje regionalne interese, separatno od SAD (nekada uz prećutnu saglasnost Vašingtona, a nekada i bez nje), što se na Balkanu i te kako primećuje (u ponašanju Turske, ali i Nemačke, Velike Britanije, Francuske). Zašto bi SAD zadovoljavale tuđe interese podržavanjem raznih strategija koje se pripisuju NATO? Generalno, Trampov odnos prema budućnosti NATO prilično je upitan, diskutabilno je kako će dalje reagovati. Uz to, tekuća strategija razrađivana za BiH do te mere je rizična, da se sve moglo pretvoriti u novi košmar. Građanski rat počeo je u BiH 1992. godine baš nakon referenduma. Oslanjati se na taj instrument u našem „karakazanu“ i sakrivati iza sumnjive legalnosti nije garancija osiguravanja stabilnosti. Mađarski premijer Viktor Orban i američki predsednik Donald Tramp na sastanku u Beloj kući, 7. novembar 2025. (Foto: AP Photo/Evan Vucci) Zbog ove dve navedene stvari, nije ni prvo pitanje koje treba postaviti – da li je i koliko za lobiranje Dodik platio (uostalom, nemoguće je platiti za strateške odluke, mada lobisti tvrde drugačije pošto je njima posao da od zainteresovanih strana iskamče novac), već – kako je procese koji se odigravaju na vreme shvatio. Nesumnjivo, i kod njega se puno toga odigrava na već pune tri decenije razrađivanim algoritmima, automatizmima i inercijama, uz to je i poprilično grešio u brojnim detaljima, ali je evo – načelno sagledao makroprocese bolje od bilo koga drugog u okruženju. Naravno, naivno bi bilo verovati kako se „obaranje ruku“ završilo. Nastaviće se. Ali, u promenjenim okolnostima i posledica ovog manevra, nakon svega viđenog, mora biti odlazak Šmita iz Sarajeva. Pokazalo se, naime, ne samo da je on nelegalan, već i da nema apsolutno nikakav legitimitet. Čak i ono što je do juče predstavljao kao deo svog legitimiteta, sada je okopnilo. Naslov, lektura i oprema teksta: Novi Standard Izvor: Sputnjik Naslovna fotografija: Milorad Dodik/X BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/1c0d01dc526f%24152f6f70%243f8e4e50%24%40gmail.com.
