politika.rs 
<https://www.politika.rs/scc/clanak/597244/Pogledi/Hodocasce-bogatih-i-mocnih>  

Ходочашће богатих и моћних

Др.Дејан Јововић

8–10 minutes

  _____  



Светски лидери, шефови највећих светских компанија и познате личности окупљају 
се сваког јануара већ преко 50 година у малом швајцарском планинском граду 
Давосу на Светском економском форуму (СЕФ).

Ове године 54. састанак одржан је од 15. до 19. јануара, под слоганом „Обнова 
поверења”, где се окупио рекордан број бизнисмена, представника највећих 
светских компанија, лидера држава и познате личности, а учествовали су и 
представници Србије. Четири кључне теме скупа биле су „Постизање безбедности и 
сарадње у подељеном свету”, „Креирање раста и послова за нову еру”, „Вештачка 
интелигенција као покретачка сила економије и друштва” и „Дугорочна стратегија 
за климу, природу и енергетику”. СЕФ у Давосу, иако је требало да буде, пре 
свега, економски самит испао је првенствено политички, а доминирале су теме: 
однос Кине и Америке, арапски и исламски свет, амерички и европски избори. 
Очекивано, велика пажња била је дата ратним темама – кризи на Блиском истоку и 
рату у Украјини.

О економским темама, као што су слаб економски раст, криза због инфлације, 
високе каматне стопе, било је мало речи. Изазовна глобална економска слика, са 
променљивом политиком каматних стопа и растућим дугом, требало је да привуче 
већу пажњу централних банкара, финансијера и пословних лидера. Ипак, очекује се 
привредни раст од 2,9 одсто ове године, што показује да глобална економија 
скромно расте. Светску привреду у 2024. очекује пригушен раст и неизвесност 
која проистиче из геополитичких сукоба, строгих услова финансирања и 
реметилачких утицаја вештачке интелигенције, показало је истраживање економских 
стручњака, које се спроводи сваке године уочи СЕФ-а у Давосу.

Шта је Давос и какав му је данас стварни значај?

Давос, некада планинско село у Швајцарској најпре је постало познато као место 
радње чувеног романа „Чаробни брег” нобеловца Томаса Мана, објављеног после 
Првог светског рата. СЕФ у Давосу је 1971. основао Клаус Шваб, 
швајцарско-немачки економиста и професор, у покушају да „подстакне глобалну 
сарадњу о политичким, друштвеним и економским питањима”. Заправо аутор саме 
идеје о формирању СЕФ-а био је Хенри Кисинџер у време када је био професор на 
Харвард универзитету, при којем је форум и требало да ради. Али да би се 
избегло да је то америчка институција, одлучено да СЕФ буде у „неутралној” 
Швајцарској у Давосу, а као оснивач представљен је Клаус Шваб, бивши Кисинџеров 
студент.

Формални циљ ове међународне организације у близини Женеве, био је да окупи 
јавни и приватни сектор како би се пронашла решења за глобалне проблеме, што је 
један од темељних амбициозних принципа СЕФ-а – Посвећени у побољшању стања у 
свету. Први састанак СЕФ-а пре више од пет деценија одржан је у Давосу и од 
тада је центар годишњег окупљања, а име одмаралишта је постало уобичајена 
скраћеница за догађај, који је постао средиште глобалне политике и економије.

И поред бројних контроверзи које прате његов рад, СЕФ у Давосу је „ходочашће 
богатих и моћних”, јер ко на њему није учествовао не може се сматрати важним 
играчем на глобализованој планети. Давос је од самог почетка богато финансиран 
и агресивно промовисан од стране западних медија, крупног капитала и тзв. 
владара из сенке, па је у медијској пропаганди одавно са њима представљен као 
нека врста „светске владе”. Али неоправдано му је дат превелики значај на 
глобалне токове, који превазилази његов капацитет.

СЕФ се представља као непрофитна група са амбициозном мисијом да „унапреди 
свет”, која организује годишња окупљања где се одржавају говори и сесије о 
свему, од погледа на глобалну економију до управљања стресом. Многи у Давос не 
долазе заправо због сесија, већ због умрежавања. Бити у релативно малом 
простору пет дана омогућава шефовима корпорација, политичарима и новинарима да 
одрже невероватан број састанака у кратком времену, без потребе за путовањем.

Да ли се СЕФ-ом у Давосу нешто постиже, велико је питање. Чини се да се у 
последње време, упркос томе што се тамо говори о константном унапређивању 
квалитета живота, заустављању климатских промена, одржавању мира, дешава све 
супротно. Од погоршавања светске климе, нерегулисања еколошких принципа, глади 
у свету, епидемија, па до ратова, а са њима и разговори о рецесији, економској 
кризи итд.

Чини се, дакле, да се на чувеном и највећем економском форуму у свету, рекло би 
се, не догађа ништа. Осим, вероватно, доброг дружења и успешних пословних 
дилова. У року од недељу дана, Давос посети готово читава глобална елита која 
ту има прилике да на једном месту склопи и договори бројне послове. Али где је 
ту бенефит за свет, и коју корист остатак света има од разговора и одлука у 
Давосу које договарају политичке и економске елите? Могло би се рећи да се тај 
бенефит изгубио, и да се Давос свео на дебатни клуб, без нових продуктивних 
идеја, па је постао велика и веома скупа причаоница којој више мало ко верује.

Никада ништа посебно није се ни могло очекивати од Давоса, нити се тамо нешто 
озбиљно могло направити. Углавном, све се сводило на нека саопштења, као и 
ставове неких људи, а не на неке кључне одлуке које би донели најмоћнији лидери 
света. Давосов модел неолибералног модела друштва, који се ширио планетом и 
уништио многе економије је потрошен, постао је извориште деструкције и 
претворио се у инструмент глобалне пљачке који је ослабио и сам колективни 
Запад. Званична визија Давоса о функционалној глобалној економији доживела је 
неуспех и може се оценити, мада се то још отворено не признаје, да Давос губи 
било какав шири светски значај.

Уместо да се посвети кључном проблему неједнакости и сиромаштва у свету, Давос 
се претворио у немог посматрача онога што се већ дуго дешава на светској сцени, 
где богатији постају још богатији, а сиромашни још сиромашнији. Пет 
најбогатијих људи света је од 2020. удвостручило своје богатство на 869 
милијарди долара, док је у истом периоду 60 одсто најсиромашнијих, то јест 
скоро пет милијарди људи, додатно осиромашило, објавио је Оксфам (Оксфордска 
организација за борбу против сиромаштва). Ако се садашњи трендови наставе, свет 
ће добити свог „првог билионера у року од једне деценије, док ће бити потребно 
230 година да се оконча сиромаштво у свету”!

Ни овај СЕФ у Давосу није успео да пронађе „формулу” за „обнову поверења” као 
кровне теме овогодишњег скупа, што у суштини значи прихватање великог 
ресетовања света и урушавање основних људских права, а то показује да 
неповерење само расте и да свет улази у мрачно доба неизвесности. Из досадашњег 
искуства, Давос треба разумети као светску ревију на којој најмоћнији људи могу 
да се сретну, разговарају, можда и предупреде неке кризе, али да тамо ништа 
озбиљно не може да се деси или реши.

Данашњи свет је све мање униполаран, као што је био до јуче, он се сваким даном 
постепено мења, а Запад нема више ту неприкосновену улогу коју је имао. Америка 
је још увек водећа свеска сила, док је Европа њихов талац која нема самосталну 
политику. Кина се убрзано развија и расте и у скорој будућности постаће водећа 
глобална велесила. Требаће неко време и да се у том смислу светски поредак 
прекомпонује, а САД учиниће све, као што и данас чине, да Кина не порасте у 
водећу светску економску силу.

Свет је најбоље функционисао у време хладног рата, када су биле две суперсиле и 
свако се плашио оне друге. Постојала је равнотежа снага, чега сада нема, и зато 
је то потенцијално врло опасно стање. Може се закључити да се данас постепено 
рађа један нови мултиполарни светски поредак, уместо досадашњег униполарног са 
Америком на челу, док Запад не види излаз из досадашњег деструктивног модела 
неолибералног развоја друштва, чији је један од главних промотера био СЕФ у 
Давосу.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и 
уређивачку политику листa


View article... 
<https://www.politika.rs/scc/clanak/597244/Pogledi/Hodocasce-bogatih-i-mocnih> 

Enclosures:

        
 
<https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_02/160z120_mountains.jpg>
 160z120_mountains.jpg (10 KB)
 
<https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_02/160z120_mountains.jpg>
 
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_02//160z120_mountains.jpg

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/03b901da5851%24dbb35810%24931a0830%24%40gmail.com.

Reply via email to