politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/659686/pogledi/zatvorena-vrata-pravosuda>
Затворена врата правосуђа Горан Петронијевић 6–8 minutes _____ Петогодишња љубав између грађана једне стране земље који су несебично одвајали од својих уста како би грађанима ове земље било боље, јасније, транспарентије и правичније, окончана је 2024. године. Они нас и уче већ годинама на “суптилан” и “ненаметљив” начин да је љубав и брак нешто краткотрајно, орочено и да траје само док има интереса и пара. Кад пара нестане, свако тражи ново уточиште. Што би рекли, беда на врата - љубав кроз прозор. Да не будемо непоштени, било је и љубави са иностраним елементом које су трајале и дуже али само у ситуацијама када се одобри наставак финансирања пројекта уколико се докаже потреба и оправданост. Зато се наше “младе” које удајемо у иностранству, свесрдно труде да убеде иностраног ђувегију да су још увек привлачне, да су незаштићене, да им је потребна помоћ и подршка, да ће ако их они оставе овдашњим бећарима сигурно бити насиља у породици, трговине људима па све до “фемицида”. И тако, “наивни” инострани удварачи, очарани лепотама наших потреба и немоћи, не питају шта кошта и долазе као принчеви на белом коњу носећи џакове златника да спасавају из тамног торња нашезаточене деве. Једно од тих крхких бића, бар како то они желе да прикажу, је и наше правосуђе. То су званични разлози из којих је УСАИД-а „од америчког народа“ 2019. године покренуо пројекат Отворена врата правосуђа са паролом „Правда за све“ а са циљем, како је наведено на њиховом сајту, јачања поверења грађана у рад правосудних органа у Републици Србији и унапређења одговорности рада правосуђа, правосуних институција и носилаца правосудних функција. Даље се наводи да је пројекат за пет година деловања успоставио различите канале комуникације са грађанима прилагођене социјалној структури, старосној доби и нивоу образовања, што је вршено између осталог кроз блог постове и тематска отворена врата у сарадњи са преко 70 институција широм градова у Србији. Оно што неострашћеном читаоцу садржине званичне вебсајт странице заинтригира пажњу већ на први поглед је полазна констатација да је нашем правосуђу потребна помоћ и да нико у нашој земљи не верује свом правосуђу. Одакле „америчком народу“ спремном да помогне те информације, да ли се они заиста поред свих својих мука са разним друштвеним структурама, ангажовањима у међународним мисијама, Гремијима, Оскарима, Холивудом, бизнисима и свим оним што чини „амерички сан“ баве бригом због чега грађани Србије имају правосуђе коме се не може веровати? Или пак, домаћи познаваоци правосудне сцене са њима деле своје утиске. Било како било, Отворена врата правосуђа су се, како наводе, бавила истраживањем и препознавањем примарних потреба (као да смо друштво у настајању а не држава која постоји вековима и која је још 1349. године имала свој законик који се по свеобухватности области које је нормирао могао сврстати у категорију устава), па су покушавајући да разумеју и истраже разлоге за ниско поверење грађана у правосудни систем, издали три извештаја о праћењу стања у правосуђу за 2020, 2021 и 2022. годину. Нажалост, није било могуће упознати се са садржајем и закључцима тих извештаја јер линк који води до сваког од извештаја упућује да „је страна коју тражите премештена, уклоњена, преименована или можда никада није постојала“ (опште позната ознака 404 - страна није пронађена). Без обзира на то, можемо да закључимо да су се за пет година рада на пројекту свесрдно потрудили да остваре своје циљеве, па је тако у реализацију пројекта била укључена коалиција од 12 организација (Комитет правника за људска права ЈУКОМ као носилац пројекта, затим Центар за европске политике, Удржење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, Мрежа одбора за људска права у Србији, Друштво судија Србије, Транспарентност Србија, Београдски центар за безбедносну политику, Партнери за демократске промене Србије, Београдски центар за људска права, Центар за правосудна истраживања ЦЕПРИС, Народни парламент Лесковац и Форум судија Србије). Искрено, било би и неозбиљно па и неодговорно да нису, с обзиром да је укупан буџет пројекта износио тик испод 2 милиона долара (1.959.744,20 УСД)! Претпостављам да би амерички порески обвезник сада поставио разумно питање - шта сте постигли са тим новцима? Јел сада „тамо далеко“ све у реду у том правосуђу, јел сад нама пријатељски српски народ верује свом правосуђу, јел можемо да идемо кући или негде другде да уређујемо системе? Кад оно! Ако случајно укључе неки кабловски ТВ канал који блиско тематски и идеолошки сарађује са неким од домаћих медијских кућа, имају шта да виде. Народ по улицама, а народ коме су дали 2 милиона својих долара да уреди своје правосуђе, протестује јер каже да у правосуђу ништа не ваља?! Што би неки рекли - ди су наши новци?! Изгледа је расподела средстава, бар према званично представљаним наменама у виду одржавања трибина, хонорара за писање блогова на правосудне теме, израде инфантилних илустрованих „упутстава за употребу“ правосуђа... била неоправдана. Или није? Или је управо постигла сврху? Док су сарадници пројекта окупљени у напред набројаној 12-точланој коалицији држали трибине уместо да су радили у својим судницама, док су писали онлајн блогове уместо пресуде и оптужнице, други који никада нису учествовали у овом подухвату су радили свој посао. Како су трибине, блогови и сликовнице довели до тога да се грађани Србије, а нажалост и саме колеге у правосуђу поделе на оне који идаље верују у законе своје државе и сматрају да је једини начин на који се гради поверење грађана доследна, стручна и независна примена закона од стране оних који су за то надлежни (судије и тужиоци, а не нека трећа лица) и на оне који сматрају да су на правосудне функције изабрани како би другима држали предавање како се ради уместо да и сами раде свој посао. Тај део, чини ми се, требало би да објасне овом, а не америчком народу. Амерички народ је пак препознао да нешто није уреду у свему томе. Због тога је неко од тамо њима важних пре неки дан рекао да се испоставило да је тај наш инострани ђувегија ипак „криминалац“, па ће због тога данас, 07. фебруара 2025. године у 23:59 часова сви сарадници бити стављени на административно одсуство, а наша „млада“ је изгледа још добро прошла што овај брак није потрајао. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/137401db7bae%243305ddb0%2499119910%24%40gmail.com.
