politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/690236/veltvohe-zaboravljeni-egzodus-evrope-hrvati-proterali-svoju-srpsku-manjinu>
„Велтвохе“: Заборављени егзодус Европе - Хрвати протерали своју српску мањину Политика онлајн 5–7 minutes _____ Швајцарски "Велтвохе" у тексту под насловом: "Заборављени егзодус Европе: Пре тридесет година, Хрвати су протерали своју српску мањину", пише о прогону Срба, распаду Југославије, а дотиче се и усташког пира на Томпсоновом концерту и величања усташког наслеђа у Хрватској. "Пре скоро тачно тридесет година, 4. августа 1995. године, хрватска војска је покренула операцију „Олуја“, офанзиву великих размера која је означила прекретницу у ратовима након распада Југославије. У року од четири дана, хрватске снаге су повратиле територије под контролом самопроглашене Републике Српске Крајине, чиме је ефикасно окончана српска контрола над великим деловима централне и јужне Хрватске, где је српско становништво живело вековима. Пре југословенских ратова, етнички Срби су чинили око 12 процената хрватског становништва, односно око 580.000 људи. Према попису из 2021. године, овај број је пао на само 123.892. Овај пад не одражава само расељавање током рата, већ и препреке повратку, правну несигурност и дугорочну маргинализацију. Осврћући се три деценије уназад, операција остаје једно од најконтроверзнијих поглавља постјугословенских ратова. Док западна перспектива често слави „Олују“ као оправдани чин ослобођења, она занемарује сложено порекло сукоба, патњу српског цивилног становништва и узнемирујуће наслеђе националистичког екстремизма које је обликовало ток рата. Дубље и искреније испитивање је одавно потребно. За многе Хрвате, „Олуја“ представља тренутак тријумфа и обнављања државности. За Србе је то била хуманитарна катастрофа и национална траума. Агенција УН за избеглице и Хјуман рајтс воч процењују да је између 200.000 и 250.000 етничких Срба побегло из Хрватске током и непосредно након операције – једног од највећих расељавања становништва у Европи од Другог светског рата. Многи су нападнути током повлачења, посебно старији који су остали. Организације за људска права документовале су стотине смрти цивила и систематско уништавање српских села. УН и Међународни кривични суд описали су последице као намерно етничко чишћење. Иако је Хрватска обећала да ће олакшати повратак, процес је био спор, бирократски и често непријатељски настројен. Многи повратници су затекли своје домове уништене или окупиране; легални путеви за повратак били су углавном неефикасни. Неки су се суочили са дискриминацијом у областима као што су запошљавање, образовање и правни статус. Да бисмо разумели зашто су се Срби у Хрватској побунили почетком 1990-их и прогласили Републику Српску Крајину, мора се сагледати даље од једноставних наратива о етничкој агресији и размотрити дубоко укорењену историјску трауму српске заједнице. Током Другог светског рата, фашистички усташки режим, као нацистичка „Независна Држава Хрватска“ (НДХ), водио је геноцидну кампању против Срба, Јевреја и Рома. Десетине хиљада, неки извори кажу стотине хиљада, Срба су убијене у концентрационим логорима попут Јасеновца, а читава села су збрисана са лица земље. Када се Социјалистичка Федеративна Република Југославија распала крајем 1980-их и почетком 1990-их, многи хрватски Срби – који су тамо живели вековима – плашили су се оживљавања идеологије која је некада прогонила њихове породице. Ови страхови нису били неосновани. Реторику новог хрватског руководства под председником Фрањом Туђманом карактерисао је историјски ревизионизам и двосмислен став о усташком наслеђу. Туђман је јавно умањивао обим злочина и дозволио рехабилитацију усташких симбола и фигура у новом националном наративу Хрватске. Рани хрватски устав је лишио Србе статуса конститутивног народа – симболична, али дубока промена. Симболи српског језика су уклоњени. Поновно увођење заставе „шаховнице“ (шаховнице), која је визуелно подсећала на усташки амблем, повећало је страх. У таквој клими, многи Срби су видели да им је угрожен културни идентитет и безбедност. Побуна у Крајини била је подједнако израз историјског сећања и страха колико и политички или територијални чин. Данас је Хрватска чланица ЕУ и НАТО-а. Али упркос међународној интеграцији, узнемирујући одјеци прошлости остају. Јавне личности, музичари и политичари настављају да величају аспекте усташког наслеђа. Недавни концерт контроверзног певача Марка Перковића, званог „Томпсон“, садржао је скандирања и симболе из усташке ере. Концерт је привукао 500.000 националиста и десничарских екстремиста и није само толерисан већ су му присуствовали и премијер Пленковић и други министри. Чули су Томпсона како виче „За дом!“, што је еквивалентно „Зиг Хајл!“. У својим песмама, Перковић велича усташке злочине у Јасеновцу и Старој Градишки, где је почињен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Како се приближава тридесета годишњица операције Олуја, дошло је време за свеобухватну репроцену – ону која признаје све жртве, а не само оне које делују политички корисно, посебно на Западу и у ЕУ. Исцељење захтева емпатију, признање и храброст од стране политике и друштва. Помирење се не постиже тријумфализмом или селективним сећањем. Оно почиње истином – а то мора да укључује гласове оних који су расељени, ућуткани и избрисани из колективног памћења. Тек тада Европа може да тврди да је научила лекције из своје трагичне историје", наводи се у тексту. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/014701dc02d1%2443404c60%24c9c0e520%24%40gmail.com.
