politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/690515/pogledi/tramp-i-putin-voli-me-ne-voli-me>
Трамп и Путин: воли ме, не воли ме Александар Апостоловски 8–10 minutes _____ У првим недељама свог другог мандата Доналд Трамп се понашао према Владимиру Путину као Американац који се враћа бившој девојци из Источне Европе. Помало носталгично, помало арогантно, али апсолутно уверен да она још увек чува његову слику у ташни. Да, баш тако је политички разбарушени геније из Беле куће, од чијих твитова и расположења расту и падају берзе, гледао на свог политичког узора за којим је толико чезнуо. Јер, његова кремаљска дарлинг није нека од дугоногих плавокосих манекенки због које би пре двадесетак година продао најмање један од својих хотела, већ идеализовани холограм светског фрајера какав је Трамп увек желео да буде. Владимир Владимирович Путин је Трампова опсесија, јер председник Русије не мора да се правда пред Конгресом ако жели да шутне директора ФБИ, слуша како га кињи Си-Ен-Ен или трпи неког амбициозног тужиоца који ће на њему да гради каријеру. Такви код великог Владимира падају из високог приземља на асфалт и по правилу ломе вратове. Опет, Путин нема оно што има Трамп. Апсолутну слободу да се понаша како год хоће. Понекад као кечер, понекад као каубој, понекад као коцкар, али увек као кварцовани плејбој који управља највећом силом на свету као да води глобални ријалити програм. Драган Стојановић „Путин је јак лидер. Поштује снагу. Ми се разумемо”, говорио је Трамп пред телевизијским камерама, најављујући наставак једне фасцинантне мушке геополитичке романсе двојице доказаних женскароша. Био је то повратак реторике из 2018. године, кад је Трамп у Хелсинкију рекао да верује Путину више него сопственим обавештајним службама око наводног мешања Русије у изборе у Америци, што је навело америчке либералне медије да подигну узбуну и прогласе инвазију Русије на Америку, као да се баћушке искрцавају у Нормандију. У Трамповој верзији демократије, то је био одличан тренутак да најави превртање света наопачке и тако остане тамо где увек жели да борави – у епицентру светске пажње. И заиста, Трамп се залетео у обнову односа с Кремљом као тинејџер који је кренуо у летњу авантуру: с пуно ентузијазма и без стратегије. У првим недељама по инаугурацији Трамп је говорио о Путину као што пијанац говори о свом последњем пићу: с топлином, сетом и неверицом да је све то могло да се заврши. Говорио је као да се обраћа бившој љубави која сада живи с оружјем у руци. Слао је Путину поруке, изасланике, чак и ручно потписано писмо на златном папиру са печатом који много више личи на позив за свадбу него на дипломатску ноту. Помињало се и лично „мушко разумевање”, што би у преводу значило: „Брате, хајде да заједно владамо светом, само охлади мало с Украјином.” Али, Путин је стари КГБ лисац и није имао времена за Трампове руком писане љубавне песме о примирју у Украјини, нити му је одговорио. Гледао је у карту Европе и померао тенкове. Примирје у Украјини? Нема ни говора. Не док Харков још видим двогледом, вероватно се цинично смејао Путин. Трамп се надао да ће Путин да му учини, био је стопостотно уверен да ће пристати на примирје, јер вероватно да никада толико комплимената није упутио ни Меланији, као што је шапутао Владимиру. Тиме га је накратко време аболирао од имиџа страшила у западној хемисфери и надао се, као сваки тајкун, одличној трговини. У предизборној кампањи говорио је да ће, када опет крочи у Белу кућу, завршити рат у Украјини за 24 часа, уз напомену да рата у Украјини не би ни било, да му изборе није мазнуо Џозеф Бајден. Али, хладноратовски змај који лети над ледом и из чијих се очију крије велика Русија што крије тајну удаљених степа, санктпетербуршких затворених клубова КГБ-а за обуку кроз које је прошао као младић и московских жестоких играча којима је завладао, није узвратио услугу Трампу. Доналд је толико желео да постане миротворац, сањајући вероватно како га Нобелов комитет кити наградом за мир, да је био уверен да ће му Путин пасти у загрљај. Тако је Трамп, уместо да буде витез помирења, постао изнервирани удварач, онај који је попио корпу пред целим светом и његове изливе нежности сада замењују реченице које звуче као да их пише бивши који је блокиран на свим мрежама. У некој другој епохи, овај однос два алфа мужјака, владара две највеће суперсиле био би претворен у роман и да се све ово догађало у доба Достојевског, свакако би се Фјодор Михајлович позабавио обојицом, само да је тада постојао „прозак”. Мада и вотка хоће да опусти. Али, где се заиграо Путин? Брат Трамп није од оних који пристаје на следећу теорију: да је у геополитици као у љубави – кад неког волиш више него он тебе, завршиш као карикатура сопствене романсе. Уосталом, две америчке нуклеарне подморнице већ плове тамо где Руси не би волели да их примете, јер се у игру умешао и Дмитриј Медведев, руски човек број два коме је Путин доделио улогу руског Трампа. Узгред, Медведев то сјајно користи и нема сумње да је духовит. Упоредио је Трампа са „успаваним Џоом”, алудирајући на Бајдена, што је било довољно да се активирају мачо импулси америчког председника. И, борба два суперега прети да разори свет. Трамп, повређен и фрустриран, почиње да мења тон. Више нема „мог пријатеља Владимира”, сада је то „човек који не зна кад треба да заустави рат”. Изливе наклоности замењују претње, а симпатија прераста у уцене: од увођења бруталних царина до подршке Зеленском кога је Трамп донедавно исмевао и умало избацио из Овалног кабинета. НАТО, који је месецима дрхтао пред Трамповом непредвидивошћу, сада служи као преговарачки улог на покер столу светских сукоба. Иронично, Трамп сада личи на све оно што је презирао: амерички председник који се меша у туђе ратове, али само зато што му бивши не шаље поруке. Како ће се разрешити сукоб Трампа и Путина? Владимир је вероватно укалкулисао да га чека земљотрес јачи од онога на Камчатки, јер Доналд не воли да губи, што је осетио Илон Маск и америчка дубока држава чији је пакет златних акција купио амерички кум из Беле куће. Осетио је то свако ко га је потценио. И очас посла, ево света у хладном рату. Не оном из педесетих година, него новог – са мимовима, тикток анализама и нуклеарним подморницама које плове испод површине Антарктика. Или су можда у Пацифику? Путин ћути, Медведев је задужен да нервира Трампа, али и Владимир и Дмитриј су ипак навикли на Бајденове дипломатске фразе, на Макроне и Шолце који долазе са водњикавим очима, забринутих погледа. Али Трамп је нешто друго. Он није само председник. Он је цунами који попрска и себе, али преплави све остале. Отуда је ово је дуел два нарциса. Ако је Владимир Путин мистик у затамњеној соби, Доналд Трамп је забављач који баца коцкице док публика скандира. И обојица, свако на свој начин, прете историји да ће је потопити. Путин улази у просторију као да је већ био тамо. У његовој Русији, и гравитација се понаша у складу са Путиновим расположењем. Трамп, с друге стране, улази као телевизијска звезда, али са нуклеарним шифрама. Он не мења простор – он га окупира. Путин стоји испред мапе света као генерал који зна где да помери јединицу, Трамп црта по тој мапи маркером, често и погрешно, али убеђен да је реинкарнација генерала Патона. Путин зна да никад не каже више него што треба. Трамп не зна да стане док не каже и оно што не зна. Један је дете совјетске тајне службе, други је дипломирани егоиста из америчке школе шоу-бизниса. Али у нечему су слични: обојица су огледала сопствених нација. Путин Русији враћа осећај моћи, Трамп Америци осећај повређене величине. Путин каже: „Биће како ја кажем.” Трамп каже: „Можда, али на крају ћеш носити мој качкет.” Док Путин седи у бункеру историје, Трамп твитује из председничке ложе. И обојица знају да свет воли спектакл, само различите врсте. У том грму лежи зец. Свет воли супершоу и они му га пружају. Зато су обојица далеко сличнији него што се мисли. И, потајно желе да су онај други. Путин обожава Френка Синатру и амерички стил живота. Ако неко мисли да ужива у диктаторској улози, грдно се вара. Владимир је само свестан да ће, ако олабави руске вратове, Русија остати обезглављена. Доналду је, опет, демократије преко главе, јер његов карактер не трпи институције и процедуре, јер он жели све и одмах. Зато ће се, као два хладноратовска друга, ускоро вратити на почетне положаје. Воли ме, не воли ме... Ипак ме воли! -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/02d201dc0527%2472943050%2457bc90f0%24%40gmail.com.
