bbc.com <https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-67551317>
Živi li se bolje ili lošije od prošlih izbora - BBC News na srpskom 14–17 minutes _____ Izbori u Srbiji 2023: Koliko se promenio životni standard od prošlog izlaska na birališta * Grujica Andrić * BBC novinar Pre 8 sati Autor fotografije, TOLGA AKMEN/EPA-EFE/REX/Shutterstock Kada bi se pre 20 meseci uputila u prodavnicu sa 5.000 dinara, Dinarka Šarac bi se vratila sa punim kolicima, a sada sve što kupi „stane u jednu malu torbu". Tako ova trgovkinja iz Banatskog Novog Sela, koja prima minimalnu zaradu, opisuje kako joj se promenio životni standard tokom 20 meseci, koliko je prošlo od prethodnih parlamentarnih izbora u Srbiji. „Samo se začudim šta imam u torbi i koliko sam to platila - ništa nisam kupila, a ode mnogo para, pa počinjem da proveravam račune, da vidim da li sam ja to dobro pazarila", opisuje 56-godišnjakinja za BBC na srpskom. „Sa 30 i nešto hiljada bi bilo užasno, ali nije ni ovako skroz pokrilo rast cena", žali se Šarac. Sveprisutnu inflaciju primećuje i Ivan Lazić, 32-godišnji hotelijer iz Užica, rekavši da mu je „itekako uticala na život", ali kaže i da danas „živi bolje" nego u aprilu 2022. „Standard mi nije opao zato što mi je povećana plata, ali ta razlika nije drastična. „Da se rast plate dogodio kada je inflacija bila manja, boljitak bi bio znatno veći", objašnjava on za BBC na srpskom. * „Više nije puna korpa“: Donose li oluje i svinjska kuga nova poskupljenja hrane <https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-66520527> * Ima li kraja rastu cena u Srbiji <https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-61436535> * Inflacija u Srbiji ponovo „usporila <https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-65951141> " u junu, šta leto donosi novčanicima Prosečna neto zarada u Srbiji bila je 73.012 dinara u aprilu 2022. godine, a u septembru 2023. dostigla je 85.066 dinara, što je rast od 16,5 odsto. „To znači da se kupovna moć stanovništva u proseku smanjila za 1.2 odsto", pojašnjava Branimir Jovanović, stručnjak iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, za BBC na srpskom. „Prosečni stanovnik Srbije svakako sada u ekonomskom smislu živi lošije nego u aprilu 2022. godine", upozorava. Poređenje rasta prosečnih plata i cene prosečne potrošačke korpe u Srbiji možda je i najbolji način da se uvidi da je životni standard manji u poređenju sa aprilom 2022. godine, ukazuje Milan Nedeljković, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Univerziteta Metropolitan. U aprilu 2022, prosečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu koštala je 83.633 dinara za mesec dana, a minimalna 43.198 dinara. Poslednji objavljeni podaci iz avgusta 2023. godine, pokazuju da je za prosečnu trebalo izdvojiti 100.157 dinara, a za minimalnu 50.050 dinara. „Tako možemo da vidimo koliko u realnosti možemo da kupimo sa našim platama, a prosek nam pokazuje da možemo manje", kaže Nedeljković za BBC na srpskom. Inflacija i zarade Primeri Ivana Lazića i Dinarke Šarac su različiti, ali to nije uobičajeno u doba rasta plata i potrošačkih cena, smatra profesor Nedeljković. „Ni plate u ovom periodu nisu rasle jednako u različitim sektorima - u nekima su povećavane brže od rasta inflacije, a u nekima su čak stagnirale", napominje on. I medijalne zarade - one koje zarađuju više od polovine zaposlenih - između aprila 2022. i septembra 2023. godine rasle drugačijim tempom od prosečnih. Dok je polovina zaposlenih u Srbiji u septembru ovde godine zarađivalo do 65.727 dinara, u aprilu prošle godine taj iznos bio je 55.267 dinara. Nedeljković ukazuje na inflaciju kao jedan od presudnih pokretača rasta plata u ovom periodu. „Ono što se danas razlikuje u odnosu na prethodne periode visoke inflacije je velika potreba za radnom snagom kod nas i u svetu. „To je pozitivna stvar i ljudima daje malo veću moć pregovaranja o platama ili povišicama, naročito u nekim sektorima u razvoju", kaže on. Navodi da čak i u inflatornom periodu firme zakupljuju reklamne prostore ne da bi se direktno reklamirale, već da bi privukle zaposlene". Ekonomista Branimir Jovanović ocenjuje da je do pogoršanja životnog standarda u Srbiji od aprila prošle godine „delimična posledica globalnih kretanja", pre svega rata u Ukrajini, globalne inflacije i povećanja kamatnih stopa globalno. „Ipak, čini se da su srpske vlasti mogle da urade više da bi zaštitili građane - inflacija je izbegla kontroli i nije slučajno u Srbiji ove godine ona najviša u regionu. „Mislim da vlada nije uradila dovoljno ni kako bi povećala primanja ljudi, fiskalna politika je bila preterano restriktivna cele ove godine, što je dodatno usporilo već usporenu privredu", smatra Jovanović. Život sa minimalcem: 'U trci cena i plata, siromašni obično gube' U domaćinstvo Dinarke Šarac, koja živi sa suprugom i dvoje odrasle dece, slivaju se četiri plate, pa se teret troškova raspoređuje na sve članove porodice. „Svaka od naših plata ponaosob nije ništa posebno, ali kada se to skupi na gomilu možemo pristojno da živimo", kaže ona. Njena plata je minimalna i podmiruje isključivo potrebe porodice za osnovnim namirnicama, pa „služi samo za prodavnicu", priča 56-godišnja trgovkinja. „Zato što od skoro svi radimo u porodici, mislim da ukupno živimo malo bolje, ali da radimo samo suprug i ja - bilo bi nam loše. „Ne znam koliko bismo preživeli samo od minimalca - dva, tri, pet dana?", pita se Šarac. Prostora za pravu štednju nema, ali se „štedi unapred" - potrošačkim kreditima ili dodatnim poslovima pokušavaju da priušte stvari koje bi bile krupniji zalogaj za kućni budžet, kaže ona. Autor fotografije, Julien Behal/PA Wire Potpis ispod fotografije, Minimalna plata sada podmiruje samo troškove u prodavnici za njenu porodicu, kaže Dinarka Šarac Zvanične brojke o broju ljudi sa minimalnom zaradom u Srbiji se ne objavljuju. Matematika u domaćinstvu ljudi sa najmanjim primanjima dodatno je zakomplikovala inflacija, koja je u prethodnih 20 meseci jedna od najvećih glavobolja za stanovništvo. Ekonomista Branimir Jovanović ukazuje da ovogodišnje povećanje minimalne cene rada po satu od 14 odsto jeste nadmašilo prosečnu inflaciju u 2022. godini (12 odsto), ali da to za najugroženije ne znači boljitak. „Ove godine prosečna inflacija je takođe oko 12 odsto, što znači da radnici na minimalcu trenutno žive puno lošije nego u aprilu 2022. „Sledeće godine će minimalna zarada opet porasti na 271 dinara po času, ali će i cene nastaviti rasti, tako da će minimalac verovatno opet zaostajati. „Ne kaže se slučajno da u trci između cena i plata, siromašni obično gube", zaključuje stručnjak za ekonomije bivših jugoslovenskih republika. Njegov kolega Milan Nedeljković dodaje da je jedan od razloga zbog kojeg „najugroženiji plaćaju i najveći ceh" krize činjenica da rast plata uvek kaska za skokom cena. „Imaćete uvek prvi period u kojem ćete sigurno i realno imati manje, a pitanje je da li će dodatni rast zarada posle zaustavljanja inflacije moći da kompenzuje gubitak iz prethodnog perioda", pojašnjava on. Kako su osnovne namirnice glavni pokretač aktuelne inflacije, a kapacitet najsiromašnijeg stanovništva da prebrode raskorak između rasta cena i primanja, jasno je da je pritisak na tu grupu i najveći, dodaje. „Ako spadate u tu najugroženiju kategoriju, biće vam teško da obezbedite i one najosnovnije stvari za život", zaključuje Nedeljković. Možda će vam i ova priča biti zanimljiva: Potpis ispod videa, Inflacija: Ko profitira od globalnog porasta cena Jednokratne pomoći i ograničenje cena Jedan od izlaza, makar kratkoročno, ponudila je vlada, koja je u više navrata od aprila 2022. godine uplaćivala jednokratnu pomoć različitim grupama stanovništva. U junu te godine su mladi između 16 i 29 godina dobili po 100 evra, a u decembru još po 5.000 dinara. U februaru ove godine penzionerima je isplaćeno po 20.000 dinara, dok je u septembru takozvana pomoć od po 10.000 dinara bila namenjena deci do 16 godina. Najstariji državljani Srbije od 30. novembra očekuju da im na račune stigne još 20.000 dinara. Sav taj novac ide iz državnog budžeta i naišlo je na kritiku opozicije jer vlast pravi ove poteze tokom kampanje za predstojeće republičke izbore i izbore na lokalnom nivou. Ovakvi potezi države mogu da proizvedu „neki pozitivni efekat i na standard grupa koje dobijaju novac i na ukupnu potrošnju u ekonomiji, pa time i na privrednu aktivnost", kaže ekonomista Branimir Jovanović. „Ali će to biti ograničeno i kratkotrajno, jer su transferi jednokratni", upozorava on. Autor fotografije, Getty Images Slične mere nisu neuobičajene, a vlade mnogih zemalja, među kojima je i Srbija, pribegavale su im tokom pandemije korona virusa. Problem sa ovogodišnjim i prošlogodišnjim novčanim davanjima Milan Nedeljković vidi u tome što „nisu bila jasno usmerena ka onim grupama kojima je to stvarno najpotrebnije". „Imali smo situaciju da dobijaju ljudi mlađi od, na primer, 30 godina, iako među njima ima onih koji rade u industrijama u povoju i imaju velike plate. „Socijalna davanja su kao mera pomoći potpuno opravdana, samo je potrebno da budu jasno definisana i da ne budu upućena svima", kaže ovaj ekonomista. Dok je kratkoročan efekat „nadomešćivanje pada kupovne moći", dugoročne bi tek trebalo da spoznamo, dodaje. „Zavisiće od toga kako će država popuniti rupu u budžetu nastalu usled ovih davanja - ne znamo još da li kroz zaduživanje ili dodatna poreska davanja stanovništva, što bi moglo da ima negativan efekat u budućnosti", priča dekan fakulteta FEFA. Ulje, meso, šećer, mesne prerađevine, brašno, mleko, vrste voća i povrća i druge namirnice našle su se tako na rafovima marketa pod nižim cenama. Ovaj potez će „verovatno usporiti inflaciju", ali je već u oktobru postalo jasno da je neće zaustaviti, kaže Branimir Jovanović. „Posle ovog ograničenja, cene su u oktobru u proseku više za 0,3 odsto nego u septembru, što nije tako malo, a u narednim mesecima se može očekivati da one budu i više, posebno kada ograničenja više ne bude", ocenjuje ekonomista. Koliko su poskupeli stanovi i krediti? Prethodnih 20 meseci, koliko je prošlo od aprilskih parlamentarnih izbora u Srbiji, nisu bili bezbrižni ni za one koji su se odlučili da pozajmljuju novac od banaka. Lek za inflaciju nastalu usled pandemije korona virusa i rata u Ukrajini centralne banke širom sveta potražile su u podizanju referentnih kamatnih stopa, što je direktno uticalo na to da i privatne banke pooštre uslove zaduživanja. Profesor Milan Nedeljković ukazuje na „dvosmerni" uticaj takve monetarne politike na stanovništvo tokom prethodnih meseci. Njom se podiže cena kapitala, što dovodi do smanjenja kupovne moći stanovništva, ali do realnih efekata na inflaciju dolazi tek „posle nekoliko tromesečnih perioda", ističe dekan FEFA. „Za mene kao pojedinca je to pozitivno, jer moj lični budžet erodira sa svakim rastom inflacije. „Ali, ako imam kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, takav potez je negativan za mene i sa odloženim efektom na inflaciju, dobijamo duplu negativnost u kraćem roku - imamo manje novca zbog visoke inflacije i istovremeno moramo da platimo više za servisiranje kredita", pojašnjava Nedeljković. Ipak, dodaje su takve mere bile „neophodne" kako bi Srbija „izbegla scenarije poput onih u Turskoj ili Argentini, gde inflacija ide i više od 100 odsto", kaže Nedeljković. * Kome će pomoći mera Narodne banke Srbije da ograniči kamate na stambene kredite <https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-64994929> * Da li treba podizati kredite tokom krize <https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-63837709> * Zastoj građevinskog buma u Srbiji: Zašto su investitori 'povukli ručnu' <https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-66139708> Kada je početkom 2020. godine uzimao kredit za kupovinu stana, 32-godišnji Ivan Lazić „u startu je znao u šta se upušta". „Znao sam da tri godine imam fiksnu ratu, a da će posle toga moći da varira. „Kada su prošle tri godine, jedan mesec sam imao skok rate za nekih 50 odsto, pre odluke da se ograniči u narednih 15 meseci i sada mi je veća za nekih desetak odsto u odnosu na onaj fiksni period koji sam plaćao prve tri godine", opisuje on. Gde je Srbija u odnosu na Balkan i Evropu? Srbija beleži najvišu godišnju inflaciju među zemljama bivše Jugoslavije sa 8.5 odsto. U Sloveniji je istog meseca bila 6,9 odsto, Crnoj Gori 6,1 odsto, Hrvatskoj 5,8 odsto, Severnoj Makedoniji 3,5 odsto, a Bosni i Hercegovini 2,1 odsto. Zemlje iz susedstva su „uglavnom bile bolje" od Srbije i kada su realne zarade u pitanju u proteklih godinu i po, napominje ekonomista Jovanović. „Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Albanija su imale rast prosečne realne plate, u Crnoj Gori je ona stagnirala, dok je u Makedoniji prosečna plata pala u realnom iznosu u istom periodu, slično kao u Srbiji", ukazuje on. I u evropskim okvirima „Srbija jedna od zemalja u kojima su zabeleženi najveći problemi", kaže Milan Nedeljković. Ipak, on navodi da je u većini evropskih država rast zarada kaskao za skokom inflacije, kao i da je u Baltičkim zemljama i Mađarskoj rast cena bio i veći od onog u Srbiji. „Postoje naravno razlike u odnosu na dotadašnji standard - ako vam je prosečna zarada u zemlji bila 2.500 evra, nećete biti egzistencijalno ugroženi rastom inflacije, ali hoćete ukoliko je ona bila 300 evra", dodaje Nedeljković. Odlukom Narodne banke Srbije (NBS), koja je stupila na snagu u septembru, ograničila je nominalnu kamatnu stopu za već izdate stambene kredite na 4,08 odsto i odnosi se na kupce prve nekretnine do vrednosti od 200.000 evra, o čemu je BBC na srpskom pisao. U Srbiji se otplaćuje 158.000 stambenih kredita, a naloženo smanjenje kamate obuhvatiće oko 100.000, rekli su tada iz NBS. Za Lazića je to bila „vrlo značajna stvar" koja mu je olakšala raspolaganje novcem tokom rasta cena. Ali, ekonomista Branimir Jovanović smatra je ovakva odluka NBS stanovništvo zaštitila „samo delimično". „Građani će i dalje plaćati više kamate nego ranije, ali će taj rast biti umereniji, dok ograničenje ne važi za potrošačke kredite, koji su takođe važni u ovoj krizi", pojašnjava stručnjak iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Napominje i da se ograničenje ne odnosi na nove kredite stanovništva, a uslovi su postali znatno nepovoljniji između aprila 2022. i novembra 2023. „Kamatne stope su praktično udvostručene u proteklih godinu i po dana - od 4,4 odsto u aprilu prošle godine, na trenutnih 8,8 odsto. „To, pre svega, pogađa siromašnije slojeve stanovništva jer su oni najzaduženiji", zaključuje Jovanović. Pogledajte i ovu priču: Potpis ispod videa, Šta je inflacija Pratite nas na Fejsbuku <https://www.facebook.com/BBCNewsnasrpskom/> ,Tviteru <https://twitter.com/bbcnasrpskom> i Vajberu <https://vb.me/bbcrs> . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected] <mailto:[email protected]> -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/150801da22da%24087d3850%241977a8f0%24%40gmail.com.
