kosovo-online.com <https://www.kosovo-online.com/vesti/kontekst/makedoncima-presela-solcova-sikter-kafa-19-12-2023>
Makedoncima presela Šolcova sikter-kafa - Kosovo Online 5–6 minutes _____ Piše za Kosovo onlajn Željko Šajn, dopisnik Politike iz Skoplja Iako zvanično još nije počela predizborna kampanja za predsedničke i parlamentarne izbore u Severnoj Makedoniji, koji su zakazani za april i maj iduće godine, vlast i opozicija započele su politički derbi prebacujući međusobne optužbe ko je kriv za to što ova država nastavlja da u briselskom hodniku čeka da joj EU otvori vrata za ulazak u ovu evropsku zajednicu. SDSM glavnim krivcem smatra anti-EU i anti-nato koaliciju između VMRO-DPMNE i Levice. Kako naglašava SDSM, i pored uspešnog skrininga i snažne podrške EU, zbog aktivne blokade lidera opozicije Mickoskog i Apasijeva, u makedonskom Sobranju nije počeo proces otvaranja klastera. S druge strane, opozicija za stagniranje evrointegrativnih procesa okrivljuje vladajuću strukturu, koja zbog visokostepenih kriminalnih aktivnosti, kako se naglašava iz ove partije, umesto stolice za okruglim stolom među ministrima i liderima EU dobija stolicu u hodniku ispred liderske sale. Kako pojašnjavaju u sedištu VMRO-DPMNE, EU ne dozvoljava dalji razvoj evrointegrativnih procesa – ne zbog blokade ustavnih promena koje traži Bugarska, već zato što u vladajućoj strukturi, i to u samom vrhu vlasti, postoji visok nivo korupcije. Ipak, pred svoje birače svi istupaju sa svojim optimizmom. Tako sadašnji premijer sa visokim samopouzdanjem javno izjavljuje da će, nakon izbora, ponovo biti premijer Severne Makedonije. Dimitar Kovačevski, takođe, uzrok negativnog stava EU prema Severnoj Makedoniji vidi u postupcima VMRO-DPMNE na unutrašnjoj političkoj sceni. On pobedu svoje partije vidi kroz koaliciju evropskog fronta, koja može da ispravi sve ono što opozicija čini da udalji zemlju od evropskih vrednosti. Kovačevski decidno odbacuje špekulacije da je posle izbora moguća koalicija dve najveće makedonske partije : SDSM i VMRO-DPMNE. Takva ideja potekla je od lidera opozicione partije Hristijana Mickoskog, o čemu se tajno pregovaralo nekoliko prethodnih meseci, međutim, kako smo saznali iz redova VMRO-DPMNE, ova inicijativa je odbačena od strane vlasti. Inače, Makedonce, koji se iznova suočavaju sa novim uslovima za ulazak u EU, te nikako da izađu iz čekaonice i pristupe prijemu u ovu zajednicu, razgnevio je postupak EU da dozvoli Ukrajini početak pristupnih pregovora, iako je mađarski premijer uložio veto. Naime, nemački kancelar Olaf Šolc nekonvencionalnim pristupom tokom rasprave lidera o pridruživanju Ukrajine, predloživši mađarskom premijeru da napusti prostoriju pregovora i popije kafu, omogućio je ostalim liderima donošenje odluke u korist početka pregovora sa Ukrajinom. Za ambasadora Severne Makedonije Ivicu Bocevskog ovaj čin je skandalozan. On je upitao kako to da se za trideset godina nije našao niko da izvede nekog grčkog premijera i da se ukine veto prema Makedoniji, koja je morala da promeni ime kako bi pristupila evroatlantskim integracijama. Bocevski je ovo pitanje uputio nakon tribine o Henriju Kisindžeru i njegovoj diplomatiji, koju je vodio bivši predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. Kisindžer je, kao što je poznato, uspostavio dijalog između prvog predsednika Makedonije Kire Gligorova i grčkog premijera Micotakisa, a kasnije, u Davosu, 1992. godine, praktično priveo predsednika Sobranja Republike Makedonije Stojana Andova i premijera Grčke Micotakisa radi iznalaženja rešenja za grčko-makedonski spor. Kisindžer je savetovao Micotakisa da prizna Republiku Makedoniju i da joj pomogne na evropskom putu. Micotakis je Andovu dao papirić na kome je pisalo „Republika Makedonija – Skoplje”, kao prihvatljivo rešenje za Grčku. No, konačno razrešenje grčko-makedonskog spora dobro je poznato. Država je promenila i ime i Ustav kako bi ostvarila svoje strateške ciljeve. No, ni to nije bilo dovoljno da postane deo EU. „Ovo je pitanje za nas previše kompleksno i emotivno, ali ponovo je pozadina geopolitička i geostrateška. No, to nije ni politički, ni pravni, već komercijalni proces. Reč je o novcu, i to velikom. Na novinarima je da to istražuju”, istakao je Ivanov, naglasivši da su ime Makedonije, ipak, sačuvali svi oni koji žive na ovom prostoru i za buduća pokolenja. Po njegovim rečima, promena imena države imala je svoju cenu: „Gligorovu i jednom njegovom prethodniku nuđene su svote od milion do pedeset miliona dolara, ali je, na kraju, vrednost promene imena dostigla 150 miliona evra.” Ivanov nije iznosio detalje, ali je uputio novinare da se istraživački pozabave ovim pitanjem. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/078b01da3259%244b43bea0%24e1cb3be0%24%40gmail.com.
