politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/587502/Pogledi/Rastanak-se-primakao>
Растанак се примакао Ненад Кецмановић 8–10 minutes _____ Да ли БиХ природно следи агонију СФРЈ? Симптом блиског распада друге Југославије био је, поред осталог, и слабљење утицаја Председништва СФРЈ у односу на федералне јединице. Почетком деведесетих, центар моћи дефинитивно се преселио из колективног шефа државе у републике и покрајине. Процес се могао препознати и по распореду кадрова делегираних у престоницу у односу на оне који су остали код куће. У Загребу Туђман, а у Београду дисидент Шувар. У Љубљани Кучан, а у престоници непознати Дрновшек. У Скопљу ветеран Глигоров, а у главном граду омладинац Тупурковски. У Сарајеву Изетбеговић, а у Београду Титов пионир Богићевић. Милошевић на Андрићевом венцу, а Јовић на Новом Београду. И док су се „државници” у савезном центру бактали процедурама и кворумима, дотле су се републички национални лидери састајали по Титовим вилама од Бриона до Охрида, и натезали конопац између уставне чврсте федерације и стварне лабаве конфедерације. Тако и у актуелном Председништву БиХ у Сарајеву седе Бошњак Денис Бећировић, као представник најслабије странке у саставу коалиционе тројке, затим Хрват Жељко Комшић, без подршке ХДЗ-а и хрватске изборне базе, те Жељка Цвијановић, која има иза себе и СНСД и висок изборни резултат, али је ипак бр. 2 у Републици Српској. Ова тројка у Сарајеву, изузев рутинских послова, углавном се слаже да се ни у чему не слаже. Разговоре о кључним политичким темама воде Додик и Човић, лидери победничких националних странака СНСД и ХДЗ, за сада без Бакира Изетбеговића са чела такође изборно доминантне СДА. Повремено Миле и Драган на своје неформалне политичке разговоре, које воде ван службених просторија на приватним имањима у Лакташима, Грудама, позову и Нермина или Елмедина. А главна тема је да ли ће БиХ бити подељена на Дејтонске ентитете и кантоне или ће бити унитарна по жељи Бошњака и странаца. Уосталом, и у међувремену је било тако и у СФРЈ и у БиХ. Џејмс Бејкер је разговарао са представницима република сепаратно, а не са Председништвом СФРЈ. Карингтон, Кутиљеро, Венс, Овен, Столтенберг и чланови Контакт групе нису разговарали са изабраним члановима Председништва међународно признате БиХ, него са Алијом, Радованом, Бобаном као партијским и националним лидерима, при чему последња двојица нису имали државне функције. Зашто рекосмо да БиХ „природно следи агонију СФРЈ”? Ако три најбројнија народа нису могла да живе заједно у великој Југославији, како би могли у малој БиХ. Аналогија је упадљива и једино непотпуна утолико што је тзв. међународна заједница брзо и лако одустала од Југославије и погурала словеначке, хрватске и бошњачке сецесионисте, а за БиХ је запела из петних жила, и при томе показала јалову упорност и стрпљење. Изгледало је да су у Женеви Американци прихватили европску формулу „Босна цијела из три дијела”, уз услов да НАТО на терену оружано припреми поделу 51/49 одсто, али је једина суперсила након Дејтона одлучила да ипак истера своју формулу „јединствене, грађанске, мулти-култи”. Упркос томе што у поратној Босни није било ни јединства ни грађанства, а мулти-култи је била БиХ гледана као целина, али не и у деловима, ентитетима и кантонима. Уследила је немогућа мисија: пресија, претње, уцене – алати инжењеринга изградње босанске нације и босанске државе. Додик прича како су изгледали сусрети са безбројним високим и ниским представницима, изасланицима, посредницима, известиоцима – сталним и специјалним. Смењивали су се као полицијски иследници да на кондицију изнуде оно што су наумили. Или пак долазили са предлозима који се разликују по наизглед безазленом детаљу. Или, напросто, кажу: „Искрено, ви сте све у праву, али моја владе остај при свом.” Или: „Верујте, и моја земља са њима има исти проблем, само су према нама мало мекши.” Или: „Знате, то вам је препрека на путу ка ЕУ, или услов за кредит ММФ-а и сл.” Ешдаун пише: „Када ми нешто запне у БиХ, зовнем Криса Патена да то убаци у европску агенду.” Гелбарт дискретно: „Мани политику, важне су концесије за наше фирме!” Пошто је већ прихватио да оде у БиХ као лажни в. п., Шмит доказује да може више него свих шест претходника који су имали мандат СБ УН. Замахнуо је, ништа мање, него на шуме, реке, земљиште, јавну имовину. Уклањање демократски изабраног председника, који им то не да, само је неопходна предрадња. „Вратити се недовршеним пословима у Босни”, у преводу значи да треба докрајчити Дејтонску БиХ. Зашто Бошњаци добро сарађују са Шмитом? Зато што деле илузије: његове – да је заиста в. п., и њихове – да о БиХ само они одлучују. И, ко шиша Србе. Подсећају на Зеленског и његову велику контраофанзиву на Крим и Домбас, који су већ интегрисани у Русију. Шмит је за Србе нека врста „корисног идиота” јер им је отворио очи шта их чека ако попусте. А Бошњаци као да пате од стокхолмског синдрома. Везали се за протестантско-католичке исламофобе и падају у транс кад им било која шуша са Запада каже неку лепу реч на енглеском или немачком. САД, ЕУ, НАТО измакли су се из Сирије, повукли из Авганистана, посустали у Украјини, не знају шта ће са Израелом... Да ли Бошњаци заиста још увек верују да ће БиХ бити изузетак? Сенад Хаџифејзовић, рекло би се, већ дискретно сумња. У разговору са Шмитом на ТВ Фејс, наоштрени водитељ пита: „Зар је могуће да велики свет и моћна ЕУ не могу ништа Додику?” А овај одговара: „Није проблем само Додик, моја амбиција је да сви у БиХ крену пут ЕУ, јер то је добро за народ и очекујем да и он схвати да морамо на томе заједно да радимо.” И на питања о промени изборног закона у ФБиХ, којом је, наводно, оштетио Бошњаке, Шмит наставља са истом шупљом еврооптимистичком фразеологијом, кад јој време није, да ће све бити релативизовано уласком БиХ у ЕУ. Видно изнервирани Хаџифејзовић му малициозно преноси „вести из поузданих извора” да му се спрема отказ, а овај тријумфално цитира неку полуреченицу земљакиње Фон Дер Лајен, по којој ће ипак остати. Сенад је љутито скратио одјаву емисије: „Хвала г. Шмит, довиђења гледаоци”. Ономад се у Сарајеву појавио и Јенс Столтенберг, генсек највећег војног савеза у историји. Каже, „због сецесионистичке реторике и руског утицаја”. Међутим, ако ћемо принципијелно, БиХ није члан овог војног савеза нити је муштерија да то постане, НАТО није ни потписник ни гарант Дејтонског споразума. То важи за целу БиХ, без обзира шта хоће натофилна ФБиХ, јер русофилна РС – неће. Истина, сарадња БиХ–НАТО постоји, и као војни део протектората ту је ЕУФОР који опет има везе са НАТО-ом. Уосталом, ко је још толико наиван да верује да се колективни Запад држи било каквих принципа, поготово на Балкану. Што се тиче сецесионистичке реторике, била је пре тога и „запаљива реторика”, па није изазвала пожар. Додик само упозорава да пошто је за Бошњаке Дејтон „лудачка кошуља”, а неће ни нови договор о БиХ, једино решење је мирни разлаз. Проблем је Додикова реторика по себи зато што су навикли да им се клањају свугде по свету. У Сарајеву и више од тога, а Додик им скреше у лице и опсује. Но тога је све више на све стране и биће им корисно као вежба. А што се тиче „утицаја Русије”, све је већ објашњено: нису нас бомбардовали, а НАТО јесте, са Запада у Бањалуку долазе „помоћници заменика” са притисцима, претњама и уценама, а у Москви Путин пита: „Шта можемо да вам помогнемо?” Ако и они желе такав утицај, нека се угледају и батину замене шаргарепом. Генсек НАТО-а није дошао у Сарајево са неким мистериозним и опасним намерама, него је турнејом по „бурету барута” хтео да стави до знања да је удружени Запад, упркос невољама у Украјини, на Блиском истоку и Тајвану и даље присутан у БиХ и да брине о забринутим Бошњацима. Забленути у далеку Америку, Сарајлије и не примјећују геополитичке промене у остатку света, чак ни да им се пред носом центар моћи из заједничких органа БиХ, са Милорадом и Драганом, преселио у Бањалуку и Западни Мостар. Професор емеритус Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/080401da2825%24c95828f0%245c087ad0%24%40gmail.com.
