politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/656828/pogledi/svet-po-donaldu-trampu>
Свет по Доналду Трампу Невен Цветићанин* 7–9 minutes _____ Постоје периоди кад историја мирује, као и периоди кад она убрзава попут авиона на писти. Нема никакве сумње да живимо у овим другим временима њене акцелерације, те након управо обављене Трампове (друге) инаугурације на место председника Америке треба да се припремимо за полетање, јер је он сада главни пилот авиона светске историје, бржег него икад. Поштено је рећи да се он више него поштено изборио да дође на место главног пилота глобалне политике, јер се суочавао с опструкцијама од самог свог уласка у политику, чудесно бивајући јачи након сваке, укључујући ону закључну, кад је током последње председничке кампање прошле године у њега пуцано, након чега се он лаконски сав окрвављен подигао и уздигао песницу. Државници су миљеници не само историје, већ и судбине, која их не пушта с овог света док не обаве задатке због којих су овде, па тако низ покушаја атентата није могао да омете Де Гола да Алжиру да независност, као што ни све немачке вражје дивизије нису могле да однесу Тита са Сутјеске и Неретве јер му је судбина очигледно била наменила друге планове с јужнословенским народима који су се у његово време сложно распростирали од Вардара па до Триглава. Има оваквих примера пуно у историји, а пример Доналда Трампа је тек најновији и тренутно најважнији, јер ће он у свом другом мандату коначно имати прилику да сложи свет како мисли да треба. За разлику од Трампа аутсајдера у првом мандату, пред нама је сада један државнички Трамп, који је паметнији и искуснији, што се јасно видело кад је објавио предлог састава своје нове администрације, коју је вешто саставио од три групације. Прва од њих је политички мејнстрим и (бивши) вашингтонски естаблишмент, у којем су његови бивши противници попут Марка Рубија, који је добио кључну позицију државног секретара, чиме је Трамп постигао ефекат руке пружене свим дубинама америчке државе и оним њеним „паметним момцима” који су незаобилазни, а који сада желе да буду спремни за сарадњу. Друга од њих је група тзв. средњих, тј. балансирајућих званичника који су негде на пола пута између мејнстрима и Трампових популистичких МАГА присталица, те су ови балансирајући званичници, попут нпр. саветника за националну безбедност Мајка Волца, распоређени у сам Трампов председнички кабинет како би одатле могли да послуже сврси балансирања осталих струја администрације да се она не би нагнула ни на једну страну. И коначно, ту је и трећа групација правих политичких револуционара и популиста, и слева и здесна, попут Тулси Габард, предложене за директорку америчке обавештајне заједнице која треба да координише рад свих 18 америчких званичних обавештајних агенција, затим попут Роберта Кенедија Јуниора, који треба да преузме Министарство здравља или, коначно, попут Пита Хегсета, који треба да преузме најјачу, најопаснију и најважнију америчку машину – Пентагон. Биће занимљиво гледати како ће ићи потврде у Сенату претходно поменутих предложених званичника, поготово оних из треће групације, јер ћемо по томе знати колико је Трамп заправо јак на унутрашњем плану. Колико је јак на спољашњем плану показао је и пре него што је поново званично сео у председничку фотељу, бивајући кључни шраф који је недостајао у блискоисточној једначини мира, који је тамо постигнут управо онда кад је он тамо послао свог омнипотентног изасланика инвеститора Стива Виткофа, који је пришапнуо Нетанјахуу његову поруку. Откуд сад инвеститор и бизнисмен на месту које би изискивало дипломату од каријере? Одговор на ово питање показује срж Трампове идеје и идеологије. Он, наиме, мисли да су дипломате и уопште амерички политичари од каријере сувише индоктринирани обавезним флоскулама политичког мејнстрима и да нико од тих политичара по професији заправо нема појма о реалном животу. Зато се он окружио с две врсте људи. Прва су наречени бизнисмени попут Виткофа и Илона Маска, а и сви други амерички милијардери попут Закерберга, Била Гејтса или Безоса без проблема су дошли на поклоњење Трампу по разним приватним вечерама. Капитал је као онај петлић на крову који се увек врти тамо откуда ветар дува и непогрешиво показује нечију реалну снагу јер бежи од губитника и инвестира у победнике. Но, друга група којом се Трамп окружио су генерали и уопште војници с искуством, попут Кита Келога, његовог специјалног изасланика за Украјину, јер ко ће боље решавати истински тешке рововске конфликте на терену него они који заиста нешто о томе знају – војници који знају шта је рат желе мир више него такозвани професионални политичари, који су одувек исувише лако ратовали туђим животима. Дакле, Трамп је заправо вратио ствари струци заобилазећи колико може професионалне политичаре из мејнстрима, јер је сасвим исправно закључио да су они бескорисни. А за оно што је намерио да уради биће му потребни способни људи, будући да је главни циљ његове администрације да покуша да среди актуелни светски стратешки неред, од Украјине све до „Тиктока”. У Гази је већ успео оно што Бајденова администрација очигледно није могла и сада ће штиклирати један по један светски стратешки проблем покушавајући да га реши по принципу који је предложио за „Тикток” – фифти фифти с Кином. На његовој инаугурацији био је потпредседник Кине, што је преседан јер никада кинески званичник толико високог ранга није присуствовао инаугурацији америчког председника, те се пре инаугурације чак и састао с новим америчким потпредседником и свеприсутним Илоном Маском. Трамп Путина није могао званично да позове на инаугурацију, нити је Путин на њу могао да пошаље нпр. Шојгуа, који није у Америци потпуно неомиљен, јер је обема странама јасно да би се то погрешно протумачило, као што им је јасно да морају да преговарају како би се пацификовао конфликт у Украјини, о чему су и пре инаугурације послали поруке спремности за председнички сусрет уживо. Све то говори да ће Трампов други мандат проћи у покушају сетловања света, односно у покушају финих стратешких подешавања, након што смо претходних година свугде имали веома грубе и непријатне радове, услед чега је свугде грувало, од Украјине до Блиског истока. Свет по Трампу заправо је акционарско друштво у којем је Америка схватила да није једини акционар, већ да мора да уважи и друге акционаре, пре свега Кину и Русију, а онда и друге које већ мора, задржавајући златну акцију за себе. Та златна акција и даље је долар као резервна светска валута, за коју је Трамп рекао да је неће лако пустити, али је неће ни користити за фиктивно билдовање сопствене економије и санкционисање других. Дакле, свет по Трампу је акционарско друштво и управо почињу ценкање и трговина геополитичким и геоекономским акцијама између акционара, те је ту нови-стари председник управног одбора овог акционарског друштва Доналд Трамп, који је тек врх леденог брега испод којег су наслаге капитала и разних финансијских, технолошких и стратешких мрежа које ће овај председник покушати да врати „здравом разуму”, као што је напоменуо у свом инаугурационом говору. *Научни саветник на Институту друштвених наука Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/023201db7098%24203bc710%2460b35530%24%40gmail.com.
