standard.rs <https://standard.rs/2025/10/01/trampova-carinska-strategija-se-raspada/>
Trampova carinska strategija se raspada Вилијам Песек 11–14 minutes _____ Rastu izgledi da će Trampovi sporazumi o carinama sa Japanom, Južnom Korejom i Evropskom unijom propasti ili zapeti u konfuziji i prepirkama. To bi samo opravdalo kinesku taktiku odlaganja i čekanja Američka ekonomistkinja En Kruger, stara 91 godinu, bila je svedok brojnih obrta u politici tokom svoje karijere na visokim funkcijama u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci. Ipak, carinska politika Donalda Trampa prema Južnoj Koreji – uključujući i bonus <https://www.japantimes.co.jp/business/2025/08/06/economy/trump-money-is-ours/> za potpisivanje od 350 milijardi dolara – ostavila je u čudu i ovu iskusnu ekonomistinju. „Koreja će svakako biti pogođena ako se ovo desi“, rekla je ona u nedavnom intervjuu u Seulu. „I druge zemlje će biti oštećene, ali ne toliko koliko će SAD same sebi naškoditi.“ Mišljenje korejskog predsednika Li Dže-mjunga je slično. Kako je kazao za Rojters, Trampov zahtev – koji se odnosi na više od 18 odsto bruto domaćeg proizvoda Koreje <https://asiatimes.com/2025/07/us-tariff-deal-clears-way-for-koreas-stablecoin-dream/> — doveo bi ekonomiju do ivice kolapsa. „Ako bismo, bez valutnog svopa, povukli 350 milijardi dolara na način na koji SAD zahtevaju i sve to uložili u gotovinu u SAD, Južna Koreja bi se suočila sa situacijom kao tokom finansijske krize 1997. godine <https://www.imf.org/external/pubs/nft/seminar/2002/korean/> “, rekao je Li. Savetnik za nacionalnu bezbednost J. Koreje Vi Song-lak je bio vrlo jasan navodeći da je Seul procenio da su izdvajanja koja zahteva Vašington jednostavno neizvodljiva. „Takva naša pozicija ne predstavlja pregovaračku taktiku“, rekao je Vi za Channel A News. „Objektivno i realno, to nije nivo sredstava koji možemo da podnesemo. Nismo u mogućnosti da platimo 350 milijardi dolara u gotovini.“ Zanimljivo je da mišljenje polako menja i Japan. Poslanica Sanae Takaiči, jedna od dva najizglednija kandidata za naslednika Šigeru Išibe, dala je do znanja da bi mogli biti potrebni ponovni pregovori o američkom carinskom sporazumu — koji uključuje uplatu od 550 milijardi dolara. „Moramo da ostanemo čvrsti ako se u toku sprovođenja sporazuma pojavi nešto nepravedno <https://www.bloomberg.com/news/articles/2025-09-28/japan-s-ldp-contender-takaichi-hints-at-review-of-us-trade-deal> i nešto što nije u interesu Japana“, saopštila je ona na lokalnoj televiziji u vezi sa stotinama milijardi dolara koje Trampova administracija zahteva od Tokija. „To uključuje i mogućnost ponovnih pregovora.“ Kriza u najavi Sve ovo će sigurno razljutiti Trampa. Ipak, čak i najpovoljniji scenario za Japan mogao bi izazvati oštar odgovor iz Bele kuće. U sredu (prvog oktobra), najviši japanski pregovarač za trgovinu poručio je da će jen biti stabilan <https://www.bloomberg.com/news/articles/2025-10-01/trump-s-550-billion-demand-won-t-weaken-yen-akazawa-says> ako fond od 550 milijardi dolara zaista bude formiran. „Radićemo oprezno kako bismo osigurali da jen ne oslabi i da ne dovedi do rasta cena uvoza u Japan“, rekao je on. „Izračunali smo da je iznos od 550 milijardi dolara obim sa kojim možemo da funkcionišemo bez uticaja na devizni kurs.“ Savetnik za nacionalnu bezbednost J. Koreje navodi da je Seul procenio kako su izdvajanja koja zahteva Vašington jednostavno neizvodljiva Međutim, on je takođe jasno stavio do znanja da Trampov zahtev za trenutnim plaćanjem gotovinom nije prihvatljiv. Tokio bi finansirao taj paket kroz kombinaciju ulaganja, kredita i garancija za kredite tokom više godina, preko organizacija povezanih sa vladom. Takve institucije su poznate po opreznosti, spore su i birokratizovane — što sigurno neće odgovarati Trampu. Dok Japan žali zbog postignutog sporazuma, nije teško posmatrati Trampove trgovinske pregovore kao krizu koja se odvija nalik usporenom snimku. Nije samo Azija zbunjena Trampovim neobičnim zahtevima za „bonusima“ kao uslovom za sniženje carina, i Evropska unija deli tu zabrinutost. Cena za dobijene carine od 15 odsto za EU je nezamisliva. Ona iznosi 1,35 biliona dolara do 2028. godine, uključujući 750 milijardi dolara u kupovini američke energije i 600 milijardi dolara novih evropskih investicija u SAD. Predsednik Južne Koreje Li Dže-mjung razgovara sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, septembar 2025. (Foto: The White House) Ovaj iznos je „potpuno nerealan“, kaže Laura Pejdž, analitičarka u kompaniji Kpler. „Te brojke su prosto nestvarne.“ Tačno je da je EU povećavala kupovinu tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD nakon prekida isporuka od kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine. Nakon američko-evropskog sporazuma <https://asiatimes.com/2025/07/us-eu-trade-pact-like-japans-a-potemkin-illusion/> o carinama, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Kupovina energetskih proizvoda iz SAD diverzifikovaće naše izvore snabdevanja i doprineti energetskoj bezbednosti Evrope.” Taj sporazum, dodala je Fon der Lajen, ubrzaće napore da se „ruski gas i nafta zamene značajnim kupovinama američkog tečnog gasa (LNG), nafte i nuklearnog goriva.“ Šef evropske trgovine Maroš Šefčović je naveo: „Spremni smo da nastavimo sa tim kupovinama. Verujemo da su te brojke ostvarive.” Međutim, retki su oni koji misle da su te brojke realno izvodljive. Kako analitičarka Pejdž tvrdi, „to se jednostavno nikada neće desiti.“ Njen kolega iz Kpler-a, Homajun Falakšaki, dodaje da je „to zaista fantazija.“ Izvor investicija Međutim, za Južnu Koreju stvari postaju gotovo egzistencijalne u eri Trampa 2.0. Kako je ekonomistkinja Kruger objasnila, suština Trampove trgovinske politike „jeste posebno zbunjujuća <https://www.ft.com/content/b70da808-5a86-4acc-b878-e0c18fe98130> iz više razloga.“ „Prvo, priča je bila da je trgovina ‘nepravedna’ kada SAD imaju trgovinski deficit sa nekom zemljom, i da će povećanje carina smanjiti te deficite. Ipak, veće strane investicije u SAD bi, ako se sve ostalo ne promeni, dovele do većeg deficita tekućeg računa,“ rekla je ona. Drugo, „postavlja se pitanje kako bi se određivala usmerenost tih investicija. Da li bi, na primer, bilo koja investicija privatne kompanije iz EU bila uračunata u cilj koji je postavljen za Uniju? (…) Ili bi američka administracija očekivala neku vrstu kontrole nad strukturom investicija po industrijama? Da li bi, na primer, kupovina poljoprivrednog zemljišta bila uračunata? Da li bi kupovina akcija američkih kompanija predstavljala deo toga?“ Ako investicije ipak mogu da dođu iz privatnog sektora, pojavljuje se još pitanja. Npr. „Da li će vlade stranih zemalja, koje se obavezuju na određen nivo investicija, ubeđivati ili podsticati svoje kompanije da ulože ta sredstva?“ Kruger dalje ističe da bi bilo pogrešno umanjiti značaj šoka koji su Korejci osetili nakon nedavnog masovnog pritvaranja više od 300 korejskih radnika u zajedničkoj fabrici baterija kompanija Hyundai Motor i LG Energy Solution u američkoj saveznoj državi Džordžiji. Hapšenje južnokorejskih radnika u fabrici baterija kompanija Hyundai Motor i LG Energy Solution, Džordžija, 4. septembar 2025. (Foto: US Immigration and Customs Enforcement/Reuters) „U kratkom roku, nećemo videti mnogo investicija, što je jedan od razloga zašto je verovatnije da će carine smanjiti stopu rasta proizvodnje pre nego što će je podstaći,“ rekla je ona. „U tom smislu, carine će verovatno imati regresivan efekat.“ „Ako Sjedinjene Države nastave sa trenutnom politikom, nemam nikakvu sumnju da ćemo o američkom veku govoriti kao o periodu otprilike od 1925. do 2025. godine. Nakon toga, vek će pripasti nekom drugom, da li Aziji, Evropi ili nekom trećem, i ko će to biti, tek će se videti“, zaključila je Kruger. Viktor Ča sa Univerziteta Džordžtaun, takođe govoreći u Seulu, smatra da poslednjih nekoliko meseci dokazuju da je „međunarodni sistem u stanju haosa.“ Međunarodni poredak zasnovan na zapadnim pravilima nije zamenjen novim poretkom pod vođstvom Kine <https://asiatimes.com/2025/09/chinas-ai-fueled-stock-rally-bucks-economic-ills/> i Rusije. On ulazi u stanje nereda zbog: 1. dva rata — u Evropi i na Bliskom istoku; 2. rivalstva velikih sila, pre svega između SAD i Kine; 3. rastućeg samopouzdanja autokratskih država i 4. pretvaranja ekonomske međuzavisnosti i trgovine u sredstvo pritiska i čak u oružje. „Za saveznike i partnere SAD u Aziji i Evropi, dodatna promenljiva koja stvara nered jeste sve veća nepredvidivost samih Sjedinjenih Država,“ objasnio je Ča. „Oni su svedoci promene paradigme u američkoj politici. Politika ‘Amerika na prvom mestu’ više ne posmatra saveze kao unutrašnje vrednosti i izvore moći za SAD. Umesto toga, savezi se posmatraju kao skup obaveza i teret koji zloupotrebljava američku velikodušnost. SAD sada više insistiraju na transakcionim dogovorima, bez mnogo razmišljanja o dubljim ulaganjima u te odnose.“ Kineska taktika Rasturanje ovakvih utvrđenih normi izaziva veliku zabrinutost u vladinim krugovima u Seulu i Tokiju. Jedan deo strategije je da se postupno odlaže prenos stotina milijardi dolara koje SAD zahtevaju od ovih zemalja, u nadi da će Vrhovni sud SAD <http://loydslist.com/LL1154981/Stakes-couldn%E2%80%99t-be-higher-in-blockbuster-Supreme-Court-tariff-case> doneti odluku da su Trampove carine protivustavne i da ih treba poništiti. Zvaničnici iz obe prestonice dobro shvataju da, ako taj novac ipak bude isplaćen, povraćaj sredstava od Trampove administracije bi bio izuzetno težak i gotovo nemoguć zadatak. Niži sudovi su već presudili da je Trampov trgovinski rat van granica zakona. „Ako ova presuda bude potvrđena, povraćaji već plaćenih carina mogu biti razmatrani, što bi moglo dovesti do povećanja izdavanja državnih obveznica i rasta prinosa“, ističe Ed Mils, analitičar u kompaniji Raymond James, koja pruža finansijske usluge. Međunarodni poredak zasnovan na zapadnim pravilima nije zamenjen novim poretkom pod vođstvom Kine i Rusije. On ulazi u stanje nereda Faktor neizvesnosti drži kompanije u stanju konfuzije. „Na srednji rok, smatramo da će neizvesnost u korporacijama oko carina ostati visoka, mada niža nego što je bila krajem proleća,“ ističe strateški analitičar RBC-a, Lori Kalvasina. Još jedno pitanje je da li bi Tramp odlučio da ignoriše odluku Vrhovnog suda. „Tramp će sigurno pojačati napore tako što će koristiti druga ovlašćenja za uvođenje carina, nastavljajući haos trgovinskog rata <https://www.businessinsider.com/category/trade> u narednim mesecima kako se pobednici i gubitnici carina budu menjali“, ističe Grejs Fan, analitičarka za politiku u kompaniji TS Lombard. Ekonomistkinja Prijanka Kišor iz Asia Decoded očekuje da će Trampova administracija nastaviti da koristi „druge instrumente“ kako bi sprečila uvoz proizvoda proizvedenih u Kini, čak i dok Vašington i Peking nastavljaju pregovore o bilateralnom trgovinskom sporazumu. U jednom nedavnom tekstu, Capital Economics je kao Trampov „sledeći cilj“ identifikovao carine za poluprovodnike, što bi verovatno izazvalo značajnu zabrinutost u Aziji. Fabrika poluprovodnika u Guijangu, Kina (Foto: cnsphoto) Za kineskog lidera Sija Đinpinga, međutim, strategija je bila da odloži postizanje sporazuma o carinama sa Trampom što duže može. Tokom tog odlaganja, Kina je jačala svoju pregovaračku poziciju, dok Trampova očajnička želja za „velikim sporazumom“ raste. Kako carine povećavaju inflaciju u SAD, narušavaju tržišta i izazivaju nepovoljne prognoze, spektakularan sporazum sa Kinom bio bi upravo ono što Trampu sada treba. Problem za njega je što i Peking to dobro zna. Kineska vlast je bila spremna za Trampov drugi mandat, jer je u godinama nakon Trampovog prvog mandata prebacivala trgovinu ka Evropi, Jugoistočnoj Aziji i Globalnom jugu. Sijeva strategija bila je da odlaže stvari sve dok Tramp, sve više zabrinut zbog sporazuma, ne pristane na neke manje izmene ili na jednu-dve značajne narudžbine Boinga – i potom nastavi dalje po starom. Prema izveštajima, Si čak misli da može da ubedi Trampa da odustane od američke podrške Tajvanu u zamenu za trgovinski sporazum. Vašington post piše <https://www.washingtonpost.com/national-security/2025/09/18/trump-taiwan-arms-sales-military-aid/> da je Trampov potez obustave pomoći od 400 miliona dolara u oružju za Tajvan izazvao veliku zabrinutost među zvaničnicima u Tajpeju. U međuvremenu, rastu izgledi da će Trampovi sporazumi o carinama sa Japanom, Južnom Korejom i EU ili propasti ili zapeti u konfuziji i prepirkama. To bi samo opravdalo kinesku taktiku odlaganja. Naslov i oprema teksta: Novi Standard Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard Izvor: Asia Times <https://asiatimes.com/2025/10/trumps-big-costly-coercive-trade-deals-falling-apart-in-asia/> Naslovna fotografija: Alex Brandon/The Associated Press BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/06ca01dc3399%249dd8b470%24d98a1d50%24%40gmail.com.
