politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/633762/Pogledi/Sezona-lova-na-Trampa>
Сезона лова на Трампа Александар Апостоловски 7–9 minutes _____ Није познато да ли је Доналд Трамп погодио пету рупу на савршеном терену његовог голф клуба у Вест Палм Бичу на Флориди, али је америчка тајна служба у последњем тренутку спречила да Рајан Весли Рут направи неколико рупа у Трамповом телу хицима из ватреног оружја са избрисаним серијским бројем. Сезона лова на Трампа је отворена, али ни најбољи познаваоци политичких игара у Сједињеним Државама и припадници свемоћног обавештајног апарата не могу да одгонетну ко жели да убије републиканског кандидата и бившег председника Америке. Два неуспела покушаја атентата у девет недеља произвела су глобалну параноју, јер судбина света који улази у трећи чин апокалипсе, решиће се управо у земљи која се од светионика демократије претвара у халуцинантни декор Латинске Америке из Маркесових новела, где се мешају стварност, фикција и бапске приче. Теорија да Доналд Трамп и његова екипа сами наручују атентаторе како би овога пута Доналд, уместо себе, подигао свој рејтинг у небеса, није ми логична, јер су обавештајне агенције и државни апарат под контролом демократа па би сваки покушај лажирања убиства био лако раскринкан. Тада би Трамп заиста постао политички мртав, а с обзиром на његов нарцизам, политички би му било целисходније да узме свој револвер, стави на главу каубојски шешир и упуца се пред масом присталица. Сигурно би му задрхтала рука, па би ипак промашио слепоочницу, јер Доналд је од оних типова који несумњиво воли Америку са геслом: „Немам намеру да САД лишим себе!” Друга теза – да Трампа жели да смакне дубока држава којом руководе власници светског капитала што седе у кожним фотељама и чија се лица не препознају у мрачној сенци митске дубоке државе – такође ми не изгледа превише логична, јер: какви су то тајанствени супермомци који ангажују атентаторе као да су их наручили преко „Алиекспреса”? Први, Томас Метју Крукс, био је видљив за многе Трампове присталице, али не и за агенте тајне службе и локалне полицајце 13. јула у вароши Батлер, пре него што је испалио осам метака, од којих је један погодио Трампа у уво. Симболички призор Доналда Трампа крвавог лица како диже шаку и позива на борбу постао је иконичан и тада су чак и његови највећи мрзитељи поверовали да су капије Беле куће отворене за њега. Не само зато што су се његови обожаваоци поново уверили да је његова подигнута рука умрљана крвљу постала трансцендентални линк са Свевишњим, већ су и његови огорчени противници поверавали у то. Са ореолом робусног мученика стајао је пред Џоом Бајденом, ветераном америчке политике. Многи ће с правом рећи, Џо је онај тип из мрачне сенке који излази понекад на светло дана. Али председник САД скрхан болешћу, показао се као Џо Нејаки пред васкрслим Доналдом и чинило се да милијардера и антисистемског разбијача више ништа не може зауставити на репризном путу ка Овалној соби. У првој, необично рано одржаној телевизијској дебати рањени Трамп је разбио Бајдена класичним нокаутом и демократе схватају да им треба нови кандидат. Уследио је Бајденов егзит, један од најспектакуларнијих догађаја у модерној историји Америке, када у игру ускаче потпредседница САД Камала Харис. Да ли је замена Бајдена врхунска теорија завере, која има добрих основа да буде тачна? Добро обавештен амерички извор који је захтевао анонимност због осетљивости теме, како би га назвао „Њујорк тајмс”, а ја бих га назвао америчком птичицом са одличним везама у врху вашингтонског политичког естаблишмента, појаснио ми је следеће: недељу дана пре дебате између Бајдена и Трампа један утицајни републикански конгресмен забринуто му је рекао да мисли да је све намештено како би Бајден изгледао лоше на дебати, што би се искористило да га на време замене Камалом. Драган Стојановић Наиме, никада у историји се није десило да прва дебата буде тако рано, јер су увек биле у септембру или октобру, после номинација. Демократе су овога пута инсистирале да прва дебата буде знатно пре, таман да остане довољно времена за мали „пуч”. Друго, било је невероватно посматрати реакције на продемократским медијима непосредно после дебате. На пример, на Си-Ен-Ену је било више од 10 аналитичара и новинара који су истог трена по завршетку дебате малтене изговарали исти текст, као наручен, а онда научен напамет: „Бајден је био катастрофалан, срце нам се цепа, он је добар човек, али мора да се повуче за добробит нације.” Јасно је да је Бајден био лош, али немогуће је да сви одједном као у хору исто говоре, уз обавезан апел да се повуче. Све је деловало као састанак Политбироа где се смењује непослушни друг, док сви по реду устају и хорски изговарају: „Друг је скренуо с пута”; што се може упоредити са америчком осмом седницом! Ова анализа делује веродостојно, иако је по мом суду преуморни Џо заиста политичка громада у односу на Камалу, која је показала необјашњиву невидљивост током свог потпредседничког мандата. У изнудици времена, демократе су можда пучистички почистиле Бајдена, али тешко је поверовати да би се усудиле да уђу у злокобну авантуру чишћења Трампа. С његовом појавом јесте дошло до тектонских промена у америчкој политици. Традиционалне базе бирача две партије су се потпуно распале и измешале. Највећа промена се десила у државама средње Америке које су највише пропатиле због глобализације и губитка радних места у производним индустријама. Чувени „Појас челика” је променио име у катарзично „Појас рђе”, чиме се наглашава суноврат америчких челичана и сродних, тешких индустрија, које су епски приказане у филмском класику „Ловац на јелене”. Некада су кључне државе у овом појасу припадале демократама, као сигурни резервоари гласова, а то су Пениславнија, Висконсин и Мичиген. Управо тамо је победио Трамп 2016. године у једном од највећих изненађења у историји председничких избора. Некада је Демократска партија чврсто држала на својој страни раднике, поготово оне који су чланови синдиката, а од 2016. многи од њих листом гласају за Трампа. Управо је објављена вест, која би донедавно била незамислива, да најутицајнији „Тимстерс Јунион” неће дати подршку ниједном кандидату. Појава Трампа јесте довела до такве поларизације бирачког тела да је било какав дијалог немогућ, што доводи до потпуног цепања породица. То би се најбоље могло описати српским синдромом партизани–четници. Али на амерички начин! Из таквог кључалог лонца демократе су прагматично погурале наратив застрашивања грађанским ратом, нарочито од јануара 2021. године, када су протрампови демонстранти упали у Конгрес. Наравно да демократе покушавају да обележе Трампа као смртну опасност за демократију и престраве бираче. Та прича је претерана, али многи обични људи су почели у то да верују, као двојица усамљених или навођених вукова који су покушали да га убију. Али ко год да победи на изборима, тренд је забрињавајући и шта год се догодило прве недеље новембра, америчка политика ће се радикализовати до те мере, да би војвода Шешељ сада далеко боље прошао у Америци, што јесте био његов сан када се опростио са комунизмом. Кандидати који ће наставити да поларизују бираче доминираће у обе партије. Ко, дакле, жели да убије Трампа? То никада нећемо сазнати, али ређање враџбина о судбини америчке демократије, уз податак да је готово сваки Американац наоружан митраљезом, а нарочито бели Трамповци из дубине Америке, наводи на можда неочекивани закључак – да је дубока држава у самом финишу изабрала свог новог, потпуно неочекиваног манекена, понудивши пакт управо ономе који најбоље тргује. Зар не, Доналде? -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0eb701db0e59%2464f4e1d0%242edea570%24%40gmail.com.
