blic.rs <https://www.blic.rs/biznis/privreda/srbija-u-ozbiljnom-problemu-imamo-li-uopste-alternativu-za-ruski-gas-mapa/msb9yvt>
"Srbija u ozbiljnom problemu": Imamo li uopšte alternativu za ruski gas? (Mapa) Vesna Bjelić 18–23 minutes _____ Nova pravila predviđaju potpunu zabranu uvoza ruskog gasa <https://www.blic.rs/biznis/vesti/eu-odlucila-potpuni-prekid-uvoza-ruskog-gasa-nakon-2027-godine/gvftebc> , uključujući i LNG, od 1. januara 2028. godine, uz prelazni period za postojeće ugovore, a ona će pogoditi i Srbiju kao zemlju koja dobija gas iz Rusije preko teritorije zemlje članice Evropske unije odnosno Bugarske. Blic preporučuje "Evropa seče granu na kojoj sedi" Odluka Evropskog saveta o zabrani uvoza i tranzita ruskog gasa i nafte mogla bi, prema rečima Vojislava Vuletića, energetskog stručnjaka i predsednika Skupštine Udruženja za gas, da ima ozbiljne posledice po energetski sistem čitave Evrope, a posebno po zemlje koje zavise od snabdevanja preko <https://www.blic.rs/turski-tok> Turskog toka, među kojima je i Srbija. Vuletić za "Blic Biznis" podseća da je Evropa godišnje dobijala oko 160 milijardi kubnih metara gasa iz Ruske Federacije, što je približno 35 odsto ukupnih potreba kontinenta. Ukidanje tog izvora, kako ističe, predstavlja ogroman udar na energetsku stabilnost, naročito u zimskim mesecima. - Evropa je energetski zavisna. Nema dovoljno sopstvene nafte i gasa i mora da uvozi, iz Rusije ili Alžira, ali mora. Međutim, svi ti izvori zajedno nisu dovoljni da zadovolje evropske potrebe. Ukinuti ruski gas znači ući u situaciju koja je praktično neodrživa - kaže Vuletić. Vuletić upozorava da bi prekid isporuka ruskog gasa mogao dovesti do kolapsa grejne sezone. - Zamislite Novi Beograd bez gasa, sve toplane u Beogradu rade na prirodni gas <https://www.blic.rs/gas> , a rezervno gorivo je mazut, koji se opet dobija iz nafte. Ako se zabrani i uvoz ruske nafte, to znači da ni mazuta neće biti. To je najgori scenario - ističe on. Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku dodaje da se Evropa sada suočava s posledicama decenijskog oslanjanja na ruske energente, dok Srbija trpi indirektne udare te politike bez dovoljno razvijenih rezervi i alternativnih pravaca snabdevanja. - Evropa je nekada dobijala oko 40 odsto svog gasa iz Rusije. Taj gas je bio temelj evropske industrije. Sada se taj sistem ruši, i što je najvažnije, taj gas odlazi nepovratno - ističe Zdravković. On podseća da su Rusi, dok je Evropa govorila o „diversifikaciji snabdevanja“, paralelno radili na diversifikaciji izvoza. - Izgradili su terminale na Pacifiku, u Vladivostoku i Sahaljinu, zatim gasovode Snaga Sibira 1 i Snaga Sibira 2. Ovaj drugi koristi gas iz Zapadnog Sibira, koji je do sada bio namenjen evropskim potrošačima. Taj gas sada ide ka Kini - upozorava Zdravković. "Bugarska bi mogla da zatvori ventile" Najveći rizik, prema njegovim rečima, jeste zavisnost Srbije od tranzita gasa kroz Bugarsku, članicu EU koja bi, kako kaže, mogla da „poslušno sledi odluke Brisela“, što je ta zemlja i najavila. - Oni će da zatvore ventile i spreče dotok gasa preko Balkanskog toka za Srbiju, Mađarsku i Slovačku. Mi nemamo alternativu, dobijamo simbolične količine iz Azerbejdžana, koje ne bi mogle da pokriju ni potrebe Niša, a kamoli cele zemlje - navodi Vuletić. Vuletić podseća da odluke Evropskog saveta još nisu automatski obavezujuće za sve države članice, ali upozorava da bi, ukoliko se sve zemlje slože, posledice bile ozbiljne: „To bi značilo direktno ugrožavanje međunarodnih ugovora i energetske bezbednosti regiona.“ Foto: Fly Of Swallow Studio / shutterstock Gas "Evropa se ponaša kao neko ko seče granu na kojoj sedi" Kritikujući političke odluke koje su se juče čule u Luksemburgu <https://www.blic.rs/biznis/vesti/eu-odlucila-potpuni-prekid-uvoza-ruskog-gasa-nakon-2027-godine/gvftebc> , Vuletić poručuje da je Evropa „sama sebi najveći neprijatelj“. - Ovo što Evropa radi je kao kad neko sedi na drvetu i seče granu na kojoj sedi. Donositi odluke koje sopstvenu privredu i građane ostavljaju bez grejanja i goriva, to može samo neko ko nije svestan posledica. Energetski sistemi ne mogu da se menjaju preko noći, potrebno je godinama da se izgradi nova infrastruktura i obezbedi alternativni izvor - naglašava Vuletić. I Zdravković upozorava da su posledice ovakve politike već vidljive u najjačim evropskim ekonomijama. - Videli ste kako reaguju Nemačka industrijska komora, privrednici iz Bavarske, oni su najviše pogođeni. Čak je i Mario Dragi, bivši premijer Italije i bivši predsednik Evropske centralne banke, upozorio Evropsku komisiju da odluke o zabrani ruskih energenata predstavljaju "opasnu iluziju" - kaže on. Skladišta gasa nedovoljna Govoreći o mogućnostima da Srbija poveća rezerve, Vuletić podseća da kapacitet podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru iznosi nešto više od 400 miliona kubnih metara gasa, što predstavlja tek oko 20 odsto godišnje potrošnje. - Imamo i skladište u Mađarskoj, kapaciteta oko 170 miliona kubnih metara, ali su to male količine - dovoljne da pokriju najviše dva do tri zimska meseca - objašnjava Vuletić i dodaje da bi bilo kakvo proširenje skladišnih kapaciteta ili izgradnja novih gasovoda „zahtevalo godine priprema i dozvola“. Prema rečima Vuletića, ako do zabrane tranzita ruskog gasa zaista dođe, Srbija i region ulaze u energetsku krizu bez presedana. - Jedini koji može da spreči takvu katastrofu jeste američki predsednik Donald Tramp, ukoliko ispregovara sa Evropom da ne donosi odluke kojima sama sebi pravi štetu, međutim, to onda nije ni Americi u interesu, zbog TNG, zaključuje Vuletić. Zdravković upozorava da, bez novih skladišta i dugoročnih ugovora, Srbija ostaje energetski ranjiva. - Naša jedina šansa je da iz Mađarske, ako budu imali viškove, povučemo deo njihovih zaliha. Oni imaju dugoročni ugovor s Rusijom do 2036. godine, što im daje stabilnost. Mi to, nažalost, nemamo - kaže on. Foto: Oliver Bunić / Ringier Gasovod Godinama unazad, građenje alternative za ruski gas za nas je bilo ne samo pitanje cene, već i činjenica da za neke od tih projekata, poput veze za TNG, još uvek ne postoje tehnički uslovi. Preciznije, strategija za Srbiju koja podrazumeva odustajanje od ruskog gasa je diverzifikacija izvora i oslanjanje na uvoz LNG iz Grčke, preko terminala Aleksandropolis i gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad, kao i gasa iz Azerbejdžana preko TAP/TANAP sistema i gasa neruskog porekla iz Mađarske (LNG iz Hrvatske), uz domaće zalihe i nabavku na tržištu EU. Ovaj scenario predviđa velika ulaganja u novu infrastrukturu, a verovatno i znatno višu cenu, pošto je LNG skuplji od ruskog gasa. Pored toga, moguć je i scenario u kome se nastave isporuke ruskog gasa preko Turskog toka, uz tehničko rebrendiranje porekla gasa, uz dodatni uvoz LNG iz Turske (neruski ili mešani) i gasa iz Azerbejdžana. Prelazni model koji bi omogućio postepenu diverzifikaciju podrazumevao bi da u Srbiju stiže pre svega LNG iz Grčke i gas iz Azerbejdžana, uz određeni udeo ruskog gasa preko Turske (deklarisanog kao turski gas) i nabavke iz Mađarske i Rumunije. "Propustili smo deceniju" Zdravković ističe da Srbija danas plaća cenu godina propuštenih ulaganja u energetske kapacitete. - Da smo pre deset godina gradili gasna skladišta i reverzibilne elektrane, sada bi situacija bila drugačija. Imali bismo vreme da se prilagodimo i amortizujemo šokove - objašnjava on. Trenutno, Srbija raspolaže samo jednim većim skladištem - Banatskim Dvorom. Dnevno se iz njega može ispumpavati do 5 miliona kubnih metara, dok je dotok svega 3 miliona. - Mađarska, na primer, ima 6,4 milijarde kubnih metara skladišnih kapaciteta, od čega je 4,5 do 4,7 milijardi operativno - naglašava Zdravković. On podseća da su Rusi svojevremeno nudili proširenje Banatskog Dvora na 750 miliona, pa čak i do milijardu kubnih metara, ali da ta ponuda nije iskorišćena. Interkonekcije postoje samo na papiru, Bugarske cevi usko grlo Govoreći o gasnim interkonekcijama, Zdravković objašnjava da kapacitet povezanosti Srbije s Bugarskom iznosi teoretskih 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, ali da to u praksi nije ostvarivo. - Bugari nisu završili proširenje svojih cevi, niti terminal u Aleksandropolisu ima dovoljne količine gasa. I kada bi sve bilo spremno, iz tog pravca možemo obezbediti najviše 1,8 milijardi kubnih metara, a samo naša industrija godišnje troši 1,73 milijarde. Gradovi koji se greju na gas troše dodatnih 650 miliona, a domaćinstva oko 300 miliona kubnih metara. Dakle, čak i u najboljem scenariju, fali nam milijarda kubika godišnje - objašnjava Zdravković. Šta je REPowerEU? REPowerEU <https://www.blic.rs/biznis/privreda/sta-pise-u-uredbi-o-ukidanju-uvoza-ruskog-gasa-evo-sta-to-konkretno-znaci-za-srbiju/jbszs3w> je zajednička evropska akcija za dostupniju, bezbedniju i održivu energiju Evropska komisija je ranije predložila nacrt plana kojim bi Evropa postala nezavisna od ruskih fosilnih goriva značajno pre 2030. godine, počevši od gasa, u svetlu ruske invazije na Ukrajinu. REPowerEU će nastojati da diversifikuje snabdevanje gasom, ubrza uvođenje obnovljivih gasova i zameni gas u grejanju i proizvodnji električne energije. Srbija čeka novi ugovor Srbija od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je za 13 odsto manje u odnosu na 2024. Od početka ruske agresije na Ukrajinu Srbija pokušava da ustanovi nove pravce snabdevanja. U Srbiju je 2024. ušao gas iz Azerbejdžana, sa kojim je do 2026. dogovorena godišnja isporuka do 400 miliona kubnih metara. Godišnje potrebe Srbije su tri milijarde kubnih metara prirodnog gasa. <https://www.blic.rs/biznis/vesti/vucic-rusi-ponudili-ugovor-za-gas-do-nove-godine-razocaravajuca-vest/99x4y69> Desetogodišnji ugovor Srbija sa Rusijom o snabdevanju gasom istekao je u maju. Novi ugovor za sada nije potpisan. Ministri energetike Evropske unije usvojili su na sastanku u Luksemburgu odluku o prekidu uvoza ruskog gasa nakon 2027. godine. Predlog koji je podnela Evropska komisija u Savetu je dobio potrebnu većinu glasova. Protiv su bile Mađarska i Slovačka, dve zemlje EU koje nemaju izlaz na more. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/023c01dc4365%24313fb990%2493bf2cb0%24%40gmail.com.
