politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/651565/pogledi/globalna-trka-za-kriticne-sirovine-slucaj-sad-i-kine>
Глобална трка за критичне сировине – случај САД и Кине Вук Велебит 6–8 minutes _____ На почетку децембра Кина је увела забрану извоза неколико ретких метала у САД као одговор на проширење америчких контрола извоза компјутерских чипова. Забрањује се извоз галијума, германијума, антимона и тврдих метала због могућности употребе истих у војне сврхе. Са истим разлогом су своју одлуку о ширењу контроле извоза оправдале власти у Вашингтону. Многи овом одлуком нису изненађени, имајући у виду да је Кина пре више од годину дана ограничила извоз галијума и германијума. Галијум се користи у производњи микрочипова и има примену у телефонима, лаптоповима, таблетима и другој електроници из свакодневног живота, али и у 5Г технологији – управо галијум представља један од разлога за глобалну доминацију компаније „Хуавеј” у овој области. Чипови направљени уз помоћ галијума се појављују још пре 50 година у склопу истраживања под патронажом америчке државе. Од тада имају значајну улогу у унапређивању америчких крстарећих ракета, радара и система комуникације, а данас се између осталог користе и у авионима Ф-35, ракетном систему „Патриот” и десетинама ратних бродова. Штета од дуготрајне дисрупције снабдевања галијумом може представљати као велики проблем за америчку државу и процењује се да би недавна забрана могла смањити БДП за барем неколико милијарди, а последице би се осетиле у најзначајнијим секторима у америчкој привреди. Кина је доминацију над глобалним тржиштем галијума кренула да стиче у 21. веку, али разлог за то није недоступност галијума у другим деловима света, већ дуготрајни напор кинеских власти да цену овог важног материјала смање на сваки могући начин. Због тога су некадашњи произвођачи галијума, попут Казахстана или Немачке, „испали из игре”, а томе колико је ово било битно за Кину говори и чињеница да је у протеклих петнаест година забележено више случајева индустријске шпијунаже, где су у фокусу америчке технологије иза галијумских чипова. Галијум није тема овог текста, али је ипак вредело посветити му пажњу јер у великој мери одсликава оно што ћемо виђати све чешће у наредним годинама: Трговинске сукобе између САД и Кине у чијем средишту су критичне сировине. Ситуација је таква да Кина, као што је случај са галијумом, контролише велики део светског тржишта многих сировина, и то не на основу ексклузивне доступности тих сировина у Кини, већ тактике обарања цена уз подршку државе, чиме се уништава конкуренција широм света. Суочене са претњом кинеског утицаја на ланце снабдевања, Сједињене Америчке Државе и Европска унија већ неко време траже начине да осигурају своје интересе када су у питању критичне сировине. У Америци је усвојен Закон о смањењу инфлације који предвиђа огромна улагања у домаћу производњу батерија, чипова и ретких метала. Поред подршке домаћој индустрији, САД желе и да рачунају на савезнике. Нови лидер америчког Стејт департмента Марко Рубио ове године је као сенатор био спонзор предлога Закона о глобалној стратегији за обезбеђивање критичних сировина, чији је циљ да олакша сарадњу Сједињених Држава са пријатељским земљама у овој области. Компаније попут „Тесле” и „Форда” већ су потписале уговоре са рударским компанијама у Аустралији и Канади како би осигурале снабдевање литијумом и никлом. На домаћем плану, компанија „Литујум Америкас” ради на изградњи једног од највећих литијумских рудника на свету. У питању је пројекат „Такер Пас” у Невади, где ће годишње бити екстрактовано око 80.000 тона руде литијум-карбоната. Америчко министарство енергије је подржало овај пројекат са позајмицом од преко две милијарде долара, док је гигант аутомобилске индустрије „Генерал моторс” инвестирао 625 милиона и обавезао се да ће у наредних 20 година куповати сав литијум који изађе из овог рудника. У Бриселу, Европска комисија је у септембру 2023. године представила Закон о критичним сировинама који има циљ диверсификацију извора и повећање домаће производње сировина попут кобалта, литијума или графита. Према овом закону, европски циљ јесте да Европска унија до 2030. године експлоатише 10 одсто потребих стратешких минерала на својој територији, прерађује 40 одсто и рециклира 25 одсто. Литијумске пројекте можемо да видимо у Португалији, где потенцијални рудник Барозо садржи резерве од 28 милиона тона литијума, мада се тренутно суочава са проблемом незадовољства локалаца. Са друге стране, пројекат „Волфсберг” у Аустрији има резерве од једанаест и по милиона тона литијума, а недавно је добијено зелено светло за убрзање процеса од локалних власти. То је велика вест, јер је практично потврђено да ће се литијум у Европи прво копати у Аустрији. Постоје и покушаји да се мултилатералним путем обезбеди сигурно снабдевање критичним сировинама. Основано 2022. године, Партнерство за безбедност минерала је иницијатива коју предводе Сједињене Америчке Државе у сарадњи са партнерима попут Аустралије, Канаде, Јапана, Јужне Кореје и Европске уније. Циљ овог партнерства је обезбеђивање стабилног и одрживог снабдевања критичним минералима, као што су литијум, кобалт и ретке земље, који су кључни за зелену транзицију и развој високотехнолошке индустрије. На основу свега наведеног би требало да је јасно да ЕУ и САД не планирају скоро да престану да се баве критичним сировинама. На крају дана, те сировине јесу неопходне за стварање најнапреднијих технологија које су нам потребне ако желимо бољу будућност. То значи да државе које западним партнерима могу да понуде критичне сировине имају велику прилику, али конкуренција је велика. Литијумски троугао између Аргентине, Боливије и Чилеа, рудна богатства Конга и Јужноафричке Републике, као и цео регион Централне Азије представљају потенцијалне партнере за САД и ЕУ. За разлику од свих наведених држава, Србија има природна богатства, као и велика налазишта литијума, и не само да је и део Европе већ и има аутомобилску и ИТ индустрију у повоју, образовану радну снагу и самим тиме, велики потенцијал да искористи ланац вредности који почиње са сировинама, а иде све до литијумских батерија, компјутерских чипова и електричних возила. Политиколог Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте погледали ову дискусију, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/023901db5861%249fc966d0%24df5c3470%24%40gmail.com.
