standard.rs <https://standard.rs/2025/08/11/kako-je-tramp-evropu-pojeo-za-dorucak/>
Kako je Tramp Evropu „pojeo za doručak“ Душан Пророковић 8–10 minutes _____ Nakon nedavne Ursuline kapitulacije pred Trampom, Evropa je u velikom problemu, jer ako je američki predsednik dobio sve što je tražio od EU na pretnje i „zavrtanje ruke“ zašto istu strategiju ne bi pokušali i drugi akteri? Viktor Orban je nedavno dao jedan vrlo slikovit opis: Donald Tramp je Ursulu fon der Lajen „pojeo za doručak“. Njihov susret u Vašingtonu posvećen budućnosti trgovinske saradnje i ekonomskih odnosa nije predstavljao nikakve pregovore. Finalna verzija rešenja izgleda kao da je Tramp zapravo diktirao svoje uslove, a šefica Evropske komisije potražila način da to nekako ispuni. Pogodba je takva da neće biti najavljenih američkih carina od 50 posto (kojih najverovatnije ne bi ni bilo, pošto je takva stopa apsolutno sumanuta, mada je o tome Tramp pisao krajem maja), spuštene su na 15 posto, ali će zato EU morati da kupi energente i vojnu opremu iz SAD u vrednosti od 750 milijardi dolara i još da investira u američku ekonomiju 600 milijardi dolara. Svakako, na ove neverovatne iznose treba još dodati i dogovor sa poslednjeg Samita NATO kada su se članice obavezale da će u narednih sedam godina dostići nivo potrošnje za vojne namene od pet odsto bruto društvenog proizvoda, što će suma sumarum – za evropske države zbirno iznositi preko hiljadu milijardi dolara godišnje. Evropa bačena na kolena Kako će Fon der Lajenova politički preživeti ovaj dogovor i da li će ga preživeti, to je njen problem, a zajednički problem svih evropskih država (uključujući i one koje nisu članice EU, pošto su u svakom pogledu sistemski povezane sa EU) jeste da li posle ovoga mogu „ustati“? Ishodom susreta Tramp-Fon der Lajen celokupna Evropa bačena je na kolena i posledica svega tek će se videti. Prvo, carine od 15 posto predstavljaće veliko opterećenje za evropske proizvođače i za deo njih američko tržište biće suštinski izgubljeno i zatvoreno. EU ima suficit u poslovanju sa SAD od preko 200 milijardi dolara godišnje i to jeste važno za kontinentalnu ekonomiju. Logično, ovaj odnos menjaće se u korist SAD, što će uticati na ekonomsku dinamiku u Evropi. Drugo, u EU jednostavno nema „slobodnih“ 600 milijardi dolara za investicije u SAD. Sa skromnim rastom od oko jedan posto, nije izvesno ni kako će tih 600 milijardi evropska ekonomija „napraviti“ u narednim godinama. Dakle, ako želi da ispuni dogovoreno, EU će morati ili da se zadužuje ili da štampa novac, a oba načina donose ogromne rizike. Novčanice evra, ilustracije (Foto: Pixabay) Uz to, kako bi privolela evropske investitore da ulažu u SAD, EU će morati da osmisli program subvencionisanja (ili povoljnog kreditiranja), mada nije do kraja jasno gde je tu ekonomska opravdanost? Šta ako se evropskim investitorima više isplati da ulažu u kontinentalnu periferiju (Balkan), Afriku ili jugoistočnu Aziju? Zašto baš SAD? Političkom odlukom usmeravaju se ekonomski procesi, što se na kraju ne mora potvrditi kao dobro. Treće, obećanje da će se i dalje kupovati američki tečni naftni gas, pa čak i (sudeći prema sumi koja će biti potrošena) da će američki dobavljači postati strateški najvažniji za EU, a što se pokazalo kao skupa alternativa ruskim energentima, uticaće na dalje smanjenje konkurentnosti evropskih proizvođača. Sa značajno višom cenom radne snage nego što je drugde (a to se ne sme naglo smanjivati zbog potencijalnog rasta socijalnog nezadovoljstva) i višom cenom energenata (a oni su nužni za svaku vrstu proizvodnje), ponuđači iz EU više ne mogu parirarti na globalnom tržištu konkurentima iz Kine, Indije, Brazila, Meksika, Indonezije itd. Kineska „glavobolja“ Ilustrativni primer (često navođen) je trenutno stanje u automobilskoj industriji, u kojoj Kina preuzima primat (Kina je najveći izvoznik automobila na svetu). Među deset, po prihodima najvećih evropskih korporacija, čak četiri dolaze iz automobilske industrije (Folksvagen grupa, Stelantis, BMV grupa i Mercedes grupa). Nije nužno posebno podvlačiti kako se kineska ekspanzija odražava na njihovo poslovanje, isto kao što nije nužno posebno objašnjavati kako se njihovo poslovanje odražava na evropsku ekonomiju. Nastavak postojećih trendova znači dalje smanjivae konkurentnosti, a sporazum SAD-EU tako nešto i nagoveštava. Ukoliko se doda da deo tih proizvođača automobila može „pobeći“ u SAD, što zbog carine što zbog investiranja EU u američku ekonomiju, onda „glavobolja“ za Evropu postaje još jača. Novoproizvedeni automobili nemačkog proizvođača „Folksvagen“, u izlogu fabrike u Volfsburgu (Foto: Wikimedia commons/Meine Mutter (Erlaubnis liegt vor) – Meine Mutter (Erlaubnis liegt vor)/CC BY-SA 4.0) Četvrto, ako će evropske države izdvajati enormne novce za kupovinu (američkog) oružja, onda to mora imati neku stratešku svrhu. Za te projektovane hiljade milijardi dolara u nastupajućim godinama može se kupiti toliko naoružanja i opreme, da to sasvim sigurno prevazilazi do sada projektovane potrebe odbrane. Dakle, logičan zaključak je da se Evropa naoružava za rat i vođenje agresivne spoljne politike, što samo po sebi pokreće ogroman broj otvorenih tema. Od toga ko je i zašto definisan za neprijatelja, preko sposobnosti i motivisanosti Evropljana da ratuju, do razmatranja teme za koga i kakve ciljeve uopšte treba ratovati? Da se sačuvaju fotelje fon der Lajenove i istih takvih koji će doći posle nje? Pri tome, ako se bude toliko davalo za vojne namene, manje će ostati za druge izdatke, što je nova stvar za razmišljanje i raspravljanje. Ko je ovlastio Ursulu? Naposletku i dva načelna pitanja. Najpre: ko je uopšte ovlastio Fon der Lajenovu da sklapa ovakve sporazume i da pregovara u ime cele Evrope? Ovakav sporazum odraziće se na živote svih Evropljana, budžete svih evropskih država (mada se formalno tiče isključivo EU). Za tako nešto mora postojati konsenzus, moraju se usaglasiti i privreda i društvo, i politika i nauka. Sa značajno višom cenom radne snage nego što je drugde i višom cenom energenata, ponuđači iz EU više ne mogu parirarti na globalnom tržištu Transatlantsko partnerstvo građeno je decenijama, svaki korak je promišljan godinama i postepeno sprovođen iz teorije u praksu. Zato su i postignuti impresivni rezultati, otuda i pobeda u Hladnom ratu. Nesumnjivo, kontinentalna Evropa bila je tu iza SAD, po mnogo čemu i iza Velike Britanije, ali su evropski političari u raznim situacijama, od De Gola do Kola – podizali svoj glas, rizikovali i donosili jednostrane odluke, uspostavljali nekakav reciprocitet i stavljali SAD pred svršen čin. Odakle sada pravo grupi ljudi iz Brisela, čiji je legitimitet do krajnje mere sporan, da ovako „lome preko kolena“ i utvrđuju odluke koje će se odraziti na sudbinu narednih generacija? Takođe, pitanje je i ko će nakon ovoga uopšte poštovati EU? Ako je Donald u jednom zalogaju „pojeo“ Ursulu za doručak, kakvu političku težinu ona uopšte ima? Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, tadašnja premijerka Estonije Kaja Kalas i bivši premijer Portugalije Antonio Košta tokom sastanka na aerodromu u Briselu, dan nakon samita EU u Briselu, 28. juna 2024. (Foto: Olivier Holset/Pool via Reuters) SAD i EU nisu ceo svet, a među tom globalnom većinom će se posle ovog susreta u Vašingtonu kreirati stav o neprijatnom i nepredvidivom Trampu koji preti i „zavrće ruku“ i Evrope koja ćuti, trpi i ispunjava njegove zahteve na sopstvenu štetu (koja se kratkoročno meri stotinama, a srednjeročno hiljadama milijardi dolara). Ako čelnici EU ne poštuju sami sebe, kako će ih poštovati drugi? Po ovom „Trampovom standardu“, prema Ursuli fon der Lajen sada će se jednako neprijatno odnositi i mnogi drugi. Ne zbog Ursule, nego zbog Donalda. Kada je on na pretnje i „zavrtanje ruke“ dobio sve što je tražio od Evrope, zašto to ne bi pokušali i drugi? Jednom kada se padne na kolena, teško se ustaje. Zapravo, sa ovom garniturom političara u Briselu, Evropa i nema nikakve šanse da ustane. Pre će biti da će je sa kolena, uskoro neko oboriti na leđa. Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard Izvor: Sputnjik Naslovna fotografija: Andrew Harnik/Getty Images BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/02bb01dc0ac5%2425c27bd0%2471477370%24%40gmail.com.
