politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/587523/Pogledi/Sta-je-svetu-doneo-susret-Bajdena-i-Si-Dinpinga>
Шта је свету донео сусрет Бајдена и Си Ђинпинга Вук Велебит 7–9 minutes _____ Односи великих сила су у модерном свету централно питање међународних односа, али и унутрашње политике земаља широм света. Два најкрвавија рата у историји човечанства свој узрок проналазе управо у сукобима између великих сила, који су захватили цео свет. Због тога су данас односи између Сједињених Америчких Држава и Кине толико релевантни и у Србији. То је нормално јер ескалација односа на релацији Вашингтон–Пекинг лако може да поремети наше планове за будућност. Са друге стране, не треба ни заборавити колико је велика корист коју цео свет има када је океан изузетно комплексних кинеско-америчких односа миран. Сарадња међу народима и јачање њихових веза су довели до огромног напретка у скоро свакој сфери људског живота. Било би наивно рећи да је глобализовани свет савршен, међутим, без оклевања се може рећи да је неупоредиво боље место за живот него свет пре глобализације. Глобални ланац снабдевања је свету донео многе користи – приступ глобалним тржиштима омогућава искоришћавање ресурса из најефикаснијих извора и доводи до смањења цена и раста ефикасности у националним економијама. Он такође омогућава учесницима у тржишту да диверзификују своје изворе робе и тако смање ризик и повећају флексибилност у случају дисрупција. Требало би напоменути да глобалног ланца снабдевања нема без САД и Кине. Економски однос ове две државе је толико широк да на неки начин обухвата и целокупну светску економију због комплексне међузависности која је основни део глобализације и из које долазе све бенефиције које глобализација доноси. Мало је рећи да је атмосфера коју у последњим годинама стварају кинеско-амерички односи тмурна. Како расте број жртава у ратовима у Украјини и Гази, тако расте и свест о катастрофалној размери последица потенцијалног конфликта око Тајвана, у поређењу са којим рат у Украјини делује као обична чарка. Због тога је значајан АПЕК (Азијско-пацифичка економска сарадња), самит недавно одржан у Сан Франциску. Може се рећи да је сусрет ове двојице лидера био више него потребан јер две највеће светске силе у овако нестабилном времену морају да остатку света демонстрирају да су спремне да се у решавању својих проблема окрену разговору, а не дизању тарифа и санкцијама. Спремност на разговор и решавање спорова мирним путем је главна и обећавајућа порука са овог самита, што се види и у конкретној одлуци насталој на њему – Кина је поново успоставила војну комуникацију са САД. Прекид директног контакта између две војске је иницирала Кина као одговор на посету Тајвану тадашње спикерке Дома представника америчког Конгреса, Ненси Пелоси. То је био изузетно ризичан и оштар потез кинеских власти јер без директних канала комуникације између америчке и кинеске војске несрећни случај попут судара две летелице може да прерасте у размену ватре. Зависност од Кине је кључно питање за све државе на Западу и оне све више настоје да најважније секторе попут енергетике, рударства и одбране заштите од кинеског утицаја диверзификацијом и улагањима у безбедност података. Јавност стиче утисак да је у току припрема за одбрану у случају продубљивања економског сукоба са Кином. Међутим, доносиоци одлука у Вашингтону, Бриселу и Пекингу су подједнако свесни да никако не могу да приуште економски, а тек оружани рат. Због тога је битно да постоје сусрети попут оног у Сан Франциску. Људима у САД, Кини и остатку света је потребно показати да на крају дана ове две силе морају да сарађују јер само тако могу да задрже свој просперитет. Кина је зависна од Запада исто колико је он завистан од ње. Значајан део њеног економског раста потиче од извоза робе на западна тржишта, док је развој кинеских технолошких капацитета условљен приступом напредним технологијама са Запада. Према неким проценама, кинеска имовина у САД износи око 1,9 билиона долара, од тога је већина у америчким обвезницама. Кинеске инвестиције у САД су 2016. године износиле око 46 милијарди долара, док се тај износ 2022. смањио на око пет милијарди. Тај тренд је у великој мери био последица све горих кинеско-америчких односа, али и великих потреса у кинеској економији још од пандемије ковида 19. Ипак, тај тренд се полако мења и добар пример је кинески произвођач литијумских батерија за електрична возила, компанија „Готион”, која ће инвестирати две милијарде долара у постројење у Илиноису у САД. Ово је једна од највећих инвестиција у области производње које је Илиноис видео у протеклих неколико деценија и уклапа се у жељу америчке државе Илиноис да буде центар за производњу електричних возила. У Америци ће се ове године забележити рекордна продаја електричних аутомобила у износу од девет одсто од укупног броја продатих нових аутомобила на тржишту. То је и даље далеко мање него у Кини или Немачкој где је удео електричних возила на тржишту 30 одсто, али неке државе попут Калифорније и Вашингтона очекују да 100 одсто нових продатих аутомобила до 2035. године буду електрична возила. Не треба заборавити ни важност страних директних инвестиција за кинеску економију – судећи по реторици и кључним порукама Си Ђинпинга са самита у Сан Франциску, кинески лидер је Пацифик прешао са циљем да охрабри и подстакне додатне америчке инвестиције у Кину. За разлику од кинеских инвестиција у САД, америчке инвестиције у Кини бележе стабилан раст у претходној деценији и 2022. су износиле чак 126 милијарди долара. Иако амерички политичари у Кини најчешће виде претњу, приватни сектор у њој више види одличну прилику за инвестиције. Питање је колико САД уопште има простора за протекционистичке мере усмерене ка лимитирању америчких инвестиција у Кину, пошто од њих највећу штету осећају исте корпорације које су неки од највећих донатора у америчкој политици. И администрација Џоа Бајдена је препознала то да је економски сукоб са Кином прескуп и да вреди направити одређене уступке. То се види и у договору о одржавања статуса кво на Тајвану и спремности САД да у будућности избегава дизање тензија потезима попут посете Ненси Пелоси. Самит у Сан Франциску се за сада може окарактерисати као успех – дијалог и дипломатија су поново дошли у први план када су у питању кинеско-амерички односи и привремено је ослабљена реторичка ватра која се већ дуже време распламсава на релацији Пекинг–Вашингтон. Запад све више тежи ка томе да пронађе модел за сарадњу са Кином и то се види и ван недавног сусрета Си Ђинпинга и Бајдена. Кључна област за сарадњу у будућности треба да буде и трговина. Иако је она већ развијена, и даље постоје разне препреке у виду тарифа и спорова унутар Светске трговинске организације и Запад и Кина могу искључиво да кроз транспарентне преговоре нађу модус вивенди када су у питању њихови глобални економски интереси. Додатни раст трговине би и значајно смањио шансе за избијање оружаног конфликта, у комбинацији са одржавањем статуса кво на Тајвану доноси већу безбедност за све актере. Политиколог Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/587523/Pogledi/Sta-je-svetu-doneo-susret-Bajdena-i-Si-Dinpinga> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_12/160z120_bajden-si-osmesi.jpg> 160z120_bajden-si-osmesi.jpg (12 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_12/160z120_bajden-si-osmesi.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_12//160z120_bajden-si-osmesi.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/029701da260f%24ddf421a0%2499dc64e0%24%40gmail.com.
