politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/694751/sa-ra-je-vo-bi-da-iza-be-re-pred-sed-ni-ka-srp-ske>
Сарајево би да изабере „председника” Српске Младен Кременовић 6–7 minutes _____ Од нашег сталног дописника Бањалука – Све и да нико не изађе у Републици Српској, гласачи у Федерацији БиХ би могли одлучити те изборе, изјавила је Ирена Хаџиабдић, председница Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, након што је та комисија донела одлуку да распише превремене изборе за председника РС за 23. новембар. С друге стране, Скупштина Републике Српске расписала је референдум који ће се одржати месец дана пре избора – 25. октобра, уједно обавезавши републичке органе и институције, као и политичке партије, да спрече и бојкотују спровођење избора на територији РС. Хаџиабдићева је навела да ће постојати 48 бирачких места у Федерацији БиХ за гласање у одсуству. Тиме су потврђене претпоставке да би у случају да партије из РС буду бојкотовале изборе, њихов исход могао бити решен изван Српске. „Упозоравам да су у спровођењу избора сви учесници дужни поштовати Изборни закон БиХ и да ЦИК има законске механизме да санкционише сваку активност којом се опструише изборни процес”, навела је Хаџиабдићева. Највеће опозиционе странке у РС још нису решиле да ли учествују на изборима, а неизвесно је и да ли ће успети да усагласе заједничког кандидата, што су само неке непознанице у бројним нелогичностима и апсурдима на које се указује у вези ових избора. Кандидата за председника Српске имаће, по свему судећи, и партије чије је седиште у Федерацији БиХ, а које ће вероватно предложити функционера са српским именом и презименом. С обзиром на то да су потпредседници Републике Српске тренутно Хрват и Бошњак и да избори нису расписани и за њихове позиције, на место председника мора да дође Србин. Али, српског кандидата могу да номинују и бошњачке партије, што би могао да буде покушај инсталације својеврсног случаја „Комшић” у Републици Српској, с том разликом што би се у овом случају до таквог исхода дошло другачијом врстом инжењеринга, који је започео одлукама (не)именованог високог представника Кристијана Шмита. Немачки дипломата је наметнуо закон по којем је осуђен актуелни председник РС, коме је на основу наметнутих одредби Кривичног закона БиХ забрањено обављање државних функција на период од шест година, јер није поштовао одлуке високог представника. Кристијана Шмита је Скупштина РС дефинисала као „самовољног високог представника” без мандата СБ УН. Скупштина је пресуду Суда БиХ и одузимање мандата Додику окарактерисала као државни удар и урушавање уставног поретка БиХ. Међутим, ако се заиста спроведе у дело оно на шта позивају владајуће странке у Бањалуци па већина грађана Српске не изађе на изборе, а при томе гласање буду одржано без учешћа већине партија из РС, готово је извесно да ће ЦИК прогласити победу неког од кандидата који буду номиновани – од стране опозиције или бошњачких или хрватских партија, с обзиром на то да не постоји праг који дефинише успех избора на основу излазности. Али је, судећи по тоновима из Бањалуке, тешко замислити да ће исход таквих избора бити спроведен. Наиме, у Српској су заузели став да немају намеру препустити позицију председника функционеру изабраном на такав начин. „Како мисли положити заклетву пред републичким парламентом?”, питају у РС. Саво Минић, мандатар за састав нове Владе РС, изјавио је да је његов и став СНСД да нико не треба учествовати на превременим изборима за председника РС које је расписао ЦИК. „То нису легални избори, они су само продукт свега што се дешавало. Они који желе да изађу на те изборе, нека учествују, па нека јавност у РС види да има оних који ће са 3.000 гласова бити неко ко ће се звати председник РС”, истакао је Минић, додавши да је реч о „изузетно смишљеном пројекту”. Он каже да не разуме зашто нова влада, која би требало да буде изабрана 2. септембра, неће бити састављена од свих парламентараних странака. Он је јуче рекао да не разуме зашто опозиција није дошла на консултације за избор владе, истакавши да се „са терена чују приче да опозиција жели учествовати на превременим изборима”, што, како је навео, указује да је „на сцени прича која се зове поштовање Шмита”. „А онда дођем у ситуацију да ме неки од вас питају јесам ли легалан кандидат за председника владе”, рекао је Минић, мислећи на мишљења која долазе из Федерације БиХ да Додик као „бивши председник” није могао именовати мандатара. Професор уставног права Синиша Каран наводи да политичко Сарајево поново шаље поруку да воља српског народа не значи ништа. „Јасно је да смо на раскрсници између опстанка и права да политички одлучујемо, те демократски искажемо своју вољу или прихватања наметнутих одлука странца који то ради изван мандата по Дејтонском споразуму и изван било каквог парламентарног процеса. Њихов циљ је подобан Србин, подобан председник који ће окренути главу када поново неки неизабрани странац буде наметао одлуке и одузимао српске шуме, оранице или реке”, нагласио је Каран, преноси РТРС. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/008d01dc19a6%24b1771830%2414654890%24%40gmail.com.
