politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/700971/nafta-posvadala-madarsku-i-hrvatsku>
Нафта „посвађала” Мађарску и Хрватску Специјално за „Политику” Драган Јаковљевић 5–7 minutes _____ Будимпешта – Односи Хрватске и Мађарске улазе у фазу коју политички аналитичари све чешће описују као „прагматичну конфронтацију”, која подразумева да сарадња и даље постоји, како у виду дипломатских и политичких контаката, тако и заједничких локалних пројеката, али су иза кулиса све видљивије варнице, пре свега у енергетском сектору и спољнополитичкој оријентацији. Највише напетости у њиховим односима изазива питање транспорта нафте у региону. Мађарска, која је деценијама зависна од руског нафтовода „Дружба”, покушава да ојача приступ алтернативним правцима снабдевања и у том контексту кључна је улога хрватског ЈАНАФ-а. Спорови око тарифе, капацитета и поузданости транспорта довели су до отворених размирица између Загреба и Будимпеште. Мађарски MOЛ и хрватски ЈАНАФ већ дуже време се сукобљавају око техничких ограничења, док владе у Будимпешти и Загребу све више прибегавају недипломатској реторици, оптужујући једна другу и за „ратно профитерство”. Док Хрватска инсистира да систем функционише по европским правилима и да има довољно капацитета, Мађарска тврди да јој се ограничава приступ и тиме угрожава њена енергетска безбедност. Овај енергетски спор не треба посматрати као изоловани феномен, већ као одраз дубљих геополитичких разлика, сматрају аналитичари. Док Хрватска чврсто стоји уз политику ЕУ и САД, наглашавајући диверсификацију и постепено одвајање од руске енергије, Мађарска наставља да одржава блиске везе с Москвом. Најбољи пример је пројекат нуклеарне електране „Пакш”, који се и даље развија уз подршку Русије. Та разлика у оријентацији у све већој мери доводи до неповерења између два суседа. Загреб и Будимпешта често се налазе на супротним странама приликом гласања или усаглашавања ставова унутар европских институција, што онда лако прелази и на билатералне односе. Мађарски министри тако упозоравају на „непоузданост” транзита преко Хрватске, док хрватски званичници узвраћају ставовима о „енергетској зависности” и „политичким калкулацијама” Будимпеште. Овакве изјаве имају снажан одјек у медијима обеју земаља, па јавност стиче утисак да су односи ове две чланице Европске уније у све већој кризи. Ипак, према показатељима, трговинска размена наставља да расте, пограничне општине реализују заједничке инфраструктурне и културне пројекте, а туристички токови између две земље остају стабилни. Сценарио „прагматичне конфронтације” тако постаје нова реалност у мађарско-хрватским односима, јасно указујући да се две државе међусобно економски допуњују, али се политички све више удаљавају. Одговарајући на наше питање да ли ће Хрватска и Мађарска успети да се врате на курс стабилнијих односа или ће тренутни тренд наставити да клизи ка дубљим несугласицама, политиколог Чаба Нађ каже да кључна линија раздвајања остаје енергетика. „Уколико Будимпешта и Загреб пронађу компромис око коришћења Јадранског нафтовода, постоји шанса да се садашњи дисонантни тонови ублаже. У супротном, сваки нови проблем биће искоришћен као аргумент у политичкој расправи, што може водити у даље заоштравање. Њихови односи све више личе на комбинацију сарадње и конкуренције, у којој се практични интереси мешају са политичким идеологијама”, каже он и додаје да се у свему томе не сме занемарити ни улога Брисела. Европска унија, која појачава настојања да смањи зависност од руске енергије, врши снажан притисак на све чланице да траже алтернативне изворе и правце снабдевања. За Хрватску то је прилика да постане регионално чвориште, али за Мађарску то представља изазов, јер би прихватање европске логике значило слабљење веза са Русијом. Управо у тој тачки Хрватска и Мађарска не деле исте интересе, напомиње наш саговорник. У том сложеном балансу, сматра он, најреалније је очекивати да ће се односи кретати у режиму „контролисане напетости”. То подразумева стање без драматичних ломова, али са сталним ризиком да сваки нови спор прерасте у дипломатски инцидент. Будућност ће зависити од тога да ли ће у обе престонице превладати прагматизам или досадашња недипломатска политичка реторика. Истраживања јавног мњења показују занимљив контраст у перцепцији двеју земаља међу становништвом. У Мађарској већина грађана има позитиван став према Хрватској, углавном захваљујући туризму и културним везама. У Хрватској, међутим, ставови према овој суседној земљи често су обележени резервисаношћу, највећим делим због дуготрајних спорова око енергетике и утицаја компаније MOЛ у Хрватској. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/01cd01dc3220%2475a915f0%2460fb41d0%24%40gmail.com.
