standard.rs <https://standard.rs/2025/10/06/poruke-sa-valdaja-ili-kako-zavoleti-haos/>
Poruke sa „Valdaja” ili kako zavoleti haos Миша Ђурковић 10–13 minutes _____ Jedna od glavnih poruka sa zasedanja Valdajskog kluba je bila ona o kraju globalnih institucija i upravljanja koji su bili drugo ime za zapadnu hegemoniju. Umesto toga vratili smo se na klasičan međunarodni poredak koji se zasniva na sili i moći Ovogodišnje zasedanje Valdajskog kluba u Krasnoj poljani iznad Sočija, bilo je do sada najveće u njegovoj dvadesetdvogodišnjnoj istoriji. Bilo je oko 140 eksperata iz Rusije i sveta. Novost je da su počeli da se vraćaju Amerikanci. Preko video linka učestvovali su Dženifer Kavano i Mark Episkopus, a sa nama su bili Anatol Liven iz Kvinsi instituta i Piter Slezkin koga smo sa Lukjanovim spojili mi u Beogradu pre dve godine. Bili su i regularni Ričard Sakva i Glen Dizen, kao i još neki zanimljivi zapadnoevropljani poput Irca Džefrija Robertsa i Italijana Marka Karnelosa, bivšeg savetnika trojice italijanskih premijera. Naravno, u doba „briksovanja“ ruske spoljne politike, očekivano je bilo po desetak Kineza i Indijaca, ljudi iz islamskog sveta, Afrike i onoga što se ističe kao Globalni jug. Poslastica je videti i slušati vrhunske svetske džentlmene poput brazilskog bankara Paula Nogeira Batiste ili Remzija Elzedina Remzija, bivšeg savetnika Genralnog sekretara UN. Plodonosne analize Među ruskim učesnicima dominira ekipa sa Viške, odnosno Visoke škole ekonomije, ali tu su i MGIMO (Moskovski državni institut međunarodnih odnosa Ministarstva inostranih poslova Rusije) i IMEMO (Institut za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose) kadrovi. Lukjanov, Karaganov, Sušencov, Anastasija Lihačova, Barabanov, zatim ekipa iz Skolkova koja se bavi veštačkom inteligencijom, itd. Posebno treba istaći nekoliko ljudi iz ekipe Ruslana Puhova, koga smo nedavno ugostili u Beogradu, koji rade pod okriljem Centra za analize strategije i tehnologije. Maksim Šepovalenko, Vasilij Kašin i Alžirac Akramedin Karijev, uz Kavano i indijskog generala Krišan Šarmu, napravili su verovatno najzanimljiviji panel koji se bavio izgledom i transformacijom ratovanja u savremenom svetu. Na moje pitanje o tome kako je Rusija napustila sistem koji je trajao osamdeset godina sa tenkom i masovnom živom silom u srži, Kašin je rekao da se danas doslovno svaka dva meseca totalno menja sistem ratovanja zbog novih tehnologija. Od Maksima i Grgora Zeršikova dobio sam niz njihovih časopisa i odličnu publikaciju o vojsci savremene Turske. Ovo sam „zaslužio“, jer sam i ne znajući za njihov angažman maksimalno izreklamirao Puhovljevu knjigu o ratu u Ukrajini koja je upravo doživela drugo izdanje. Sve njihove publikacije, uključujući i skorašnji pregled posledica aktuelnih ratova na globalnu proizvodnju i trgovinu oružjem, ili zbornik o urbanom ratovanju, zaista su zlata vredne. Ruski politikolog Vasilij Kašin na panelu o savremenom ratovanju u okviru zasedanja Valdajskog diskusionog kluba u Sočiju, 29. septembar 2025. (Foto: Valdai Discussion Club) No, pre svega dužnu pažnju treba posvetiti studiji koju smo dobili od valdajaca kao pledoaje za skup. Ovogodišnji izveštaj radila je ekipa pod rukovodstvom Lukjanova i tu publikaciju možete sada slobodno skinuti sa njihovog sajta. Zove se Doktor Haos ili kako da prestanete da brinete i zavolite neporedak. Ova aluzija na Kjubrikovog Doktora Strejndžlova, spada među najbolje analize aktuelne tranzicije sveta koje sam mogao da pročitam poslednjih godina. Danas se doslovno svaka dva meseca totalno menja sistem ratovanja zbog novih tehnologija, naveo je Vasilij Kašin Ukratko. Tekst se bavi najpre krajem takozvanih globalnih institucija. UN, Savet bezbednosti, takozvani međunarodni sudovi, Svetska zdravstvena organizacija ili Organizacija za atomsku energiju nemaju više nikakav legitimitet i ne služe ničemu. Na pitanje šta se danas dešava sa tzv. globalnim, univerzalnim institucijama koje su nastale kao deo poretka američke hegemonije, Piter Slezkin je precizno odgovorio: „Da to je tačno, i one nama više ne trebaju. Ako hoće mogu Kinezi da ih preuzmu“, što je izazvalo opšti smeh. Uz institucije odlazi i ono što se zvalo globalno upravljanje. To je takođe bilo drugo ime za zapadnu hegemoniju i pokušaje da se drugima podmetne svoj interes kao univerzalni. Umesto toga vratili smo se na klasičan međunarodni poredak, koji se zasniva na sili i moći. Otuda regionalni sukobi očekivano opstaju dok se na neki način ne razreše, pre svega ratovima. U ovoj tranzicionoj fazi ka uspostavljanju nekog novog poretka bez bilo čije globalne hegemonije, postoji opasnost izbijanja svetskog rata, ali i sa time se mora živeti. Valdajci su popisali niz mehanizama i odnosa koje poznajemo iz klasične stare teorije i prakse međunarodnih odnosa, koji se sada vraćaju na velika vrata. Npr. odnos patrona i vazala. Sve to ne smeta da svet nekako nastavi sa ekonomskim razvojem. Svet bez ideologija Velika novost je eliminacija ideologija iz međunarodne sfere. Miršajmer je još pre 25 godina podsetio da je za stvarnu praksu međunarodnih odnosa nebitno kakva je unutrašnja ideologija bilo koje od njih, a Kisindžer je uvek upozoravao na opasnost od ideološki bazirane međunarodne politike država. Otud se jasno podcrtava snaga klasičnog realizma uz ukazivanje da zapravo samo Evropska unija danas nastavlja da vodi retrogradnu i prevaziđenu spoljnu politiku ideološkog tipa. Druga velika novost je kraj bilo čijih pretenzija na univerzalnost. SAD očigledno sa Trampom odustaju od toga da kontrolišu ceo svet i svoju vojsku povlače na granice domena koji vide kao svoju sferu interesa. U tom smislu i Trampov nezgrapni diskurs demaskira nekadašnje univerzalističke oblande. Amerika danas otvoreno kaže: treba nam Grenland zbog bezbednosnih razloga, treba nam Panamski kanal itd. Takva politika lakše može da se dogovori sa drugim velikim silama. Avion Donalda Trampa mlađeg u Nuk-u, najvećem i glavnom gradu Grenlanda, 7. januar 2025. (Foto: AFP) U svakom slučaju svet je danas izuzetno fragmentisan i heterogen, i za njegovo razumevanje trebaju nam nove paradigme i novi mehanizmi. U tekstu se nalaze i grafikoni koji donose vredne podatke o globalnom trošenju na oružje, o kretanju bogatstva, o imigraciji i interno raseljenim licima itd. Sesije su se bavile pitanjem šta donosi multipolarnost u rasponu od anarhije do neprestanih konflikta, zatim razumevanjem kako funkcionišu i kako se rešavaju sukobi u tom multipolarnom svetu ili pitanjem šta ostaje od volje naroda i demokratije u svetu obeleženom manipulacijama. Bile su i dve sesije o veštačkoj inteligenciji, nadmetanju u toj oblasti i pitanjima suvereniteta u digitalnoj sferi. Sesija o imigracijama nije donela očekivano uzbuđenje jer su učesnici bili jednoglasno na pozicijama globalne levice koja osuđuje svako ograničavanje kretanja i imigriranja, uključujući i nelegalna. Bila je i sesija o ekonomskim problemima i izazovima novog sveta sa ocenama posledica Trampove carinske doktrine, kao i zanimljiv panel o tome šta se dešava sa Zapadom u vreme multipolarnosti. Poslednja sesija radnog dela bavila se starim pitanjem uloge pojedinca u istoriji u svetlu novih lidera današnjice. Američko licemerje Osim radnih sesija, imali smo, kao i prošle godine, susrete sa Lavrovim, zatim potpredsednikom Vlade Rusije Aleksandrom Novakom i sve uticajnijim čovekom iz Putinovog kabineta Oreškinim. Naravno, vrhunac događaja je četvorosatni susret sa predsednikom Rusije Putinom. On je govorio o raznim stvarima, pričao šale, recitovao Puškina, ali tri stvari su čini se bile najupečatljivije. Putin je više puta ponovio da su SAD prošle godine od Rusije kupile ogromnu količinu uranijuma koju koriste za rad svojih nuklearki. U isto vreme one teraju Evropu, Indiju i Kinu da ne kupuju naftu i gas, dakle takođe energente od iste te Rusije. Sesije su se bavile pitanjem šta donosi multipolarnost u rasponu od anarhije do neprestanih konflikta Citirao je čuvenu izreku Quod licet Iovi, non licet bovi (Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu) i upitao Evropljane kako na to gledaju. Iste te Evropljane koji se i po njemu spremaju za rat, upozorio je da će ih to mnogo koštati i da će Rusija ako do toga dođe udariti svim sredstvima, dakle i nuklearnim. Ovaj novi talas rusofobije stavio je u viševekovni istorijski kontekst i čitao Puškinovu pesmu iz 1832 godine koja govori o tim evropskim neuspesima u osvajanju Rusije. Najpotresnija je bila priča o Majklu Glosu, Amerikancu koji je došao u Rusiju da ratuje za vrednosti u koje veruje i koji je poginuo na frontu u ruskoj vojsci u pokušaju da izvuče dvojicu ranjenih drugova. Naišao je dron i sve ih pokosio. Putin ga je posmrtno odlikovao i puno je u vezi s tim pričao o sličnosti savremene Rusije i onoga za šta se bori MAGA pokret. Priča je dodatno zanimljiva jer je Glosova majka zamenica direktora CIA-e. Ruski predsednik Vladimir Putin se obraća u oviru zasedanja Vladajskog diskusionog kluba u Sočiju, 2. oktobar 2025. (Foto: Valdai Discussion Club) O Trampu i Aljasci je rekao da je to jedan prijatan čovek za razgovor, i suštinski je pokazao da se Rusija nada dogovoru sa Trampom oko Ukrajine, završetku rata i zajedničkom sprečavanju Evrope da luduje i u budućnosti i pokušaju da svoju ideologiju sačuva za sebe. Gosti iz islamskih zemalja razumljivo puno su pričali o Gazi i insistirali na licemerju Zapada koji ništa ne preduzima da zaustavi masovno stradanje Palestinaca. To je pominjano kao očit primer koliko su takozvane međunarodne organizacije potpuno besmislene i nekorisne. Tokom ovih pet dana koliko smo se družili, bilo je izuzetnih prilika za upoznavanje za novim ljudima i za druženje sa nekim neverovatnim istorijskim ličnostima. Npr. gospodin Milerson, veteran, nekadašnji pisac govora za Gorbačova, ministar inostranih poslova Estonije, rektor tamošnjeg univerziteta, profesor prava na londonskom LSE, sada kanselovan sa svih pozicija jer se protivi napadima na Rusiju. Iz prve ruke sam od Iranaca i Turaka slušao kako sada izgleda Bliski istok i kolike su šanse da uskoro ponovo vidimo velike ratove. Sve u svemu, bilo je to jedno izuzetno iskustvo, i mogućnost da stvarno sagledamo ogromne izazove koji stoje pred sve nestabilnijim savremenim svetom. Autori izveštaja su međutim u pravu: ova nestabilnost je veliki pozitivan pomak u odnosu na prethodne decenije zapadne hegemonije. Miša Đurković je direktor Centra za geopolitiku na Školi za međunarodne odnose budimpeštanskog Matija Korvin Kolegijuma. Ekskluzivno za Novi Standard. Izvor: Novi Standard <https://standard.rs/> Naslovna fotografija: Valdai Discussion Club BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0d7401dc377f%245da37540%2418ea5fc0%24%40gmail.com.
