politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/674435/prognoze-mmf-a-za-srbiju-ocekivane-ali-situacija-moze-da-se-popravi>
Прогнозе ММФ-а за Србију очекиване, али ситуација може да се поправи Јасна Петровић-Стојановић 5–6 minutes _____ Благоје Пауновић, председник Фискалног савета Србије, за „Политику” каже да верује да до краја године ситуација може да се поправи, јер је ово тек први кварт, а домаћа привреда увек у другом и трећем кварталу оствари много боље резултате него почетком године Економију земље стигло је управо оно од чега се од почетка године стрепи. А то је смањење пројекције привредног раста Србије за 2025. годину са 4,2 на 3,5 одсто, како је јуче саопштио Међународни монетарни фонд (ММФ), а што је министар финансија Синиша Мали оценио као последицу насиља и блокада које се дешавају у Србији, саопштило је ресорно министарство. „Нажалост, све то има погубне последице по српску економију, што наши привредници најбоље осећају у својим делатностима. Неодговорни политички актери не разумеју, или их једноставно не занима, да су економски резултати често и одраз политичког деловања”, рекао је он. Благоје Пауновић, председник Фискалног савета Србије, за „Политику” каже да верује да до краја године ситуација може да се поправи, јер је ово тек први кварт, а домаћа привреда увек у другом и трећем кварталу оствари много боље резултате него почетком године. – Овакве оцене ММФ-а нису изненађујуће јер је много индикатора од почетка године који показују да привредна активност успорава. Долази до пада реалног промета, пада индустријске производње, извоза, прилива страних директних инвестиција (СДИ)... Да ли ће се процене ММФ-а променити у наредном периоду зависи од унутрашње и спољне ситуације. Не можемо да зажмуримо пред чињеницом да су последице политичке кризе у Немачкој довеле до још драстичнијег пада привредног раста у тој земљи са 1,1 на 0,3 одсто. А притом је Немачка наш највећи партнер – истиче Пауновић. Он каже да су целу ситуацију додатно искомпликовале и царине Сједињених Америчких Држава (САД), што је доводи до губитка ценовне конкурентности српске привреде. – Морамо да се надамо да ће наредних месеци бар хидрологија бити боља, да пољопривреда неће потпуно подбацити због мразева. Све су то фактори који утичу на даљи привредни раст – истиче Пауновић. На констатацију да је ситуација посебно неповољна када је реч о приливу СДИ (јер су у јануару ове године биле на нивоу од око 224 милиона евра, што је далеко мање од јануара 2024. када су износиле 644 милиона) појашњава да у кратком року нећемо моћи битније да поправимо ситуацију. Због свих околности у којима се налазимо губи се атрактивност за инвеститоре. Смањује се број незапослених и долази до раста зарада, а трошкови рада су у последњих година порасли за око 30 одсто. Осим тога, забележена је и нижа продуктивност и износи око три одсто, док је у Хрватској, Бугарској и Румунији око пет процената. Милан Недељковић, професор са Универзитета ФЕФА, каже за наш лист да је неизвесност због САД царина, да ће увођење па одлагање на 90 дана имати озбиљне последице на трговинске токове. Све ће то последично довести до спирале раста инфлације која захтева реакцију централних банака. – Велика је самим тим неизвесност и за Србију, а да ли ситуација може да се промени на боље зависиће од много фактора. Треба сачекати да се виде микроекономски индикатори од почетка године. Исто тако треба сачекати и видети колико ће раст БДП-а бити мањи од плана – каже Недељковић. Да су овакве прогнозе ММФ-а могле да се очекују упозорио је недавно и Милојко Арсић, професор са Економског факултета, представљајући билтен „Квартални монитор”. Он је истакао да је у јануару успорена индустријска производња, промет у трговини на мало, извоз, наплата пореза, а у односу на претходну годину је опао и број грађевинских дозвола. Србија је 2024. остварила, како је рекао, релативно високу стопу привредног раста од 3,9 одсто, која је била међу највећим у Европи, а већи раст од Србије имале су само Малта и Албанија. – Прогнозе за 2025. постају све неизвесније како се компликују унутрашњи и спољни чиниоци који имају утицај на привредни раст. Приходи буџета ће бити мањи због успоравања раста БДП-а, док ће расходи бити већи због додатног повећања издвајања за образовање, здравство и субвенционисање стамбених кредита за младе. Са становишта краткорочног раста, важно је да се политичка криза у Србији што пре оконча, док је са становништа дугорочног раста важно да разрешење кризе буде такво да допринесе смањењу корупције, јачању владавине права и ефикасности државне управе – истакао је проф. Арсић. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0c1701dbb4f9%24b4a88140%241df983c0%24%40gmail.com.
