kosovo-online.com <https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/hod-po-zici-izmedju-kazanja-i-brisela-zasto-je-briks-trn-u-oku-eu-13-9-2024>
Hod po žici između Kazanja i Brisela: Zašto je Briks "trn u oku" EU? - Kosovo Online 8–10 minutes _____ Poziv Vladimira Putina upućen srpskom predsedniku da prisustvuje Samitu Briksa u Kazanju obradovao je celokupnu domaću javnost, doduše, iz različitih pobuda. Jedni su to shvatili kao čast i pozdravili jačanje saradnje sa ovom organizacijom, dok su drugi likovali ocenjujući da je Vučić time stavljen u onaj epski procep u kome se, kako pokazuje istorija, pre ili kasnije nađe svako ko pokuša da balansira između Istoka i Zapada. Možda bi, shodno tome, moto Samita u Kazanju komotno mogao da bude "Ko dođe - kajaće se, ko ne dođe - opet će se kajati". Piše: Dragana Savić Slučaj Turske, koja je nedavno najavila da će i formalno zatražiti članstvo u Briksu, pokazao je da nema samo "malena Srbija" problem sa hodom po žici razapetoj između dva ljuta pola međunarodnog poretka. Duhoviti naslov iz ekonomskog nedeljnika Wirtšaftvohe iz Diseldorfa "Another Brics in the Wall?" izgleda nije nasmejao nikoga u Evropskoj komisiji, koja je odmah izrazila zabrinutost zbog toga što je Turska kandidat za članstvo u EU <https://www.kosovo-online.com/vesti/svet/lavrov-pritisak-na-srbiju-slican-onome-koji-se-danas-zbog-briks-vrsi-na-tursku-6-9-2024> , pa treba da poštuje "vrednosti i spoljnopolitička opredeljenja EU". Srbija, koja nije članica evropske porodice, ali to ističe kao jedan od svojih prioriteta, može da očekuje isti tretman, s obzirom da je neuvođenjem sankcija Rusiji i vođenjem politike neutralnosti već "gurnula prst u oko" zapadnim partnerima. Argument da su prethodno zapadni partneri "gurnuli" Kosovo u secesiju jeste validan. Štaviše, veliki broj članica Briksa nije priznao samoproklamovanu nezavisnost Kosova, pa bi moglo da se kaže da je politička računica jasna. Jasna, ali nepotpuna. Jer, dok nastaju ovi redovi, stiže najava o novoj rundi dijaloga <https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/u-utorak-nova-runda-dijaloga-pristina-odbija-trilateralni-sastanak-13-9-2024> Beograda i Prištine - ne u Moskvi, ili Pekingu - već u Briselu. To potvrđuje i Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put koji ističe da je po pitanju Kosova najbitnije imati visoke odnose sa državama koje kontrolišu situaciju na terenu i koje mogu da imaju najviše uticaja na nju, a to su u ovom trenutku zapadne države - i zbog istorijskog konteksta i i zbog fizičkog prisustva na toj teritoriji. On pretpostavlja da bi većini građana Srbije Briks bio bliža ideja, s obzirom da, kako kaže, postoji jedan negativni sentiment prema zapadnim držama kod značajnog dela građana, ali dodaje da je važno gledati i ekonomske podatke. "Ako bismo gledali izvoz Srbije iz 2023. godine, Srbija je u EU izvezla 18 milijardi evra vredne robe. U sve države Briksa zajedno malo više od dve milijarde. Znači devet puta veći ekonomski partner što se tiče izvoza nam je trenutno EU. Takođe, kada bismo gledali strukturu našeg izvoza u Briks, sve veći deo će činiti kroz vreme Kina, što se tiče uvoza i izvoza. Kao što je unutar samog Briksa kao organizacije Kina disproporcionalno veća od ostalih ekonomija, tako će uskoro izgledati zbog ugovora o slobodnoj trgovini i kada se radi o ekonomiji Srbije", navodi Milić za Kosovo onlajn <https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/milic-briks-bez-velikih-dostignuca-za-srbiju-vazna-saradnja-sa-kinom-13-9-2024> . Podaci, ipak, pokazuju da Briks jeste dosta relevantan zbog veličine pojedinačnih ekonomija, zbog njihove važnosti u proizvodnji, recimo, fosilnih goriva i različitih minerala. Važan je, dodaje, i što se tiče broja stanovnika u smislu da su tu dve najmnogoljudnije države na svetu. "Međutim, ono što je važno naglasiti je da što se tiče nekih dostignuća te organizacije u prethodnih preko deceniju postojanja, ona nisu velika. I to je ono što je najveći problem. Šta zapravo ta organizacija nudi osim foruma, gde se nalaze države koje imaju određene skepse prema zapadnom svetskom poretku, odnosno poretku koji vodi Zapad. Oni, u suštini, imaju i neke međusobne probleme u smislu, recimo, odnosa između Kine i Indije, koji takođe nisu na vrlo visokom nivou", objašnjava Milić. Kada se radi o pozivu na samit Briksa upućenom predsedniku Srbije, Milić smatra da je to pitanje samo želja Rusije da se predstavi da ima saveznike. Sa druge strane, većina zemalja Briksa podržava Srbiju na međunarodnoj sceni po pitanju Kosova, kaže za Kosovo onlajn <https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/rodic-vecina-zemalja-briksa-podrzava-srbiju-po-pitanju-kosova-12-9-2024> novinar Filip Rodić i dodaje da je pogrešno uverenje da se o tome odlučuje u EU, ističući da se to pitanje rešava u UN, "gde se zemlje Briksa itekako pitaju". "Nije pogrešno misliti da je pitanje Kosova i Metohija nešto što je okupilo zemlje Briksa i da su one u tom stavu manje više jedinstvene zbog toga što se ravnaju po tom pitanju. Ne, pitanje Kosova i Metohija je neka vrsta lakmus papira za to i zapravo onaj ko je normalan i ko ima uopšte zdravu ideju o međunarodnim odnosima i o pitanju prava i pravde je na toj strani. Zbog toga ne čudi uopšte što velika većina država Briksa nije priznala secesiju, podržava Srbiju u međunarodnoj areni u tom pitanju, čak i one koje su priznale, nesrećnim slučajom, poput Egipta", kaže Rodić. On podseća da je EU, po onome kako bi trebalo da bude, samo posrednik u pregovorima. "U praksi vidimo da EU nije ni posrednik, nego da je jedna strana u pregovorima i to potpuno pristrasna strana Prištini. Pitanje Kosova i Metohije se rešava i rešavaće se u UN, od Saveta bezbednosti do Generalne skupštine UN, i tu se zemlje Briksa itekako pitaju. Što se tiče pregovora pod okriljem EU, stanje je toliko loše da lošije ne može biti iako bi se Srbija sutra učlanila u Briks, a to se neće desiti", smatra Rodić. Slaže se da približavanje Srbije Briksu može da bude ometajći faktor za neke druge opcije, ali "zato što su te opcije isključive", zato što, kako kaže, Evropska unija sama sebe već postavlja isključivo u odnosu na Briks. Kada je u pitanju najava Turske da će tražiti učlanjenje u Briks, Rodić navodi da je Turska konačno izgleda prelomila i odustala od svog višedecenijskog puta ka EU. "Naš je put ka EU višedecenijski, a turski skoro poluvekovni. Tako da pametan uči na tuđim greškama, a glup na svojim. Mislim da primer Turske zaista može da bude za nas veoma značajan i interesantan i mislim da treba da razmislimo o tome zašto Turska menja svoj geopolitički kurs i u kojoj meri uostalom ga i menja", smatra naš sagovornik. Za 17 godina postojanja, Briks nije napravio na svetskoj sceni nešto relevantno, smatra član Foruma za međunarodne odnose i nekadašnji ambasador Srećko Đukić. On za Kosovo onlajn ističe <https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/djukic-pitanje-kosova-se-resava-u-eu-i-un-ne-u-briksu-12-9-2024> da "razume želju da Briks reši pitanje Kosova", ali da se pitanje Kosova ne rešava u Briksu. "Pitanje Kosova se rešava u Evropi, u EU i UN. Jednostavno, to je činjenica. Te zemlje nisu priznale, ali to nije put za rešenje kosovskog pitanja, da mi sad zagnjurimo glavu u Briks i sad niko neće priznati Kosovo. Neće oni priznati, ali drugi su priznali na Zapadu. Mi ne živimo u Aziji, nego u centru Evrope", smatra Đukić i dodaje da je takav pristup za njega "bežanje od realnosti i nojevska politika" zavlačenja glave u pesak. Govoreći o pozovu predsedniku Srbije da dođe u Kazanj, navodi da kada su u pitanju tako veliki skupovi i samiti, "a nema sumnje da je samit Briksa jedan prestižan međunarodni skup", tamo se ljudi, šefovi država ne pozivaju slučajno. "Prvo se vrši sondaža da li je ta zemlja zainteresovana da prisustvuje tom sastanku, pa tek onda predstoji slanje poziva. Poziv Srbiji nije tek tako usledio. Neki razgovori prethodni su postojali i došao je poziv Srbiji. To govori da je Srbija koketirala sa Moskvom, sa Putinom, sa Briksom, pokazivala je interes za Briks. Sada treba proceniti koliko je to kompatibilno sa međunarodnom pozicijom Srbije kao evropske zemlje koja ima svoje spoljnopolitičke prioritete na kojima ona istrajava ne deset, dvadeset godina, već jako dugo", poručuje nekadašnji diplomata. Po njegovim rečima, srpska politika mora da se opredeli hoće li ostati na dosadašnjoj trasi svoje evropske politike sa članstvom u EU, ili će se opredeliti za Briks koji je, kako kaže, "hiljadama kilometara geopolitički daleko". "Iza toga moraju da stoje velike studije i snažne procene, šta nam to politički, ekonomski i finansijski znači. Ako hoćemo u Briks, da li time gubimo Evropu i EU", upozorava Đukić. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/112d01db05ee%24257d8520%2470788f60%24%40gmail.com.
