politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/611734/NATO-bombe-jos-prete-na-150-lokacija-u-Srbiji>
НАТО бомбе још прете на 150 локација у Србији Александар Бојовић 7–8 minutes _____ Од агресије НАТО-а 1999. године неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе се на територији Србије на око 150 локација у земљи, на дубини и до 20 метара, подаци су Центра за разминирање. Једна од ових авио-бомби уништена је прошле недеље у контролисаним условима у каменолому у Гаџином Хану. Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а претходно су уклонили бомбу са градилишта у насељу Стеван Синђелић у Нишу, где су је радници случајно пронашли. Грађани овог насеља одмах су евакуисани. Иако се испрва мислило да је пројектил типа „томахавк”, утврђено је да је реч о авио-бомби МК 84, тежине око 1.000 килограма са експлозивним пуњењем од 430 килограма – велике разорне моћи. Како се сазнаје, ова бомба је 1999. године пала на земљу на месту где се данас налази Научно-технолошки парк у Нишу. Пројектил је потом наставио кретање кроз земљу да би се зауставио на месту где је недавно пронађен, са врхом на горе. Извиђање осталих локација у Србији за које се сумња да су загађене пројектилима и даље траје, а од бомбардовања наше земље 1999. године неексплодиране авионске бомбе-ракете, осим у земљи, налазе се и у рекама Сави и Дунаву. Утврђено је да су неексплодиране бомбе у близини моста Богојево–Ердут, моста Бачка Паланка – Илок, у Новом Саду узводно од моста „Слобода” и низводно од железничког моста, затим код Луке Панчево, далековода Ритопек–Иваново, код моста Смедерево–Ковин, у Луци Прахово, у Сави у Шапцу, у Обреновцу у близини термоелектране и у близини фабрике Барич. Сумња се да се у реци Сави на подручју села Јамена налазе и импровизоване минске направе заостале из периода ратних сукоба 1991–1995. године. У Ђердапској клисури на Дунаву, на територији Србије, у близини Прахова, 1944. године потопљени су немачки ратни бродови са противбродским минама и другим убојитим средствима. На овој локацији је 2006. године обављено извиђање и утврђено је да су ту потопљена 23 брода. На четири брода налазе се противбродске мине и друга неексплодирана убојита средства, која отежавају пловидбу бродова тим делом Дунава и представљају сталну опасност за људе и животну средину, истичу у Центру за разминирање. За остале локације у воденим токовима Србије, за које се сумња да су загађене различитим врстама бомби, кажу да је у току извиђање ради прелиминарне процене ризика. Наша земља загађена је и великим бројем касетних бомби. Утврђено је да је у току бомбардовања 1999. године НАТО агресор деловао касетним бомбама по више стотина локација у 16 општина у Србији. Према подацима Центра за разминирање, НАТО је расуо касетне бомбе у Нишу – општина Медијана и општина Црвени крст – Краљеву, Брусу, Прешеву, Бујановцу, Куршумлији, Рашки, Гаџином Хану, Тутину, Сјеници, Чачку, Владимирцима, Книћу, Старој Пазови и Сопоту. Приликом бомбардовања агресори НАТО-а користили су касетне бомбе: РБЛ-755, ЦБУ-87, ЦБУ-99, АГМ-154/А и БЛ-755, у којима се налазило од 145 до 247 комада касетне муниције типа МК-1, МК-4, МК-118, БЛУ-97А и БЛУ-97А/Б. „У току и непосредно након бомбардовања, полиција и војска Србије уклањала су неексплодирану касетну муницију која се налазила на површини земље, што је значајно утицало на смањење броја страдалих, пре свега деце. С обзиром на то да том приликом није откривана и уништавана неексплодирана касетна муниција која је продрла у земљу, тај посао се сада обавља како би се у потпуности осигурала безбедност људи. На територији Србије касетна муниција се још увек налази на површини од око 610.000 квадратних метара”, наводе у Центру за разминирање. У складу са Међународним стандардима до сада је касетна муниција у Србији очишћена са површине од 13.500.000 квадратних метара. Након прикупљања релевантних информација, Центар за разминирање је организовао извиђање на простору од око 10.000.000 квадратних метара, за који се сумњало да је миниран у пограничном подручју са Хрватском, у селима Јамена, Моровић и Батровци у општини Шид. Утврђено је да су противпешадијске и противтенковске мине биле постављене на површини од 5.906.791 квадратног метра. Разминирање овог простора завршено је 10. новембра 2009. године, према 44 пројекта Центра за разминирање. Пронађено је и уништено 5.139 разних врста мина, а разминирано земљиште је враћено на употребу и безбедно се користи. Сумња се да се, након пожара и експлозија у војним магацинима (Параћин, Краљево, Врање), ван војних објеката, још увек налазе разне врсте неексплодираних убојитих средстава на површини. Такође, крајем 2009. године Центар за разминирање је дошао и до сазнања да се уз административну линију са Косовом и Метохијом налазе разне врсте мина. Ове експлозивне направе налазе се у Бујановцу и Прешеву на 10 локација. Од тада су реализовани бројни пројекти чишћења овог терена и велика количина мина је успешно уклоњена. Сумња се да се у Бујановцу мине сада налазе на још око 268.100 квадратних метара, као и на локацијама на којима су августа 2019. и августа 2021. избијали пожари. По речима очевидаца, на више места чуле су се експлозије након пожара, што указује на постојање минских експлозивних средстава на том простору. Сви ови подаци Центра за разминирање о површинама на којима се налазе авионске бомбе-ракете, мине и друга неексплодирана убојита средства у нашој земљи не односе се на земљиште и објекте које користе војска и полиција у Србији. Проблеми у вези са хуманитарним разминирањем у Србији су бројни, а брзина њиховог решавања зависи од обезбеђења средстава за разминирање, истичу у центру. Разминирање раде војска и полиција, а за усклађивање послова у вези са хуманитарним разминирањем у Србији је 2002. године основан Центар за разминирање као самостални државни орган. Приликом оснивања представници релевантних међународних организација су тражили да се Центар за разминирање у Србији, као и у другим земљама у региону, формира као самостални државни орган, изван такозваних министарстава силе (Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране). „Том приликом је недвосмислено указано да само уколико центар буде цивилни орган, који није у саставу поменутих министарстава, може рачунати на помоћ међународних организација и донатора”, кажу у центру. Центар за разминирање у Србији, поред осталог, обавља извиђање локација за које се сумња да су загађене касетном муницијом, минама и другим неексплодираним убојитим средствима (НУС). Такође, израђују пројекте за разминирање, достављају их донаторима или међународним фондацијама ради обезбеђења донација за њихову реализацију, врше контролу квалитета разминирања…, а разминирање обављају специјализована предузећа и друге организације које су за те послове регистроване, технички опремљене и кадровски оспособљене. View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/611734/NATO-bombe-jos-prete-na-150-lokacija-u-Srbiji> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_04/160z120_bomba2.jpg> 160z120_bomba2.jpg (14 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_04/160z120_bomba2.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_04//160z120_bomba2.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/078101da9a10%2447ec1760%24d7c44620%24%40gmail.com.
