standard.rs <https://standard.rs/2024/05/14/ko-je-sabotirao-pregovore-o-miru-u-ukrajini/>
Ko je sabotirao pregovore o miru u Ukrajini? Кит Кларенберг 13–16 minutes _____ U članku Forin afersa se beleži da „već 30. marta (2022.) Džonson nije bio sklon da se opredeli za diplomatiju, navodeći da bi 'trebalo da pojačamo sankcije i pritiske sve dok i poslednji [Putinov] vojnik ne napusti Ukrajinu'” Forin afers je 16. aprila objavio istraživački članak <https://www.foreignaffairs.com/ukraine/talks-could-have-ended-war-ukraine> koji forenzički precizno beleži detalje kako je u maju 2022. godine Kijev svega jedan potpis delio od mirovnog dogovora sa Rusijom „koji bi okončao rat i obezbedio Ukrajini multilateralne bezbednosne garancije”. Ovaj sporazum su, međutim, potopile zapadne sile. Članak koji je objavljen u časopisu pripisuje neuspeh pregovara „brojnim razlozima” – iako je nedvosmisleno jasno da je najveći krivac britanski premijer Boris Džonson koji je ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom ponudio najbolji od svih blanko čekova da nastavi borbu. Tokom dve godine namnožilo se tvrdnji i kontratvrdnji o ovim mirovnim razgovorima, koji su pokrenuti skoro odmah pošto je rat otpočeo, kao i oko toga zbog čega su propali. Nezavisni novinari i istraživači, Kremlj i neki strani zvaničnici koji su bili uključeni, ukazivali su da je povoljan sporazum bio nadohvat ruke, samo da bi ga tokom 11 časova potopili zapadni činioci. Nasuprot tome, Kijev, njegove pristalice i posredni sponzori su odlučno negirali da je bilo koja strana uopšte ozbiljno shvatala ove pregovore, dok su istovremeno tvrdili kako su uslovi Moskve bili potpuno neprihvatljivi. Forin afers je sada potvrdio ono što su antiimperijalisti stalno isticali. Prijateljski mir mogao je biti postignut u Ukrajini u najranijim fazama posredničkog rata, pod uslovima koji odgovaraju obema stranama. Zapadne sile, koje su sabotirale pregovore kako bi oslabile Rusiju, sve vreme su ovo znale. Ipak, one su ovu neugodnu činjenicu svesno prikrivale sve do ovog trenutka, kada u ratu ne može biti drugog pobednika osim Moskve. Ipak, raspolagati istinitim navodima potvrđenim u Forin afersu – elitnom američkom časopisu koji objavljuje notorni i veoma uticajni Savet sa spoljne odnose (Council on Foreign Relations) – je veoma značajno i pretnja koju predstavlja po uspostavljeni narativ je vrlo očigledna. Nekoliko sati nakon objavljivanja, poljski tink tenk operativac Daniel Šeligovski objavio je na društvenoj mreži Eks <https://twitter.com/dszeligowski/status/1780183950507262201> (nekadašnji Tviter) bezvredno opširno preispitivanje celokupnog sadržaja istraživačkog članka, čime je nastojao da osnaži davno uspostavljeni zapadni narativ da pregovori ni u jednom trenutku nisu mogli da uspeju, zbog nepopustljivosti Kremlja i ukrajinske odlučnosti nakon suočavanja sa industrijskim opsegom ruskih ratnih zločina. Tek se mogu očekivati ovakve kritike. Povrh svega, članak u Forin afersu je postavio brojna problematična pitanja o ratu preko posrednika. Posebno zašto se i dalje vodi uz neodrživu ljudsku i finansijsku cenu za Kijev i njegove spoljne podržavaoce. Istraživanje takođe potvrđuje da zapadne vlade, koje su gurnule Ukrajinu u sukob sa susedom i istorijskim saveznikom, nisu bile spremne da pomognu ovoj zemlji, u slučaju da Rusija odgovori na njihove provokacije. Veliki ustupci Forin afers je zasnovao svoje istraživanje na brojnim „nacrtima sporazuma razmenjenih između dve strane, koji sadrže pojedine detalje o kojima ranije nije bilo izveštavano”, i intervjuima „sa nekoliko učesnika u razgovorima kao i sa zvaničnicima koji su u to vreme službovali u ključnim zapadnim vladama”. Pruža vrlo detaljan hronološki prikaz događaja, „od početka invazije do kraja maja kada su razgovori doživeli kolaps”. Pre toga, Vladimir Putin i Zelenski su, kako se navodi, „sve iznenadili svojom uzajamnom spremnošću da razmotre dalekosežne ustupke kako bi okončali rat”. To je podrazumevalo i mirno razrešenje „njihovog spora o Krimu tokom narednih 10 do 15 godina”. Razgovori su počeli četiri dana od početka invazije u Belorusiji, gde je ulogu posrednika igrao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. Putin je imenovao pregovarački tim koji je predvodio Vladimir Medinski, viši savetnik ruskog predsednika koji je ranije služio kao ministar kulture. Sa njim su u timu zajedno bili zamenici ministara odbrane i spoljnih poslova, među drugim učesnicima. Kijev je poslao Davida Aramhamiu, skupštinskog predvodnika političke stranke Vladimira Zelenskog, ministar odbrane Aleksija Reznjikova i predsednikovog savetnika Mikaila Podoljaka kao i druge više zvaničnike. Uključeni akteri jasno naglašavaju da su obe strane ozbiljno shvatile pregovore. Šef ukrajinskog Ministarstva odbrane Aleksij Reznjikov, ispred pregovaračkog tima Ukrajine (levo) se rukuje sa ruskim pregovaračima uoči razgovora između delegacija Ukrajine i Rusije u beloruskoj oblasti Brest, 3. mart 2022. (Foto: Maxim Guchek/Belta/AFP via Getty Images) Do treće runde razgovora, nacrti mirovnog sporazuma počeli su da cirkulišu. Veći broj nacrta formulisan je narednih nedelja, a dve strane su nastojale da prevaziđu „suštinska razmimoilaženja”, razrađujući detalje u ličnim susretima u različitim stranim državama kao i putem video konferencija uz pomoć aplikacije Zum. Ukratko, Kijev bi prihvatio različita ograničenja na brojnost svojih oružanih snaga, na domet raketnih sistema smeštenih na svojoj teritoriji, kao i na broj tenkova i oklopnih vozila kojima bi mogao da raspolaže. Pošto bi bili osigurani ruski „osnovni bezbednosni interesi”, Kijev bi bio slobodan da ostvaruje članstvo u EU i da ugovara „bezbednosne garancije koje bi obavezale druge države da se pridruže odbrani Ukrajine ukoliko je Rusija ponovo napadne u budućnosti”. Ono što je najvažnije, Ukrajina bi sprovela sporazume iz Minska, „odustala bi od svojih aspiracija na priključenje NATO i nikada ne bi prihvatila NATO snage na svojoj teritoriji”, prihvatajući permanentnu neutralnost. Ove garancije mogle su da obuhvate „nametanje zone zabrane letenja, snabdevanje oružjem ili direktno intervenisanje oružanim snagama garantne sile” – „obaveze… koje su izložene daleko preciznije nego u Petom članu ugovora o NATO”, zapaža se u članku u Forin afersu. Časopis ukazuje da je ova komponenta otežavala pregovore, zbog „opreznosti zapadnih kolega [Kijeva] prema rizicima koje bi ovakve garancije nosile”. „Kijevski zapadni partneri oklevali su da budu uvučeni u pregovore sa Rusijom, posebno onakve kakvi bi im nametnule obaveze da osiguraju ukrajinsku sigurnost”. Džonsonova poseta Kijevu U članku u Forin afersu zabeleženo je da je Naftali Benet, izraelski premijer u vreme kada su tekli razgovori, koji je bio „posrednik između dve strane”, rekao da je „pokušavao da razuveri Zelenskog od potpunog zastoja zbog usredsređenosti o pitanju bezbednosnih garancija”. Objasnio je: „Postoji vic o momku koji pokušava da proda rog za sveću” […] Rekao sam: ‘Amerika će vam dati garancije? Ona će se obavezati da za nekoliko godina, ukoliko Rusija nešto prekrši, pošalje vojnike? Nakon napuštanja Avganistana i svega ostalog? Volodimire, to se neće desiti’”. Naravno, nekoliko ukrajinskih „zapadnih patrona” poslalo je vojnike da pomognu u posredničkom ratu – u ovome je najistaknutiji ulogu igrala Velika Britanija <https://theconversation.com/british-troops-operating-on-the-ground-in-ukraine-what-international-law-says-224896> , koja je u januaru potpisala opsežni „sporazum o bezbednosnoj saradnji” sa Kijevom <https://assets.publishing.service.gov.uk/media/65a14a6ae96df50014f845d2/UK-Ukraine_Agreement_on_Security_Co-operation.pdf> . Članak u Forin afersu beleži posetu Borisa Džonsona Ukrajini u aprilu 2022. godine i kako je potom ukrajinski pregovarač David Arakhamia tvrdio da je tadašnji premijer „rekao da ništa nećemo potpisati… i da bi trebalo samo da nastavimo da se borimo”. Bivši britanski premijer Boris Džonson sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim u Kijevu, 22. januar 2023. (Foto: Ukrainian Presidential Press Service) U članku se beleži da je „već 30. marta (2022.) Džonson nije bio sklion da se opredeli za diplomatsko rešenje, navodeći da bi ‘trebalo da pojačamo sankcije i pritiske sve dok i poslednji [Putinov] vojnik ne napusti Ukrajinu’”. On je pristigao u Kijev 9. aprila, kao „prvi strani lider koji je posetio grad nakon što su se Rusi povukli iz okoline prestonice”. Džonson je navodno tada rekao Zelenskom <https://www.wsj.com/world/did-ukraine-miss-an-early-chance-to-negotiate-peace-with-russia-d864b7c9> : „Bilo kakav dogovor sa Putinom bio bi prilično loš… i predstavljao bi za njega nekakvu pobedu. Ukoliko mu bilo šta date, on će to zadržati, smestiti u slamaricu, i onda se pripremiti za naredni napad”. Ipak, u članku u Forin afersu umanjuje se značaj Džonsonove intervencije, i tvrdi se da su optužbe kako je britanski premijer sabotirao pregovore „Putinov manipulativni medijski spin”. Kako bi potkrepili ove tvrdnje, autori članka beleže da su i posle moskovskog povlačenja sa severnog fronta bez obzira na „užasavajuće otkriće zločina koje su ruske snage počinile u kijevskim predgrađima Buči i Irpinu” razgovori nastavljeni. „Dve strane nastavile su da danonoćno rade na sporazumu koji je trebalo da potpišu Putin i Zelenski tokom samita planiranog za ne tako daleku budućnost.” „Strane su aktivno razmenjivale nacrte jedna sa drugom i, izgleda, počele da ih dele i sa trećim uključenim stranama… Nacrt od 15. aprila upućuje da bi sporazum mogao biti potpisan u roku od dve nedelje… Sigurno da bi se i spomenuti datum potpisivanja mogao pomeriti, ali pokazuje da su dva tima planirala da rade brzo… rad na nacrtu sporazuma nastavio se i čak je pojačan u danima i nedeljama nakon otkrivanja ruskih ratnih zločina, sugerišući da su zločini u Buči i Irpinju bili drugorazredni činilac u donošenju kijevskih odluka.” „Efekat Buče” Buča je mogla biti „drugorazredni činilac” u ukrajinskom donošenju odluka, ali to nije bilo tako sa stanovišta britanske vlade. Ono što nije naznačeno u članku u Forin afersu, nekoliko dana pre nego što je Džonson prispeo u Kijev, on je dalekosežno proklamovao <https://www.politico.eu/article/boris-johnson-bucha-killings-ukraine-genocide-russia/> da navodni masakr civila u gradu koji su počinile ruske snage „nije daleko od genocida” i da će „međunarodna zajednica – u čemu bi Britanija trebalo da bude u prvim redovima – ponovo zajednički delovati kako bi nametnula dodatne sankcije i dodatne kaznene mere režimu Vladimira Putina”. Iako više uzastopnih istraga Ujedinjenih nacija nije uspelo da potvrdi optužbe <https://www.euronews.com/2023/03/16/murder-torture-and-rape-but-no-genocide-the-uns-latest-report-on-ukraine> o ruskom genocidu u Ukrajini, pošto je Džonson jednom prilikom upotrebio ovaj pojam, mnogi zapadni zvaničnici su mu se pridružili. Ishodište toga je bilo da je efikasno ostvarena široka javna i državna saglasnost u Evropi i Severnoj Americi za nastavak posredničkog rata. Čak je i bilo kakav javni govor o postizanju mirovnog rešenja pregovorima postao neprihvatljiv. U međuvremenu, britanska tajnovita, sablasno začeta kontra-dezinformaciona jedinica (Counter Disinformation Unit), koja cenzuriše <https://pheme.info/the-silent-sudden-death-of-britains-global-censorship-unit/> društvene mreže, počela je da nadzire sadržaj na internetu <https://www.gov.uk/government/news/fact-sheet-on-the-cdu-and-rru> koji je povezan sa Bučom. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bivši premijer Slovačke Eduard Heger i premijer Ukrajine Denis Šmihal u prisustvu foto-reportera u Buči, 8. april 2022. (Foto: Reuters/Valentyn Ogirenko/File Photo) Ono što se dogodilo u Buči i dalje ostaje izuzetno sumnjivo <https://thegrayzone.com/2022/04/03/testimony-mariupol-hospital-ukrainian-deceptions-media-malpractice/> . U to vreme, anonimni zvaničnik američke odbrambeno obaveštajne agencije izjavio je <https://www.newsweek.com/how-us-intel-sees-russias-behavior-after-bucha-1697074> Njuzviku da stradanje civila može biti posledica „intenzivne” pešadijske borbe za kontrolu grada: „Zaboravljamo da su se dva protivnika, približne snage, borila za Buču tokom 36 dana, da je grad bio okupiran i da su ruske konvoje i položaje unutar grada napadali Ukrajinci, i obratno”. On je dodatno upozorio da je „efekat Buče” vodio ka „zamrzavanju pregovora i iskrivljenom pogledu na rat”: „Ne želim ni za trenutak da pravdam ruske ratne zločine niti da smetnem s uma da je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju. Ali brojne stvarne smrti teško da mogu biti genocid. Ukoliko je Rusija imala takav cilj ili je htela namerno da ubija civile, videli bismo mnogo više stradalih od manje od stotog dela procenta [stanovništva, prim. prev] u mestima kao što je Buča”. O ovakve strepnje svi su se oglušili, iako one odražavaju šire vašingtonsko protivljenje eskalaciji posredničkog rata. U decembru 2022. godine <https://www.bbc.com/news/uk-politics-64006121> Bi-Bi-Si (BBC) je izveštavao da su britanski zvaničnici bili izuzetno zabrinuti zbog „urođene opreznosti” američkog predsednika Džoa Bajdena, „koji je… zabrinut zbog mogućnosti izazivanja šireg svetskog sukoba”. Neimenovani državni aparatčik otkrio je da je London „učvrstio američku odlučnost na svim nivoima” putem „pritisaka”. Američki predsednik Džo Bajden i bivši britanski premijer Boris Džonson razgovaraju u zamku Elmau u Kruenu, 26. jun 2022. (Foto: Brendan Smialowski/Pool via AP Photo) Materijali <https://thegrayzone.com/2022/11/03/british-spies-terror-army-ukraine/> koji su procurili u javnost prikazuju da su viši britanski vojni i obaveštajni zvaničnici, koji su predvodili delovanje Londona u posredničkom ratu, bili posvećeni „iskušavanju američke pozicije… čvrsto i brzo”. Može se samo spekulisati da li su incidenti poput bombardovanje Kerčkog mosta – koji su ovi zvaničnici tajno planirali i pomogli Kijevu <https://thegrayzone.com/2022/10/10/ukrainian-kerch-bridge/> da ga izvrši, uprkos navodnom američkom protivljenju – bili sprovedeni sa namerom da vode daljoj eskalaciji, i održe Vašington upletenim u ovaj košmarni sukob. Ostaje nam da promišljamo da li su ovi zvaničnici igrali bilo kakvu ulogu u masovnom ubistvu civila u Buči, čija imena Ukrajina odbija da objavi uprkos formalnim ruskim zahtevima <https://tass.com/world/1737553> . Kremaljski aparatčici i Aleksandar Lukašenko su tvrdili da raspolažu dokazima da su britanske specijalne snage bile umešane u ova ubistva. Nijedan od ovih dokaza nije se u međuvremenu pojavio, a ostaje nejasno zašto je Britanija sprečila hitnu sednicu Saveta bezbednosti <https://tass.com/world/1432333> UN o Buči, koju je aprila 2022. zahtevala Rusija. Naslov i oprema teksta: Novi Standard Izvor: Almayadeen.net <https://english.almayadeen.net/articles/analysis/how-britain-sabotaged-ukraine-peace> Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard Naslovna fotografija: Ukrainian Presidential Press Service/Reuters BONUS VIDEO: -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/009101daa69b%24b1b9b390%24152d1ab0%24%40gmail.com.
