standard.rs <https://standard.rs/2025/07/07/ko-je-stvarno-izgubio-u-iransko-izraelskom-ratu/>
Ko je stvarno izgubio u iransko-izraelskom ratu? Душан Пророковић 8–10 minutes _____ Iako je trajao manje od dve nedelje, u poslednjem konfliktu puno toga je promenjeno. I to na štetu Izraela. Iranske rakete su pogodile sedišta Mosada, jedinice za sajber ratovanje i „severne komande“, kao i vazdušne baze u Tel Nofu i Nevatimu Kad se jednom u budućnosti, sa izvesne vremenske distance budu analizirala današnja dešavanja, izraelsko-iranski rat verovatno će biti opisan kao najpredvidljiviji mogući događaj. Istina, u realnom vremenu izbijanje i tokove ratova teško je predvideti, ali veći broj indikatora koji se mogu pratiti i analizirati, a tiču se relacija između Tel Aviva i Teherana, ukazivali su i ukazuju na kontinuirano pogoršavanje odnosa. Iako je trajao manje od dve nedelje, u poslednjem konfliktu puno toga je promenjeno. I to na štetu Izraela. Koliko su ove promene u korist Irana i da li su uopšte u korist Irana – to će vreme pokazati!? Naravno, opšti utisak kreiran u američkim i evropskim medijima sasvim je drugačiji, tom narativu teško se suprotstaviti. No, to samo znači da su Izraelci još davno shvatili da se ratovi dobijaju ili gube i na medijskom terenu, te da imaju značajan uticaj na brojna američka i evropska sredstva javnog informisanja i to koriste za izvođenje psihološko-proagandnih operacija. Uostalom, izraelske službe su najpre zabranile, a zatim i blokirale deljenje snimaka pogođenih objekata na svojoj teritoriji po društvenim mrežama, dok se sa iranskih naloga masovno distribuirao video materijal takvog karaktera. Gubici Izraela I kada Izrael trpi žestoke udare, nedostaju „slike“ kojima se to može dokumentovati i dokazati. Elem, rezultat tih žestokih udara jeste da su pogođeni objekti kritične infrastrukture Izraela, po svemu sudeći njih čak osamnaest. U manjoj ili većoj meri, na kraći ili duži rok, a to zavisi od stepena oštećenja tih objekata (podrazumeva se, informacije o stepenu oštećenja nisu dostupne, pa se zato ne mogu ni izvoditi precizniji zaključci o posledicama), smanjene su vojne, ekonomske i tehnološke moći Izraela, a što je posebno značajno – sve ovo se odrazilo i na političku moć jevrejske države. Od vojnih instalacija, iranske rakete pogodile su sedišta Mosada, jedinice za sajber ratovanje i „severne komande“, kao i vazdušne baze u Tel Nofu i Nevatimu (u kojima su stacionirani avioni F-35). Ekonomska šteta naneta je razaranjem luke i rafinerije u Haifi, aerodroma i energetske infrastrukture. Možda i najveći problem za Izrael jeste ciljanje „naučno – tehnoloških giganata“ – fabrike poluprovodnika u Kirjat Gatu (jedna od najnaprednijih u svetu) i Instituta Vajcman u Rehovotu. Pri tome, iranska Revolucionarna garda je, izgleda, još aprila 2024. godine „pronašla“ efikasan metod i za zaobilaženje protivvazduhoplovnih sistema u „međuprostoru“ (Irak, Sirija, Jordan), i za probijanje čuvene Gvozdene kupole, što je rezultiralo koliko u vojno–strateškom, toliko i u političko–psihološkom smislu. Procenjuje se da je Izrael u tom kratkom roku napustilo oko 80 hiljada ljudi, što je namasovniji izbeglički talas od 1948. godine. Izraelske spasilačke službe rade na terenu nakon iranskih raketnih napada na Tel Aviv, 16. jun 2025. (Foto: Reuters/Ronen Zvulun) Na unutrašnjem planu, dakle, poljuljano je dugo i sistemski građeno uverenje da se Izrael od pretnji iz komšiluka može efikasno braniti. Na spoljnom planu, a pogotovo u muslimanskom svetu, mit o „nedodirljivosti Izraela“ zbog njegove vojne, ekonomske i tehnološke superiornosti, kao i strateškog savezništva sa SAD, počeo se razvejavati nakon samo dvanaest dana. Reakcija Pakistana, koji je zapretio upotrebom nuklearnog arsenala protiv Tel Aviva, najbolji je dokaz ove tvrdnje. Izrael je tokom prethodne dve godine ili u potpunosti eliminisao ili prilično rasturio paravojne i slične organizacije koje je podržavao Iran, a zahvaljujući razgranatoj mreži Mosadovih agenata očigledno je imao obilje vrlo pouzdanih informacija iz samog Irana. Ali, strategija „obezglavljivanja“ vojnog i/ili političkog rukovodstva protivnika koja je donela rezultate u Gazi, Siriji i Libanu, ovoga puta nije prošla u Iranu. Pretpostavka je da su Izraelci računali na nekakav brz politički prevrat u Teheranu nakon prvih udara, a kada do toga nije došlo, onda je za Netanjahua nastao problem. Udari Irana bili su nezaustavljivi i bolni, računajući veličinu teritorije Izraela i pretpostavljeni broj dronova i raketa kojima raspolaže Teheran, krajnji ishod zaista je mogao biti fatalan. Neuspešna strategija Zapravo, Netanjahu bi u toj novonastaloj situaciji imao samo jedan izlaz, ako se upotreba atomskog oružja uopšte može nazvati izlazom. Naposletku, intervencija Donalda Trampa, po svemu sudeći unapred dogovorena kako bi se pronašlo (privremeno) rešenje prihvatljivo za obe strane, sprečila je dalju eskalaciju, ali je otvoreno pitanje: do kada? Udari Irana bili su nezaustavljivi i bolni, računajući veličinu teritorije Izraela i pretpostavljeni broj dronova i raketa kojima raspolaže Teheran Sa jedne strane, Izrael je pokazao slabost kao retko kada u svojoj novijoj istoriji, što mu ugrožava geopolitičku poziciju i otežava dalje funkcionisanje. Ukoliko više nema vojne nadmoći i ako se pomoć „velikog brata“ više ne podrazumeva kao ranije (a ako je Tramp pravio taktički dogovor sa drugima o američkoj intervenciji onda to znači da je svestan potencijalnih posledica direktnog mešanja, što takođe znači da je njegova podrška Izraelu limitirana) transformišu se dosadašnje geopolitičke paradigme koje su determinsale bezbednosnu dinamiku na Bliskom istoku. Kako će ubuduće arapske zemlje oblikovati svoju politiku prema Izraelu? Kako će reagovati Turska? Sa stanovišta daljeg funkcionisanja, ukoliko su „tehnološki giganti“ u dometu iranskih raketa ko će onda investirati na tom prostoru? Sa druge strane, Iran ostaje „zatočenik“ svih onih problema koji su bili aktuelni i pre poslednjeg rata. Iznurena sankcijama, iranska ekonomija, uprkos velikim potencijalima – stagnira, a dugo trajanje takvog stanja, uz čitav niz dodatnih uzroka – stvara povoljan socijalni ambijent za rast nezadovoljstva i neprestana politička komešanja. Proizvodni pogon najveće iranske železare u Isfahanu (Foto: Wikimedia commons/Foolad Mobarakeh Steel Mill. Isfahan/CC BY-SA 3.0) Možda je baš zbog takvog nezadovoljstva i takvih komešanja Netanjahu očekivao brz politički prevrat u Teheranu. Tekuća politička homegenizacija, nastala usled rata, neće rešiti ekonomske nedaće indukovane sankcijama, nezadovoljstvo će opstati, pa treba očekivati i da oni koji govore o nužnosti političkih promena u Teheranu sada intenziviraju svoje aktivnosti sa ciljem unutrašnje destabilizacije Irana. Sa jedne strane, kako bi popravio narušenu geopolitičku poziciju i osigurao dalje funkcionisanje, uprkos tome što je danas u lošijem položaju nego juče – Izrael mora nastupati agresivno. Napad je najbolja odbrana, a širenje straha kod drugih o sopstvenoj nepobedivosti je među najmoćnijim oružjima. Sa druge strane, iranske vlasti neće imati vremena da se posle sukoba, iz kog nisu izašle kao poražena strana – okrenu rešavanju ekonomskih problema i izgradnji novog socijalnog ambijenta, jer bi ih to odvelo u potpunu geopolitičku defanzivu i prateću unutrašnju destabilizaciju. Zbog toga, uopšte ne treba isključivati mogućnost nastavka ovog oružanog sukoba. I tu se, verovatno, „krije“ najveća moguća dugoročna šteta za Izrael, a i najveća opasnost za Iran. Jer, sa svakim novim sukobom broj izraelskih partnera u međunarodnim odnosima, postojećih i potencijalnih, drastično će se smanjivati. Na dugi rok, Izrael ovakvim akcijama rizikuje svojevrsnu međunarodnu izolaciju, koju mu ne može kompenzovati limitirana podrška SAD i nekolicine evropskih zemalja. Kada je o iranskim vlastima reč, igranje na kartu nastavka konfrontacije je rizično pošto oružani sukobi koštaju, pa treba proceniti koliko je društvo spremno da plati te rashode. Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard Izvor: Sputnjik Naslovna fotografija: Reuters/Yair Palt BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/022701dbeffc%2433206640%24996132c0%24%40gmail.com.
