kosovo-online.com <https://www.kosovo-online.com/vesti/kontekst/kurtijev-referendum-osmani-u-un-i-rezolucija-kretanje-u-krugu-sopstvene-pokvarenosti>
Kurtijev referendum, Osmani u UN i rezolucija - kretanje u krugu sopstvene pokvarenosti - Kosovo Online 8–11 minutes _____ "Kakva država, takva i politika, a sa njom i politički predstavnici. Kosovo u formatu kakvom je danas, nasiljem nastalo, a na lažima i kriminalu odgajeno, verovatno nije moglo da ima boljeg premijera nego što je Aljbin Kurti i predsednicu od Vjose Osmani. Lakrdija sa referendumom od 0,5 odsto izašlih i još jedna skandalozna predstava na sednici Saveta bezbednosti UN to odlično ilustruju. I sve se savršeno uklapa u opšte stanje na međunarodnoj pozornici, gde se političkom silom lepe etikete o genocidu" Piše: Miloš Garić Kako je to maestralno definisao Aleksandar Tijanić, svako se kreće u krugu sopstvene pokvarenosti. Bilo je potpuno jasno od samog početka da Aljbinu Kurtiju ne pada na pamet da dozvoli Srbima povratak na vlast u opštinama gde su apsolutna većina. Odugovlačenje, ministarske konsultacije, komplikovano vladino uputstvo, peticija, detaljne provere, na kraju konačno i referendum pod kamerama i automatskim puškama. Jednostavno, moralo je da propadne. I tu srpske krivice nema. Ako izuzmemo "nevidljivu ruku" moćnih sponzora, odgovornost je isključivo kod Kurtija, a njegova će na kraju biti i politička šteta. Iako to sada ne izgleda tako. Jer, glavna poruka sa propalog referenduma za smenu samoproglašenih gradonačelnika na severu Kosova je – u ovim opštinama ne postoji nikakav politički autoritet albanske vlasti. Koliko god se premijer upinjao da dokaže suprotno. Osim toga, Kurtijeva lažna demokratija, uz pendreke i duge cevi specijalne policije, iznova je ujedinila Srbe protiv kosovskih institucija. Danas, čak i više nego na prošlogodišnjim lokalnim izborima, kada Srbi takođe nisu izašli iz sličnih razloga. Farsu sa referendumom, na kome im je Kurti pripremio jeftinu zamku, Srbi su sa punim pravom potpuno odbacili. Poslušali su sami sebe i logičan predlog Srpske liste, a ne lažne pozive vlasti u Prištini i nekih vrlo angažovanih ambasadora. Postavljanje albanskih gradonačelnika, na silu, bez ikakvog legitimiteta, među Srbe na severu Kosova, od početka je bila loša ideja kosovskih vlasti, iako Kurtiju pruža kratkoročnu političku korist. Teško je zbog toga poverovati da čovek nemačke racionalnosti, kao što je Jorn Rode, ne shvata koliko je licemerno kada optužuje Srbe jer nisu uzeli učešće u nečemu što je bila unapred izgubljena bitka, a što je po Kurtijevoj zamisli, u stvari samo trebalo da mu pruži legitimaciju za nastavak terora i samovlašća. Kurti je po svaku cenu hteo da dokaže svoju somnabulnu tezu, po kojoj većina Srba zapravo želi Albance na čelu opština Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i Severna Mitrovica. A, zbog neostvarivih uslova koje je postavio u proceduri (jedan od ključnih je 50+ odsto izašlih na glasanje), u ambijentu već dugog straha, pritisaka, nemogućnosti glasanja poštom, novoproteranih, nesređenog biračkog spiska, izračunao je da nema mogućnosti da referendum prođe. Priželjkivao je verovatno 35 odsto izašlih, rekao bi da je njegova demokratija opet pokazala kako “savršeno funkcioniše” i proglasio bi trijumf. Ali, dobio je 0,5 odsto i potpuni poraz svog uticaja među Srbima. Kockari to zovu - “duplo golo”. A, koliko su Hetemi, Atić, Zećiri i Peci tragikomični kada ubeđuju sebe i rodbinu da vladaju opštinama u kojima ih je Kurti “instalirao”, najbolje znaju njih četvorica. Glumatanje ovih besmislenih političkih aktivista nema nikakvog realnog efekta osim što su instrumenti u rukama velikog šefa u Prištini. Kako bi zadovoljili njega i njegove ambicije, ovi ljudi ponižavaju sebe, a izazivaju nesreću i Srbima i Albancima. Kurti na severu može oružjem da drži gradonačelnike, izabrane prošlog proleća sa po 200 glasova, do roka za redovne lokalne izbore polovinom 2025, ali tako samo potencira značaj i neophodnost formiranja Zajednice srpskih opština sa svim izvršnim ovlašćenjima, dok Albancima na ostatku Kosova produžava izolaciju, stagnaciju i beznađe. “Staviti tačku na ovu glupost”, poručio je juče s punim pravom Kurtijev nekadašnji bliski saradnik Dardan Moljićaj. Zapad, međutim, i dalje pomaže premijeru Kurtiju u njegovoj antizapadnoj politici i to pokazuje koliko su stvari u vezi s Kosovom ušle u domen nadrealnog. Paralelno sa kosovskom referendumskom farsom, na Ist Riveru u Njujorku, doduše kao privatno lice, nastupala je Vjosa Osmani. Pobrkala je ponovo funkcije, događaje i datume, jer u salama UN nema zvaničan tretman, i to je čini nervoznom. Posebno kad preko puta nje sedi predsednik Aleksandar Vučić. Raspravu povodom, ionako, nedorečenog izveštaja Unmika, o stanju na Kosovu u prethodnih šest meseci i sistemskom progonu Srba, Osmani je lukavo htela da prevede na stari teren srpskih zločina i silovanja albanskih žena u periodu sukoba, baratajući brojevima koji se, na neobjašnjiv način, dramatično razlikuju od onih utvrđenih nakon ratnih zbivanja. Osmani je u nedostatku objašnjenja za aktuelno katastrofalno stanje na Kosovu odlučila da “uskoči” u vremeplov, taktikom koju ovih dana u UN primenjuju Nemačka i ostale zapadne sile, sponzorišući rezoluciju o “genocidu u Srebrenici”. Predsednik Srbije je u opisanim okonostima reagovao vrlo staloženo, spreman da odgovori i na ovakav manevar albanske delegacije. Upečatljivim podsećanjem na jezivu sudbinu Marice Mirić iz Belog Polja kod Peći, nad kojom su se teroristi OVK iživljavali i zaklali je u jednom od mnogih pomahnitalih napada na Srbe leta 1999. godine, Vučić je predstavnicima Prištine i ostalima na sednici Saveta bezbednosti stavio do znanja da i Srbi imaju bolne rane, da su ubijani, silovani, zlostavljani i progonjeni, ne manje od ostalih i često mnogo više, ali da uprkos svemu hoće da razgovaraju bez mržnje, o budućnosti, miru i saradnji. I naravno da niko ne može i ne sme da traži opravdanje za stradanje muslimanskog stanovništva na području Srebrenice u julu 1995. godine, bez obzira da li je bilo pet ili osam hiljada žrtava. Svaki zdravorazumski čovek u Srbiji oseća gorčinu i nelagodu zbog toga, koliko god to nemalo veze sa kolektivnom krivicom. Dva predsednika su išla da se poklone i pokažu pijetet. Odgovorni su odavno u zatvoru i plaćaju svoju cenu. Međutim, Srbi i dalje prolaze golgotu. Neki bi opet da ih razapnu na krst. Jer, na grobovima u Srebrenici neko hoće da ušićari, neko pravi svoj novi krvavi račun. Teško je govoriti bez žuči kad se suočite sa tolikom količinom licemerja i loših pobuda na jednom mestu, kao što je to slučaj sa najavljenom rezolucijom UN o “genocidu u Srebrenici” i njenim autorima. Zapadni sponzori ove “diplomatske” akcije žele da se Srbiji i Srbima pripiše ono što se nikome pre nije. Pa ni njima, idejnim tvorcima i vlasnicima patenta na genocid. Da se ne vraćamo u 20. vek ili ranije, na bezdušno satiranje afričkih plemena, kolonijalni teror u Indiji, fašističke koncentracione logore, ustaške jame i srbosek, na užas Holokausta i klanice NDH. Biće dovoljno i da se zadržimo samo na prethodnih 29 godina, koliko su sada odlučili unazad da gledaju Nemačka i ostali novi tumači genocida, koji ne dozvoljavaju da težak ratni zločin iz Srebrenice leta 1995. ostane tamo gde mu je mesto, u prošlosti, posle svih dosadašnjih kopanja po toj groznoj rani. Velika je konkurencija i u ovoj kratkoj istoriji beščašća, od 1995. naovamo, a neka pitanja se sama postavljaju. Kako se zove to kada leta 1995. za tri dana Oluja u Hrvatskoj iz kuća “oduva” 250.000 ljudi? Ko je odgovarao za bestijalni napad NATO na SRJ 1999, za hiljade bačenih bombi, ubistva dece i civila? Ko je kriv za pakao Iraka, srušenu bolnicu u Faludži i ljude rastopljene belim fosforom? Kome je dlaka s glave falila za strahote počinjene narodima Avganistana, Libije, Sirije? Gde je pravda za sve zločine prema Srbima na Kosovu posle juna 1999. pred očima stranih vojnika? Hoće li BiH biti srećnija i dugovečnija zemlja ako rezolucija bude izglasana? Mogu li Bošnjaci i Srbi živeti u miru, ako žrtve sa obe strane nisu ravnopravne, ako se insistira na tome da su jednim majkama suze teže? Da li će UN ostvariti svoju misiju, ili će dubokom podelom po ovom pitanju države članice ući u novi krug globalnog pakla? Živimo u vremenu u kome je moguće da Efraimu Zurofu, Ehudu Baueru i Gideonu Grajfu lekcije o tome šta je genocid drže Aljbin Kurti, Analena Berbok i Zlatko Lagumdžija. Svaki dalji komentar je suvišan. p.s. Srbi su za svoje grehe platili ogromnu cenu, ali neki bi na srpskim leđima još da se naplaćuju. Naopako, ružno i opasno. Delegacija zvaničnog Beograda, predvođena predsednikom, ovih dana u Njujorku rešena je da proveri koliko su istina, borba za principe i zaštita univerzalnih ljudskih vrednosti, u ovom raspolućenom svetu, u stanju da se nose sa bahatom silom, lažima i manipulacijom. Od nejake Srbije sasvim dovoljno kao prilog za eventualni oporavak posrnule civilizacije. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00e401da963f%24577e6c20%24067b4460%24%40gmail.com.
