politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/600824/Sport/Sportske-price/Novac-za-Ekspo-2027-dovoljan-za-organizaciju-Igara-i-Mundijala>
Новац за Експо 2027. довољан за организацију Игара и Мундијала Александар Милетић 5–6 minutes _____ После Монтреала, који је 1976. године банкротирао због организације Олимпијских игара, и многи други градови домаћини највеће смотре спорта и данас осећају последице тог изазова коме нису били дорасли. Док Париз све више пробија планирани буџет (4,4 милијарде евра) за ово лето, грађани Рима, Хамбурга и Будимпеште славе што су својим гласовима спасли своје градове пада у дужничко ропство. Од краја 2015. до почетка 2017, та три града су се повукла из трке за организацију Игара 2024, под притиском својих грађана. Власти тих градова су желеле да се упусте у тај пројекат, али су поражени на референдуму. Тадашњи градоначелник Хамбурга, данас канцелар Немачке Олаф Шолц, морао је да прихвати пораз. – Нисмо желели такву одлуку, али је она очигледна… – рекао је Шолц после референдума на којем се 51,6 одсто грађана Хамбурга изјаснило против организације Игара, сматрајући да би новац требало да се троши на неке сврсисходније пројекте. Више од 260.000 грађана Будимпеште потписало је петицију против Игара у свом граду, уз поруку да би било боље да се новац инвестира у болнице и школе. И Римљани су реаговали на сличан начин, тако да Међународни олимпијски комитет (МОК) није имао много избора: договорио се са преостала два кандидата тако да један (Париз) буде домаћин 2024, а други 2028 (Лос Анђелес). Истраживања су показала да Олимпијске игре не остављају повољне ефекте на домаћу економију, ма колико приче о модернизацији градске инфраструктуре звучале лепо. Стручњаци са Оксфорда, како је својевремено објавио АП, израчунали су шта би све могао да добије Јапан за 14 милијарди евра – колико су по њиховој процени коштале Игре 2020 (због пандемије вируса корона одржане 2021). За тај новац у Јапану би могло да се изгради 300 болница са по 300 кревета, или 1.200 основних школа. Или, за оне који воле велике летелице – 38 авиона „боинг 747”. Организатор тих Игара је саопштио да су оне коштале 12,1 милијарду евра, 20 одсто више од првобитне процене, док Универзитет Оксфорд наводи цифру од 14 милијарди. Тај универзитет напомиње да то што се Игре у Пекингу воде као најскупље летње свих времена, са близу 40 милијарди улагања, не одговара сасвим истини, имајући у виду да је највећи део тог новца уложен за путеве, железнице, хотеле и осталу инфраструктуру која није у директној вези са самим догађајем. Тако да је по њиховој анализи Токио 2020. најскупљи у историји. Овај универзитет је саопштио и то да су Игре после Рима 1960. имале у просеку прекорачење трошкова од 172 одсто. У случају Токија то је 111 или 244 одсто, све зависи који се број узме као почетни и коначни. Игре од пре три године су за нијансу биле скупље од Светског фудбалског првенства у Русији 2018. године (13,2 милијарде евра), што је био најскупљи мундијал свих времена до Катара 2022, који је из добро познатих разлога имао астрономске трошкове. „МОК и градови домаћини немају интерес за праћење трошкова, јер се тиме иде ка откривању прекорачења трошкова, што све више постаје срамота за МОК и градове домаћине”, рекао је Бент Фливберг са Оксфорда. У Токију је све преко 6,2 милијарде евра био јавни новац јапанских пореских обвезника. Буџет за Игре у Паризу (олимпијске и паралимпијске) тренутно износи 4,4 милијарде евра, али је сасвим извесно да то неће бити довољно. Зато су организатори принуђени да позајмљују из градске касе, што изазива негодовање грађана. Како се наводи на сајту МОК-а, 96 одсто тог буџета долази из приватног сектора, односно новца МОК-а, партнерских компанија, сектора за продају улазница… Ове године су трошкови увећани самим тим што се број запослених дуплирао са две на четири хиљаде. Нови изазови с којима се носи Париз 2024. појављују се у тренутку када сазнајемо да би Експо 2027. са пратећом инфраструктуром – према тренутним проценама – могао да кошта 17,8 милијарди евра! Толико заједно коштају Токио 2020. и Париз 2024! То у теорији значи да би Србија била у стању да организује Олимпијске игре или светско првенство у фудбалу. У пракси видимо како су се под тако астрономским инвестицијама сломиле неке од највећих светских економија, али кинеска, на пример, није. Очигледно, зависи од тога да ли су улагања усмерена за потребе тренутног догађаја или је тај догађај подстицај да се уради нешто што би неминовно дошло кад-тад на ред. View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/600824/Sport/Sportske-price/Novac-za-Ekspo-2027-dovoljan-za-organizaciju-Igara-i-Mundijala> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_02/160z120_ekspo-novac.jpg> 160z120_ekspo-novac.jpg (8 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_02/160z120_ekspo-novac.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_02//160z120_ekspo-novac.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/01f701da6691%24e1fc4b70%24a5f4e250%24%40gmail.com.
