nspm.rs <http://www.nspm.rs/hronika/rt-balkan-nato-sengen-da-li-ce-vojska-alijanse-moci-slobodno-da-se-krece-kroz-srbiju.html>
: РТ Балкан: НАТО шенген - Да ли ће војска Алијансе моћи слободно да се креће кроз Србију? : 5–7 minutes _____ НАТО, односно "војни шенген" значи да ће војска Алијансе моћи слободно да се креће, без икаквих законских препрека и посебних дозвола за пренос наоружања између земаља потписница споразума који од 2018. године бивши командант америчких трупа у Европи Бен Хоџис покушава да издејствује, каже за РТ Балкан уредник телевизије Фронт Андреј Млакар. Алијанса је због провере изводљивости ове замисли тражила 2018. од земаља и детаљне могуће руте кретања, мостове, тунеле и тако даље, затим да ли су постојани и да ли могу да издрже. "НАТО је добио конгломерат спискова инфраструктурних објеката од стратешке важности за путовања", каже Млакар, наводећи да је Хоџис у међувремену отишао са функције, па је идеја замрла. Међутим, због сукоба у Украјини "војни шенген" је оживео као идеја и сада се ради на томе да се спроведе у дело. "Од почетка сукоба у Украјини оживео је и 'војни шенген', заправо живи, јер су процедуре међу земљама чланицама Алијансе знатно скраћене када је у питању транспорт људи, наоружања и опреме, пре свега у Пољску и Румунију која је најисточнија граница НАТО-а и због тога има стратешку важност", наводи Млакар, додајући: "Конвоји се сада муњевитом брзином пребацују кроз земље чланице, али уз одређене бирократске процедуре, а када би се усвојила идеја о 'војном шенгену', све бирократске процедуре биле би укинуте." Кроз Србију да, али по правилима Наш саговорник додаје да је сада питање како би у ту идеју укључили и државе које нису чланице, али су у Партнерству за мир, попут Србије, јер за тако нешто морало би да се потпише споразум. "Србија се, потписивањем Дејтонског споразума и Анексом Б, обавезала на пропуштање конвоја НАТО-а за потребе мировне мисије, пре свега у Босни и Херцеговини, а касније на Косову и Метохији", наводи Млакар, додајући да смо касније усвојили СОФА споразуме, као и ИПАП споразум о брзом премештању трупа. "Потписујући те споразуме, постоји могућност да НАТО трупе пролазе неограничено кроз нашу земљу, али поштујући правила у оквиру споразума", истиче уредник телевизије Фронт Андреј Млакар. За пролазак без бирократије, морали би да формирају "војни шенген" и у њега укључе и Србију. Некадашњи министар иностраних послова Вук Драшковић 2005. године потписао је споразум о транзиту НАТО трупа са ондашњим генералним секретаром НАТО Јап де Хоп Схефером без икаквих консултација са Владом Србије и српским парламентом. Годину дана касније, тадашњи председник Србије Борис Тадић потписао је СОФА споразум са Кондолизом Рајс тадашњим државним секретаром САД. Споразуми велика грешка Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума указује за РТ Балкан да је велика грешка што су потписани споразуми 2005. и 2006. године. "Одговорна власт процесуирала би Вука Драшковића, ако није испоштовао прописану процедуру усаглашавања на нивоу извршне и законодавне власти", каже Ковач. Када су у питању циљеви НАТО-а у Европи, наш саговорник каже да Алијанса покушава да кроз државе које нису чланице омогући неометан транспорт наоружања и војне опреме, без задржавања и без контрола. Без обзира на то да ли се транспорт реализовао ваздушним, копненим или поморским путем. "Као веома битно чвориште на југоистоку Европе, ми смо интересантни за Америку и водеће земље НАТО-а, због могућег транспорта у свим правцима", наводи Ковач. Према Ковачевим речима, са Балкана трупе могу да се транспортују било где, па се, како каже "у тој функцији, нажалост, изграђују и неки ауто-путеви које великим делом финансирају моћне НАТО државе". Такав је, наводи Ковач, и ауто-пут Ниш-Мердаре. "То је у суштини НАТО пут, који од луке Драч, преко Албаније и преко територије Косова и Метохије излази на ауто-путеве у централној Србији, а онда иде даље, било где у Европу. Такође, одатле може да иде и ка истоку:Бугарска, Румунија, Украјина која је под окупацијом водећих чланица НАТО-а", каже Ковач. Зато, каже наш саговорник проф. Митар Ковач, Алијанси треба да Србија буде део "војног шенгена", иако би за државу то геополитички било лоше, узимајући у обзир нашу војну неутралност. "Све иде ка испуњењу циља - да НАТО стави простор Европе под јединствену контролу", указује Ковач. На другој страни, Андреј Млакар оцењује да ми више немамо тако важну позицију, јер се, када је у питању путања ка Украјини, све може транспортовати преко Мађарске и Румуније. Ипак, још једна рута којом се може проћи није за потцењивање, посебно у циљу успостављања тоталне контроле. Бизарна ситуација кумовала идеји о "војном шенгену" Идеја о војном, односно НАТО шенгену датира из 2018. године. Наиме, Немци су онемогућили пролазак неколико војних конвоја (по закону је забрањено недељом саобраћати тешким транспортним возилима у Немачкој), што је разљутило бившег команданта америчких трупа у Европи Бена Хоџиса. Међутим, то није једино што му је засметало. Хоџис је слетео на војни аеродром у Румунији исте године и појавили су се румунски полицајци који су захтевали да им да пасош, што је на крају морао да учини. Недуго затим, слична ситуација догодила се и у Мађарској. То што су се Румуни и Мађари дрзнули да "великом" америчком генералу лупе печат у пасош, очигледно га је заболело до те мере да од тада развија идеју којом би у потпуности укинуо процедуре држава када је у питању кретање НАТО трупа. (РТ) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/125701da2211%2447df5ce0%24d79e16a0%24%40gmail.com.
